OVAJ SRPSKI KRIMOS ČITAO JE TOLSTOJA I JEDAN JE OD RETKIH KOJE NIJE UBIO METAK: Nikad se nije tukao šakama

Boris Petkov (46), 'najveći cinik u svetu kriminala' kako su ga opisivali, nerazdvojni prijatelj Đorđa Božovića Giške i mnogih pripadnika takozvane stare garde jugoslovenskog podzemlja, preminuo je u decembru 2002. na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, usled srčanih problema.

U javnosti je ime Borisa Petkova počelo češće da se pominje od 15. februara 1985. godine, posle ubistva Ranka Rubežića, za koje su osumnjičeni on i još trojica njegovih prijatelja - Bojan Petrović, Dragan Vujisić Vuja i Dragan Popović Dadilja. Petkov je posle toga otišao u Čehoslovačku, koja u to vreme nije bila član Interpola, ali je na osnovu međudržavnog sporazuma uhapšen i izručen Jugoslaviji, gde je prvo osuđen na pet, pa na sedam godina zatvora. Krivicu za ubistvo Rubežića nikada nije priznao, a iz 'Zabele', u kojoj je izdržavao kaznu i planirao bekstvo, uspeo je da umakne posle dve godine. Petkov je, s obzirom na 'zanat' kojim se bavio, neuobičajeno često davao izjave za medije.

U novinama, ali i tokom jednog nastupa na televiziji, nije pokušavao sebe da prikaže kao 'žrtvu socijalnog nemara' države i time objasni bavljenje poslovima zbog kojih se često sukobljavao sa zakonom. Bio je jedan od retkih koji su uporno ponavljali da je svaka priča o slatkom životu kriminalaca najobičnija zabluda. Ukupno je bio osuđen na 18 godina zatvora, a izdržao je polovinu.

Boris Petkov Bugarin u zatvoru je čitao knjige. Dostojevskog, Tolstoja, Gogolja, Turgenjeva.

Posle bega iz 'Zabele' u Beograd se vratio 19. septembra 1990. godine, na Giškinu sahranu, iako je za njim postojala raspisana poternica. Istoga dana kada je sahranjen njegov najbolji drug, Petkov je ranjen kod Hotela 'Slavija' u centru grada. Pričalo se da je to osveta za ubistvo Ranka Rubežića. Petkov je prebačen u Urgentni centar, a zatim u bolnicu Centralnog zatvora. Sa izdržavanja kazne pušten je 15. decembra 1992. godine.

Petkov je ranjen i 7. oktobra 1993. godine u obračunu koji nije dobio sudski epilog, iako se uglavnom pouzdano znalo šta je prethodilo ranjavanju i ko je počinilac. Petkov to, kako mu je i bilo svojstveno, nije hteo da ispriča policiji.

Isticao je da se uvek družio s legendama svog 'zanata', Giškom, Rubežićem, Dujom Bećirovićem, Jusom Bulićem, Darkom Ašaninom, ali i izdancima nove generacije. Smatrao je da posle više od dve decenije provedenih na 'prvoj liniji' svet odmetnutih za njega nema tajni. U njegovoj sobi na zidu su bile samo dve fotografije - Đorđa Božovića Giške i Aleksandra Kneževića Kneleta.

Poslednjih godina Petkov se povukao, a prema nekim pričama, bavio se uvozom tehnike. Pre dve godine njegovo ime ponovo je dospelo u javnost zbog saobraćajne nesreće u Kaluđerici, kada je svojim automobilom usmrtio devojku. Suđenje nije održano.

Bonus video:

(Espreso Vesti / Blic)