SRBIJA SE ZAUVEK PROMENILA NAKON SMRTI TIJANE JURIĆ: Da li je mladi život morao biti UGAŠEN da bi se to desilo?

Tijana Jurić (15) nestala je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u mestu Bajmok. Potraga za njom trajala je 13 dana, ali nažalost, epilog je bio tragičan.

Mala Tijana pronađena je mrtva, a kako je kasnije utvrđeno, nju je monstrum Dragan Đurić, mesar iz Surčina, udario kolima, zlostavljao i ubio. Krvnik je osuđen na 40 godina zatvora, što je bila maksimalna kazna u srpskom pravosuđu u momentu kada je izvršio stravičan zločin!

Sve vreme dok je trajala potraga za Tijanom, u Srbiji je zavladao strah među roditeljima zbog bezbednosti dece. Svaki građanin je iz sata u sat pratio vesti o nestaloj devojčici u nadi da će biti pronađena živa i zdrava. Nažalost, to se nije dogodilo.

Ovaj slučaj bio je jedan od strašnijih u novijoj istoriji Srbije. Devojčica Tijana izgubila je život na najsuroviji mogući način, a zbog neverovatne snage i želje njenih roditelja da se tako nešto više nikada ne ponovi, pokrenuta je inicijativa za izmenu Zakona o policiji koja se ticala potrage za nestalom decom.

Tijanin zakon

Godinu dana posle zločina usvojen je predlog izmena Zakona o policiji, a izmenjeni član simbolično je nazvan „Tijanin zakon". Prema toj izmeni, policija u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka, dok je ranije policija čekala da prođe između 24 i 48 sati.

Da je ovakav zakon postojao u vreme Tijaninog nestanka, ona bi danas verovatno bila živa, što njen otac Igor Jurić vrlo često napominje u javnim nastupima.

Nažalost, čini se kao da je moralo da dođe do zločina ovakvih razmera u kom je ugašen jedan mladi, nevini život, koji je doveo naciju i državu u poziciju da razmišlja koliko smo bezbedni i kakvi su mehanizmi i ovlašćenja policije u slučajevima potrage za nestalima. Tijana Jurić je nakon svoje smrti postala simbol nevino stradale dece, ali i neko zbog koga je od usvajanja zakona, pa do danas, spašeno mnogo dečijih života!

Fondacija Tijana Jurić smatra da je neophodna izmena jednog dela Krivičnog zakonika, koji se odnosi na lociranje telefona nestalog deteta.

– Kada dete nestane i desi se slučaj kakav je bio Tijanin, policija dolazi na lice mesta, ali da bi mogla da reaguje i locira telefon – mora pozvati tužioca. Tužilac tada poziva sudiju koji, ako zaključi da je dete u životnoj opasnosti, izdaje pismeno naređenje da policija izvrši lociranje. Tek tada naređenje ide u ruke tužioca koji to predaje policiji. Statistika pokazuje da se 76 odsto slučajeva završilo tragično, ako nisu bili rešeni u prva tri sata od otmice, upravo kako je bilo sa Tijanom. Procedura je kod nas isuviše komplikovana i u slučajevima otmice i ugrožene bezbednosti, policija mora imati veća ovlašćenja, rekao je Igor Jurić neposredno nakon usvajanja Tijaninog zakona napravivši uvod u veliku borbu za veću bezbednost svih u državi, naročito dece - navodi se na zvaničnom sajtu Fondacije.

Doživotna robija

Sem toga, predstavnici Fondacije Tijana Jurić podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila.

Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Konačno, na sajtu Ministarstva 22. aprila 2019. je objavljen predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela - i do maksimalnih 40 godina.

Vlada Srbije usvojila je početkom maja 2019. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Krivični zakonik je izmenjen 1. decembra 2019. godine.

Tijanin ubica osuđen je na 40 godina jer je do izmena u zakonu došlo tek kasnije, ali zahvaljujući Fondaciji i Igoru Juriću koji je na čelu iste, ubice i silovatelji dece su danas osuđeni na doživotne robije!

Čak sedmoro ljudi od 2019. godine do danas je osuđeno na doživotnu robiju, a prvi kom se to dogodilo je, sada već pokojni, Ninoslav Jovanović poznatiji kao Malčanski berberin.

On je osuđen za otmicu i produženo krivično delo silovanja čija je žrtva bila dvanaestogodišnja devojčica.

Cela Srbija podigla se na noge 20. decembra 2019. godine i do. 5. januara 2020. godine, kada je uhapšen.

Tada se za dvanaestogodišnjom devojčicom krenulo u potragu odmah nakon što su roditelji prijavili nestanak, a potraga je trajala punih 9 dana nakon čega je, na svu sreću, dete pronađeno.

U potragu za devojčicom bil su uključene skoro sve jedinice MUP-a Srbije, a priključili su se meštani i lovci.

Silovatelji su gotovo uvek POVRATNICI

Ekipa Espresa razgovarala je sa kriminologom Dobrivojem Radovanovićem koji nam je rekao da je za 40 godina istraživanja, primetio da gotovo svaki silovatelj ponovi gnusan čin, dok nam je prihoterapeut Marija Petrović objasnila da li silovatelji mogu da se izleče i kakva terapija se primenjuje u takvim slučajevima.

"Terapija nije učinkovita za ovakve strukture ličnosti, jer najviši uspeh može biti u oblasti kognicije i razumevanja moralnosti, dok na nivou emocionalnog rezonovanja ne može biti nekog pomaka. Istraživanja i praksa pokazuju da ni farmakoterapija ne može da pruži zasigurno i u potpunosti odgovarajući tretman. Dakle, tradicionalni tretman koji će osigurati da se silovanje ne ponovi ne postoji", rekla je Petrovićeva.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović vođen dugogodišnjim iskustvom u radu na slučajevima silovanja tvrdi da gotovo svaki silovatelj, ukoliko se nađe na slobodi, delo ponovi!

"Apsolutno, gotovo svaki silovatelj ponovi delo, recimo kada se analizira pojedinačni slučaj silovanja, uvek se želja kod silovatelja ponavlja i uvek se ponavlja neki od tih rituala. Kod silovatelja je jako važno da sankcija bude oštra i dugačka, a takođe je važno da usledi jako brzo nakon seksulanog čina. Radili smo mnoga istraživanja, i to smo radili teže slučajeve koji su u zatvorima, u svim situacijama je bilo ponavljanje dela. Nekada to delo može da ima tako brutalan cilj ili brutalne posledice, da dovodi do smrti žrtve, a onda se ponovi seksualno dejstvo nad tim lešom", pojašnjava kriminolog.

Kriminolog kaže da su motivi kod silovatelja različiti, ali da je sklop ličnosti uvek isti.

"Postoji nekoliko motiva silovanja, jedan je pokazivanje snage, jedan od motiva je, recimo mržnja prema ženama, motiv može da bude i želja za osvetom nekoj ženskoj osobi. Motivi su vrlo različiti ali je sklop ličnosti uvek isti, a to je psihopatski", kaže Radovanović.

Amber alert

Prošlo je 7 godina od usvajanja Tijaninog zakona, a za to vreme Fondacija, odnosno Centar za nestalu decu, pokrenuo je Registar nestalih lica, Net Patrolu, Centar za sigurniji internet kao i inicijativu za uvođenje Amber Alerta, sistema za brzu potregu dece u specifičnim slučajevima nestanka, sve u cilju zaštite dece.

Vlada Srbije usvojila je Zaključak kojim se utvrđuje da je Amber alert sistem od značaja za ostvarivanje javnog interesa, u julu ove godine.

Amber Alert sistem je prenošenje obaveštenja o prijavi nestanka maloletnog lica putem elektronske komunikacione mreže s ciljem hitnog preduzimanja mera i radnji na pronalaženju nestalog.

Rešenjem ministra unutrašnjih poslova od 2. februara 2023. godine obrazovan je Tim za uvođenje ovog sistema u Srbiju sa zadatkom da izradi Analizu početnog stanja i Plana aktivnosti neophodnih za njegovo aktiviranje, podseća se u saopštenju Vlade.

Tim dokumentom se definišu i kriterijumi za njegovo aktiviranje i izradu procedure, kao i predlog protokola o saradnji između nadležnih institucija u svrhu definisanja prava i obaveza u postupku razmene informacija u slučajevima obaveštavanja o nestanku lica mlađih od 18 godina.

Bonus video: TIJANA BI BILA ŽIVA DA JE POSTOJAO AMBER ALERT! Igor Jurić otkrio do detalja kako funkcioniše sistem: Svi građani su uključeni!​​​​​​​

(Espreso/D.S.)