PISMO SESTARA MLADIĆA KOG JE LAUŠEVIĆ UBIO OBJAVLJENO 2009. GODINE: Imale su JEDAN zahtev, pomenule i KRVNU OSVETU

Lauševićeva knjiga počinje u trenutku kada izlazi iz zatvora u kome je proveo četiri godine i sedam meseci.

"Ti prvi dani, nedelje van zatvorskih zidina, spuških, zabeleskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih - Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati“, napisao je Laušević.

Podsetimo, u leto 1993. godine u jednom podgoričkom kafiću Žarko Laušević hicima iz pištolja ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) a ranio Andriju Kažića. Prvo je osuđen na četiri godine zatvora. Vrhovni sud Crne Gore je to preinačio i osudio ga na 13 godina. Te 2003. pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Jedan od bitnih datuma koji su obeležili ceo ovaj tragičan događaj u kome su izgubljena dva mlada života, je i jul 2009. kada su dve sestre poslale pismo "javnosti u Srbiji." Slavica Vučinić i Slavka Janošević iz Podgorice, sestre pokojnog Radovana Vučinića napisale su u pismu da je jedino očekivanje porodice da Žarko Laušević do kraja odsluži pravosnažnom presudom dosuđenu kaznu, jer, kako su navele, ne ispunjava uslove za njeno smanjenje po bilo kom osnovu.

One su tada napomenule da porodica Vučinić ne traži krvnu osvetu.

"Od ubistva u kafiću ’Epl’ prošlo je 16 godina. Za to vreme, navodnoj osveti bili su dostupni i deca Žarka Lauševića i Branimir Laušević sa porodicom i njihova sestra, pa u jednom trenutku čak i sam Žarko. I? Šta im se dogodilo? Ništa i što se porodice Vučinić tiče - ništa im se i neće dogoditi“, dodaje se u pismu.

Prema njihovoj oceni, i sada se prenebregavaju ili iskrivljuju neke činjenice "iz te strašne noći, kako bi se umanjio značaj Lauševića i uvećao značaj postupaka ubijenih, odnosno Radovana Vučinića i Dragora Pejovića". One su navele da smatraju da se ponovo u medijima navode "konstrukcije, kojima deo srpske tzv. kulturne javnosti i neki političari pokušavaju da događaj u podgoričkom kafiću prevedu kao divljaštvo grupe lokalnih mladića, koji su zasluženo dobili što su tražili od 'nedužnog' Žarka Lauševića i njegovog brata Branimira, pa čak i da se cele porodice Vučinić i Pejović prikažu kao 'gomila ludaka i divljaka željnih osvete". Kako ističu, te konstrukcije su smišljene kako bi se stvorila klima za pomilovanje Lauševića.

S druge strane, Momir Bulatović, nekadanji predsednik Crne Gore i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, izjavio je jednom prilikom da je odbio da pomiluje Lauševića.

"Da, odbio sam da pomilujem Žarka Lauševića. To je jako težak i tužan slučaj. Abolicija u takvim stvarima ima smisla ukoliko druga strana nema ništa protiv. U svakom krivičnom postupku postoji oštećena strana i nju morate da pitate. Žarko Laušević je jedan divan glumac i imali smo prilike da se družimo godinama. Užasno mi je teško što znam sve detalje toga, a po prirodi posla sam morao da znam. Dobio sam tu molbu za aboliciju. Kontaktirao sam porodice oštećenih i oni su rekli - ne. Vi nemate pravo, ni ljudsko, da napravite aboliciju", rekao je Bulatović svojevremeno za "Balkan info".

Bonus video: Laušević na premijeri posle izlaska iz bolnice

(Espreso/Mondo)