VEOMA POTRESNI PORIZORI SA POMENA ŽRTVAMA MASAKRA KOD MLADENOVCA: Nema reči koje mogu opisati OVU TUGU! (FOTO)

U Malom Orašju, na mestu gde su ubijena šestorica mladića, danas je u njihovu čast prikazan film koji su u suzama gledale njihove porodice, prijatelji i drugi meštani.

Više od 100 ljudi došlo je da ponovo oda počast ubijenin momcima, kao i za troje nastradalih u susednon selu Duboni. Prijatelji Nemanje Stevanovića, Petra Mitrovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića, Nikole Milića, Kristine i Milana Panića i Dalibora Todorovića za Kurir kažu da je s njima nestao i deo njih koji nikada neće moći da popune, ali će ga takvog čuvati.

Nakon emotivnih recitacija, govora i prikazanih snimaka na kojima roditelji govore o dvojoj deci, njihovoj sreći i životu pre nego što je Uroš Blažić iz automatskog oružja pucao na njih bez ikakvog motiva i razloga, prijatelji ovih mladih žrtava jedva su smogli snage da i oni kažu nešto o njima.

- Svi su do jednog su bili veseljaci, svaki na svoj način. Ali, nije prošlo veče da nismo svi zajedno, da se ne okupimo, družimo, slušamo muziku, pevamo... Ljudi su se smejali, kako funkcionišemo tako, kao velika grupa i družina, ali to je bilo tako, jer nije bilo zavisti, samo druženje. Ovaj memorijalni turnir je za njih, jer oni sada žive kroz nas, a mi za njih - rekao je jedan od njihovih drugova za Kurir koji objašnjava da je sve organizovanu u njihovu čast, da ih niko ne zaboravi iako oni sigurno neće.

Devojka koja je sve vreme gledala u veliki ekran sa suzama u očima je rekla da pesme koje su pročitane nisu ni polovina od onoga što je sve za njih napisano.

- Tako ih čuvamo, da budu tu. Ovi transparenti, pesme, govori, sve je istina, od prve do poslednje reči. Bez ikakvog preterivanja. Bili su svoji, vredni, tvrdoglavi, ali ispravni i ogromnog srca i potencijala. Svako je imao neke svoje stvari po kojima je bio prepoznatljiv, pomalo su bili drugačiji, ali svi smo se tako lepo slagali, kao da smo svi braća i sestre - rekla je naša sagovornica.

Kako kaže, svaka porodica može da govori o svom detetu, ali i ostatku koliko su se svi dobro znali, međutim, reči nastavnice srpskog Ivane Bošković koja je predavala šestorici momaka iz Malog Orašja, najviše su je pogodile.

Ona ih je dobro poznavala, ovo je malo mesto i svi smo tu, tačno znaš ko je iz koje kuće, ko su mu roditelji, čime se bave. Zato nije bilo nikakvih lažnih ličnosti pred nama, a ni pred nastavnicima. Ona je ispričala koliko su svi bili dobra deca, nasmejani, duhoviti, znala ih je sve i sve ih izvela iz škole, samo Nikolu nije stigla, stradao je kao maturant, 20 dana pre mature - dodaje.

Nastavnica je, da podsetimo, održala govor na obeležavanju godišnjice smrti ovih mladića.

- To su bili divni, složni, nasmejani i pametni momci. Nikola je bio najmlađi, samo 20 dana ga je delilo od male mature, ali on to nije dočekao. Petar Mitrović je bio moja prva generacija, moj prvi razred. Ne znam da li me je te večeri više potreslo kad su mi rekli “Ivana, neko nam je pobio decu, pucao je na njih” ili kad sam čula da je Petar rekao “Tata, pobi nas čovek u Ravnom gaju” - rekla je Ivana Bošković i opisala svakog momka koliko ih je volela.

Nakon prikazanog filma održan n je i memorijalni fudbalski turnir na kojem je odigrana i utakmica između ekipe Ravnog gaja i Ribnikara, a čiji početak je ispraćen bakljadom i minutom ćutanja. Za Ravni gaj nastupili su saigrači i prijatelji stradalih momaka, a u ekipi Ribnikara bili su otac Angeline Aćimović, Anđelko i otac Ane Božović, Ivan kao i doskorašnji trener Partizana Igor Duljaj.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Dijana Antonijević/Preneo D.M.)