SILOVATELJ I UBICA IVANE PODRAŠČIĆ VEĆ 9 GODINA IZDRŽAVA KAZNU: Pre nesrećne devojčice, KOSTIĆ JE VEĆ UBIO NEKOGA

Darko Kostić, osuđen za silovanje i britalno ubistvo Ivane Podraščić se poslednjih devet godina nalazi iza rešetaka. Kako saznaje Telegraf.rs, Ivanin ubica svoju kaznu izdržava u Kazneno-popravnom zavodu Beograd, odnosno u zatvoru u Padinskoj Skeli.

Kostić je osuđen 29. jula 2016. godine, ali nije na slobodi od 2. oktobra 2014. godine, kada mu je određen pritvor.

Iza rešetaka se nalazi jer je beskrupulozno iskoristio poverenje 14-godišnje devojčice koja je imala probleme u porodici kako bi je namamio, a potom silovao, ubio ašovom, a njeno telo hladnokrvno sakrio.

Ivani pomoći nije bilo - porodica je danima nije tražila. Njen nestanak prijavljen je tek 9. avgusta. Porodica za nju isprva nije bila zabrinuta i tvrdili su da je Ivana često bežala od kuće i da zato nisu nikog alarmirali. Zbog kasne prijave nestanka, policija je nedeljama tragala za devojčicom.

Krik u pomoć

Darko Kostić i Ivana Podraščić upoznali su se u junu 2014. godine preko zajedničke prijateljice S. S., za koju se sumnjalo da je bila u vezi sa Kostićem. Ta devojčica, koja je Ivanu upoznala dve godine ranije i sa kojom je bila veoma bliska, javila je Kostiću da ju je Ivana pozvala na telefon i rekla da želi da okonča svoj život skokom sa mosta. Kako je navedeno u presudi, to nije bio prvi krik u pomoć male Ivane. I ranije se žalila prijateljici da su je majka i sestra tukle.

Duboko nesrećno dete imalo je probleme i u školi. Đaci su joj se rugali jer je imala "poderane patike". Ivanin otac svedočio je da je Ivani govoreno da "kvari prosek" odeljenju, te da u školi nema prijatelje. Ivanina majka rekla je da je S. S. "veoma pametna devojčica" i da laže da je nasrtala na ćerku.

Nakon što su je odgovorili od samoubistva, Darko i S. S. su sa Ivanom prošetali gradom i smirili je. Tokom juna i jula, Ivana i Darko su se nekoliko puta videli - nekad u društvu S. S., nekada nasamo.

S. S. i Kostić mnogo puta su se svađali - poslednji put je S. S. od njega pobegla kada ju je u kući užasa vezao, ošamario i pretio joj ašovom kojim će kasnije ubiti Ivanu.

Menjao iskaze

Kostić je, nakon izlaska iz zatvora, u glavnom gradu živeo po parkovima, grobljima, na ulici. Skućio se u periodu kada je upoznao S. S. Brat mu je rekao za napuštenu kuću na Petlovom brdu koju je okupirao i delimično renovirao.

Prema iskazu koji je prvobitno dao policiji, Kostić je rekao da mu se Ivana javila "da cirkaju". Sačekao ju je na okretnici autobusa koji saobraća na liniji 56 i odveo je kući. Isprva je rekao da ju je tamo silovao, što je kasnije negirao, a na sudu nije dokazano da li se seksualni napad dogodio.

Ivana je, prema navodima ubice, nakon toga "počela da vileni" - udarala ga je, histerisala, grebala. Kostić je tvrdio da je pokušao da je smiri, ali nije uspeo, pa ju je udario ašovom u glavu. Posle toga je, navodno, pokušao da je oživi, dozivao ju je, ali uzalud.

Otišao je do prodavnice, a kada se vratio Ivana je ležala u lokvi krvi. Uvio je njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao sunđere preko nje i otišao.

Uputio se u Cvijićevu ulicu kod brata S. A., kom je rekao da je u samoodbrani udario nekog čoveka, ali da misli da ga nije ubio. Njegov brat je, međutim, odbio da sa Darkom ode da proveri šta je sa tim čovekom jer nije želeo da ima posla sa takvim stvarima. Nije ga voleo, smatrao je da je Darko lažov i nasilnik.

Kasnije je iskaz promenio, rekao da nije ni u kakvoj vezi sa zločinom i da je priznao krivicu jer su ga u policiji na to primorali.

Slučaj rešen zbog druge prijave

Ubistvo male Ivane možda nikada ne bi bilo rešeno, s obzirom na to da je njeno telo bilo sakriveno u šumi, da devojka K. K., koja je supruga Kostićevog rođaka, nije prijavila policiji da ju je silovao u kući na Petlovom brdu. U tom trenutku, za Ivanom se uveliko bezuspešno tragalo.

Kada je K. K. odvela policiju do Kostićeve kuće, usledilo je hapšenje i pronalazak Ivaninog tela. Sam Kostić pred sudom je otkrio da je dvaput prošao poligraf na kojem je testiran u svojstvu građanina koji je možda povezan sa Ivaninim nestankom, a time se hvalio i S. S., koja mu je poručila da će ga ubiti ako je nešto uradio Ivani.

Ono što je bilo ključno da bi Kostić završio "pod ključem" bili su dokazi koji su forenzičari pronašli. Telo devojčice pronađeno je u šumarku, na oko osam metara od kuće, u fazi raspadanja. Telo je identifikovano upoređivanjem Ivanine DNK sa DNK njene sestre. Bila je umotana u tepih i dva ćebeta. Ruke su joj bile vezane pertlom.

Veštačenje povreda koje je devojčica zadobila potvrdilo je scenario ubistva. Ivana je udarena tupim, metalnim predmetom u potiljak. Odmah nakon toga pala je licem ka zemlji. Kostić je zatim stao iznad nje i udario je još dvaput - još jednom u potiljak i jednom u vilicu. Ašov je pronađen u kući, između ormara i kreveta.

Uprkos tome, Kostić je pred sudom ostao pri promenjenom iskazu i tvrdio da je nevin. Nije pokazao trunku kajanja.

Debeo dosije

Kostić je i pre ubistva Ivane imao debeo dosije.

Kao mlađi punoletnik osuđen je na sedam godina jer je zajedno sa jednim saučesnikom 1993. ubio staricu u Beogradu, a posle zločina urinirao po njoj.

Potom je osuđen za silovanje 2001. godine, na tri i po godine robije. Nakon izdržavanja kazne, ponovo mu je izrečena zatvorska kazna, zbog novog silovanja koje je počinio. Osim silovanja i ubistva, ležao je i zbog pljački i razbojništava.

Dvoje veštaka koji su se bavili psihičkom analizom Kostića konstatovali su da nije u pitanju duševno zaostala ili obolela osoba. Utvrđeno je da je Kostić shvatio svoje delo, ali da ipak ima disocijalni poremećaj ličnosti. Taj poremećaj se ranije nazivao psihopatija ili sociopatija, nastaje u adolescentskom periodu, i nije ga moguće izlečiti.

(Telegraf.rs)