9 GODINA OD SUROVOG UBISTVA TIJANE JURIĆ: Cela Srbija je tragala za njom, a NJEN UBICA se nikada nije pokajao

Devet godina je prošlo od zločina koji je potresao Srbiju. Pre devet godina je mesar Dragan Đurić iz Surčina oduzeo život tada 15-godišnjoj Tijani Jurić u naselju Bajmok. Sve se dogodilo u noći između 25. i 26. jula 2014. godine. Devojčica je surovo ubijena, a on sudu nije bio u stanju da objasni zbog čega je to uradio.

Jednostavno je rekao "ne znam". Posle zločina je nastavio sa životom kao da se ništa ne događa, a isto se ponaša i u zatvoru, izdržavajući kaznu od 40 godina robije na koju je osuđen. Jedina koja ga je posećivala bila je njegova majka.

Znao je Dragan posle ubistva kako da se otarasi leša, da dođe kući, da 12 dana živi svoj život. Policija ga je uhapsila u na poslu. Sekao je meso. Ispričao je sve o zločinu, ali ne i zašto ga je počinio.

Potraga za Tijanom trajala je 13 dana. Njena porodica je stravične vesti dobila u momentu njenog nestanka, kao i 7. avgusta, kada je telo pronađeno na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja kod Sombora.

Tijana je kobnog 25. jula vozom otišla u Bajmok kod bake i deke, roditelja njene majke. Javila se majci kad je stigla u selo, a potom je sa prijateljima otišla na turnir u malom fudbalu u Rati.

Oko ponoći je krenula kući, u društvu dvoje prijatelja. Kada je prešla oko polovinu puta, shvatila je da drugu nije vratila duks koji joj je pozajmio. Odlučila je da se vrati. Da je duks vratila sutradan, Tijana bi verovatno danas bila živa i imala 24 godine.

Sa prijateljima se rastala kod bifea koji se nalazi na svega oko 200 metara od bakine i dekine kuće. Vraćala se sama istim putem. Išla je Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći. Na pitanje kuda se uputila, odgovorila je da ide da vrati pozajmljen duks.

Nastavila je Ulicom tri istarske žrve, prešla prugu, a potom krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena, na kojem ju je čekao drug. Kako je dugo nije bilo, on joj je krenuo u susret. Tijane, međutim, nigde nije bilo. Na zemljanom putu, oko 100 metara dalje, nalazila se njena bela patika i veštački nokat.

13 dana potrage

Potraga za Tijanom počela je iste večeri, oko jedan sat posle ponoći. Policija se u potragu uključila oko pola sata kasnije, a potom i žandarmerija.

Kako je jednom prilikom objasnio Tijanin otac Igor Jurić, do Tijanine smrti doveo je splet okolnosti u koji je teško poverovati dok se ne desi. Tijana je došla s mora i tražila od roditelja da ide na fudbalski turnir. Prvo je odlučila da ipak ostane kod kuće sa majkom, ali je, nakon što ju je drugarica zvala, ipak otišla u Bajmok. S druge strane, njen ubica u selo nije dolazio oko šest meseci pre tog kobnog dana.

Dragan Đurić je te noći bio pod dejstvom alkohola. Kružio je i tražio žrtvu. Došao je do sportskog terena, napravio polukružno okretanje i u baš u tom momentu video Tijanu koja su upućuje na letnji put na kom je mračno.

Nekoliko dana kasnije, 29. jula, saopšteno je da je signal Tijaninog mobilnog telefona poslednji put detektovan na oko dva kilometra udaljenosti od graničnog prelaza prema Mađarskoj. Tijanin telefon je bio na vibraciji, zvonio je sve dok se baterija nije istrošila jer su je svi tražili. Ipak, Tijana je svoj telefon, sa isključenim zvukom, vrlo svesno sakrila u automobilu ubice.

Njen ubica je smireno prošao pored policijske stanice, kao i ljudi koji su u tom momentu već tražili Tijanu.

Dani su proticali bez ikakvih vesti koje bi mogle da ukažu na to gde se devojčica nalazi, a onda je 13. dana potrage oko pola sata posle ponoći, objavljeno da je njen otmičar uhapšen, a da je telo pronađeno u blizini Sombora - 23 kilometra od mesta na kom je oteta.

Javnost saznaje da je devojčicu silovao, a potom ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina.

- On je u noći između petka i subote bio u Bajmoku, udario Tijanu svojim vozilom, prišao joj, nije bila teško povređena kada je počela da traži pomoć, on ju je uhvatio za vrat, udarao, ubacio u svoje vozilo, odvezao u atar - rekao je tada na konferenciji za medije ministar unutrašnjih poslova i dodao da je devojčica tu i ubijena.

Zadavio ju je duksericom, a telo pokrio zemljom koju je kupio majci za cveće.

Dragan je telo najpre ostavio u kućici u ataru i otišao u Sombor, ali je shvatio da će telo brzo da bude otkriveno. U Somboru je kupio kese u koje je stavio telo, a potom Tijanu zakopao na divljoj deponiji. Na internetu je pretraživao koji su načini da se telo što brže raspadne kako bi se otarasio dokaza.

"Jednu stvar joj nikad nisam rekao"

Tijanin otac je u intervjuu za Telegraf.rs rekao da je svoju ćerku prvi put sanjao sedam do osam meseci nakon ubistva. Jako je to želeo i bio je uzbuđen kada se to desilo.

- Nedostaje mi njen temperament, ta njena smirenost. Da mogu, pitao bih je šta mi zamera, a kajem se i imam ogromnu grižu savesti. Smatram da, iako sam bio dobar roditelj, da sam mogao biti još bolji, da sam mogao mnogo više da joj pružim, više vremena da provodim sa njom, da sam joj više govorio da je volim, da mi znači. Nikada joj to nisam rekao zato što se to nekako podrazumevalo, da dete znači svom roditelju... - rekao je Jurić.

Kako je istakao, kada neko izgubi dete, vreme je najveći neprijatelj.

- Iz prostog razloga zato što gledaš drugare koji odrastaju, gledaš kako život ide dalje, kako neka deca zasnivaju porodice, kako se školuju, ostvaruju svoje snove, a to je nešto što je izostalo u našem slučaju, Tijaninom slučaju. Svako to razmišljanje šta bi ona sada radila, gde bi bila, koju bi školu završila, su pitanja na koja ne možeš da dobiješ odgovor i koja su mnogo bolna. Ona je uradila jako puno, iako fizički nije ovde. Svojim imenom je učinila da se mnoge stvari promene u našoj zemlji, i mislim da imamo razloga da joj budemo zahvalni. Ja, apsolutno jesam. Moja je velika sreća što sam imao priliku da i to malo vremena provedem sa njom. Ona je pokazala i tu svoju snagu nakon što je i fizički otišla sa ovog sveta. Pokazala je kako taj jedan lik, ta pojava, kako uopšte taj kratak život može da učini mnogo toga dobrog i nakon toga što te više nema. 26. jula ćemo to obeležiti kao i svake godine, a plašim se svake nove godišnjice, svakog novog susreta sa osećanjem da je ne možeš više videti - dodao je.

(Espreso/Telegraf.rs)