KO ZAPAVO STOJI IZA PROFILA KOJI VELIČAJU BRUTALNE UBICE? Stručnjaci tvrde: "To su nesigurne osobe i traže pažnju"

Nakon što su bolesni umovi veličali 13-godišnjaka koji je 3. maja ugasio deset života u OŠ "Vladislav Ribnikar" i nazivali "kraljem", sada veličaju ubicu tik tokerke Noe Milivojev iz Kovilja, čije je raskomadano telo nađeno dve nedelje pošto je prethodno prijavljen nestanak.

Podsetimo, telo 18-godišnje devojke nađeno je u centru Beogradu u stanu njenog dečka 33-godišnjeg O. D. koji je osumnjičen za ubistvo. Nakon toga na društvenim mrežama pojavili su se jezivi komnetari, zasnovani na transfobiji.

Zašto pojedinci pružaju podršku ubicama i veličaju njihovu brutalnost i koliku to opasnost nosi, voditeljka jutarnjeg programa Redakcija na Kurir TV Olja Lazarević pitala je prof. dr Zoricu Mršević, naučnu savetnicu Instituta za društvene nauke i istraživačicu fenomenologije nasilja i Jelenu Radović, sociologa i marketing stručnjaka.

- Nasilje rađa nasilje. Sve više je verbalnog nasilja, iz tog konteksta se rađa i ono stvarno fizičko nasilje, pa se taj koncentrični krug samo širi. Sve više je onih koji bi i sami hteli da pokažu koliko imaju nasilništva u sebi. Vrlo sam uznemirena ovim kontekstom, diskursom nasilja - započela je Mršević.

Sagovornica apostrofirala je medije kao podlogu na kojoj pojedinci pronalaze inspiraciju.

- Gledajući bilo koju dnevnu štampu, više od pola sadržaja je posvećena nasilju, a druga plovina ratu u Ukrajini. Kako mladi čovek da sagleda sebe nego kao deo toga i da imaju svojih pet minuta pažnje. Najgora stvar je reći medijima da ne objavljuju, to se pritivi medijskim slobodama, a uloga medija je da izveštavaju i edukuju. Previše je nasilja u samom medijskom diskuru da bi to bilo bezopasno - smatra Mršević.

Njena sagovornica napravila je paralelu između konvencionalnih medija i sve popularnijih društvenih mreža.

- Kad su tradicionalni mediji u pitanju imamo jednosmernu komunikaciju i ne znamo šta onaj koji to čita ili gleda misli i oseća. Kod društvenih mreža imamo dvosmernu komunikaciju i tad je sve vrlo transparentno. Često ne znamo ko se krije iza određenih profila, a primetno je da veliki broj komentara dolazi od dece. To znači da nisu svesna i da im objasnimo da to nije dobro jer žele da se prikažu kao odrasli - objašnjava Radović.

Dodaje i da je kod nas sve prisutniji novi vid nasilja koje se sprovodi na društvenim mrežama.

- Danas je moderno pratiti određene trendove, koji su opasni po život. S druge strane, imamo jednu vrstu sajber-bulinga, nazvala sam ga nekro-buling. Nasilje koje se dešava pošto neko umre. To nasilje se vrši na profilima preminule osobe, nad njihovim porodicama. Moramo da imamo pozitivni narativ u odnosu na trenutni. Kad se takve stvari dese, često možete da vidite da su to u stvari nesigurne osobe, kojma treba podrška i edukacija - ističe Radović.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)