BANE JE BIO JEDAN OD NAJVEĆIH KRIMOSA U BEOGRADU, A NIKADA SE NIJE POTUKAO: Jednu njegovu rečenicu SVI PAMTE

Bane Grebenarević i Šubara su važili za "žestoke momke" 90-ih godina, a Bane je širokom auditorijumu postao poznat po izjavama u antologijskom dokumentarcu "Vidimo se u čitulji".

"Svaki bi voleo da provoza neki dobar auto, sa nekom dobrom devojkom, sa malo zlata na sebi", govorio je tada Grebenarević, inače najmlađi akter tog filma.

I nije mu to bila jedina izjava koja je ušla u anale kriminalnog miljea.

"Nikada se nisam potukao. Dok drugi bilduju, ja vežbam u streljani", rekao je Bane tokom jednog razgovora vođenog u Budimpešti.

"Kad jednom dođeš na glas, možeš da sklapaš velike poslove, da posreduješ, da živiš na foru. Nezakoniti poslovi mogu da postanu suvišni, jer ti autoritet pomaže u pravljenju kombinacija", reči su Baneta Grebenarevića.

On i njegov drug Zoran Šubara u Budimpešti su se obreli bežeći od srpske policije, verovatno i od neprijatelja iz kriminogene sredine. Pričalo se da je Grebenarević početkom leta 1994. u teretani ispalio nekoliko hitaca ka Sredoju Šljukiću Šljuki. U razmeni vatre ubijena je nedužna devetnaestogodišnja devojka. Bane o tome nikad nije govorio, a slučaj se nije našao pred sudom.

"Najbitnije je da čovek zna šta hoće i da je spreman da za to sve žrtvuje. Onda ga uspeh ne može zaobići. Prvi put kad sam pao u zatvor, sa 15 godina, rekao sam sebi: 'Ideš do kraja!' Važno je opstati na asfaltu. Ali to retko kome uspeva. Beograd je neponovljiv, teško ga je porediti s drugim evropskim gradovima. Svaka nedelja je novo dokazivanje, novo iskušenje. Ako si poznatiji, lakše ti je. Važno je dobro osmisliti marketing i ne praviti greške na početku. Ako se samo jednom nisi pokazao kao muškarac i nisi uzvratio, sve pada u vodu", pričao je Grebenarević.

Govorio je da je to čime se bavi "ozbiljan posao".

"Međutim, danas je kriminal postao moda. Svaki mladić u Srbiji poželi da je bar pet dana kriminalac. Odmah žele zlato, skupa kola i najlepše devojke, odabrana mesta u restoranima. Studenti nose pištolje. Želeli bi da vikendom budu kriminalci, a radnim danima dobri sinovi. To je nemoguće. Oni vide samo lepšu stranu. Ne znaju kako izgleda u samicama, kad ostanemo bez nogu, kad nam prospu utrobu".

Poznata je i njegova izjava:

"Samo mi znamo kako izgleda godinama spavati na jedno oko, osvrtati se na ulici, ne izlaziti iz stana po mesec dana, bežati od murije... Ali nećemo da budemo obični smrtnici. Za ceo život oni ne prožive što mi proživimo za jedan dan. Ponekad, desi se da ujutru imaš sve: novac, kola, devojku, a uveče uzalud tražiš prenoćište. To je stvar izbora. Ako se čovek samo jednom oseti jakim, ne poželi nikad više da je slab. Po bilo koju cenu".

Grebenarević je ubijen kada je imao 21 godinu, a zajedno s njim stradao je i Šubara. Panciri koje su nosili nisu mogli da ih zaštite. Slutilo se da je likvidacija više osveta za Grebenarevićev napad na Šljukića nego za smrt nedužne devojke.

Bonus video:

(Espreso Vesti / Kurir)