ĆENTA SUROVO UVREDIO OKORELOG UBICU, NIJE ZNAO ŠTA GA ČEKA: Bio je Arkanov KUM, ova rečenica ga SKUPO KOŠTALA?

Rade Ćaldović Ćenta (47) bio je Arkanov drug iz nemačkih i švedskih dana, jedan od najbližih saradnika Ljubomira Magaša, Ljube Zemunca, a zbog kriminalnih dela osuđivan je za iznudu, ucene, teško razbojništvo i krađu, a bio je optuživan i za krivično delo silovanja!

Rođen je na Zvezdari, kao drugo dete u porodici vozača pri policiji i domaćice. Sredinom šezdesetih porodica se seli u Zemun i tada postaje nerazdvojan drug s Ljubom Zemuncem. Prvi put je uhapšen 1967. zajedno sa njim i Zoranom Milosavljevićem Robijom pod optužbom za silovanje. Zbog nedostatka dokaza Ćaldović i Milosavljević su pušteni na slobodu, a Magaš je osuđen na zatvorsku kaznu.

Početkom sedamdesetih pripada Magaševom klanu, koji je tada brojao desetak članova. U Italiji se bavio oružanim pljačkama, zbog čega je izvesno vreme proveo u zatvoru, a nemačka policija ga je početkom osamdesetih teretila za 37 krivičnih dela, ali je zbog nedostatka dokaza uvek ostajao na slobodi.

U Holandiji se kretao u kockarskim krugovima. Tu se sukobio s vođom jedne crnogorske kriminalne grupe Veljkom Krivokapićem. Krivokapić je od Ćaldovića na kocki izgubio veliku sumu, ali ga je, kako se pričalo, izvadio pištolj i naterao Ćentu da mu sve vrati. Nekoliko dana kasnije Krivokapić je ubijen u Beču, a za ubistvo su osumnjičeni Ćaldović, Jusuf Bulić i Ljubomir Magaš, ali su bili nedostupni vlastima.

Ćaldović je uhapšen prilikom reketiranja jednog kockarskog kluba u Nemačkoj i osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora. Posle ubistva Ljube Zemunca 1986. nemačka policija ga je proglasila za novog „kuma“ jugoslovenskog podzemlja. Proteran je iz Nemačke 1992. godine, pa se vratio u Beograd, a odatle otišao u Južnoafričku Republiku, u Johanezburg, na duže. Kada se ponovo vratio u Beograd, započeo je poslove u Beogradu i Atini, gde je otvorio firmu.

Iste godine Rade Ćaldović dovođen je u vezu sa ubistvom Aleksandra Kneleta Kneževića, ubijenog 28. oktobra 1992. godine u beogradskom hotelu „Hajat“. Knežević je malo pre ubistva oteo automobil, luksuzni džip, od Ćaldovićevog zeta Miodraga Miše Cvetinovića. I sam Cvetinović je kasnije optuživan za ovo ubistvo.

Sredinom novembra 1993. godine na Ćaldovića je izvršen neuspeli atentat. U parkiranoj „ladi“ neposredno pored njegovog „mercedesa“ aktivirana je eksplozivna naprava, ali je Ćaldović prošao samo s lakšim povredama.

Rade Ćaldović Ćenta ubijen je u gluvo doba noći između 14. i 15. februara 1997. u Francuskoj ulici u Beogradu, neposredno posle izlaska iz noćnog kluba „F6“. Nepoznati ubica ga je kroz bočno staklo izrešetao automatskim oružjem sa prigušivačem dok je sedeo u svom vozilu. Pored Ćente, ubijena je i njegova dugogodišnja prijateljica Maja Pavić, televizijska voditeljka na Studiju B i TV Pinku, kuma Cece i Željka Ražnatovića.

Priča se da je te 1997. godine Ćenta ucenio glavu jednog čoveka na 80 000 maraka. To je "odradio" Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac. Međutim, tada Voja Ćaldovića kako bi uzeo "honorar", ali ga je navodno Ćaldović dočekao rečima:

"Ti nekog ubio? Ne zasmejavaj me, pogledaj se!", rekao je navodno Ćaldović. Očigledno nije znao da je pred njim hladnokrvni ubica. To će ga koštati glave.

Sledeći put su se sreli ali kroz nišan. Voja je ubio Ćentu u centru Beograda zajedno sa novinarkom Majom Pavić.

Nakon toga je ubijen Vojin zaštitnik Bombona i Luka Pejović (član klana "Amerika" i po rečima nekadašnjeg šefa DB-a Gorana Petrovića, Ćuruvijin ubica). Nekoliko meseci kasnije Voja je nestao bez traga, a priča se da je surovo mučen, ubijen i zakopan na nepoznatoj lokaciji.

Nakon Vojinog ubistva, na ulicama Beograda počinje rat! Vojini prijatelji kreću u opštu osvetu i eliminišu sve za koje su sumnjali da su umešani. Na navodnom spisku je bilo dvadesetak imena, od kojih su najzvučnija: Rogo, Petrović, Miša, Jusa, Badža, Šijan, Ašanin, Kundak, dva policijska pukovnika i mnogi drugi...

Bonus video:

(Espreso / Kurir.rs)