ŠTA AKO DETE PRIJAVI RODITELJE ZBOG NASILJA? Stručnjakinja nam je otkrila KAKO DA PREPOZNAMO mališana koji je ŽRTVA

Nasilje nad decom predstavlja ozbiljan problem u društvu. Nažalost, mnogi mališani svakodnevno proživljavaju pakao od strane roditelja.

Prisetimo se slučaja dvogodišnje devojčice iz Grocke koja je trpela strašnu torturu od strane majke. Ovaj slučaj možda nikada ne bi bio otkriven da snimak nasilja nad devojčicom nije dospeo u javnost. Majka je nakon toga uhapšena.

Još jedan slučaj u Obrenovcu otkriven je tako što se snimak nasilja pojavio u javnosti. Naime, tada je žrtva nasilja bio dečak star oko tri godine kog je majka brutalno tukla lopaticom za muve dok se detence zacenulo od plača. Nadležni su reagovali odmah pošto je snimak dospeo u medije.

Jeziv slučaj nasilja koji je odjeknuo u javnosti dogodio se pre samo nekoliko dana. Devojka (26) 1. juna pretrpela je jezivo porodično nasilje i silovanje, dok je njeno šestomesečno dete zadobilo 11 modrica od njenog nevenčanog partnera (25).

Kako je devojka u ispovesti za Kurir navela, nju je strah paralisao, plašila se da ga prijavi, ali je na kraju smogla snage i prijavila nasilnika nadležnima, jer je nasilje postalo sve češće i intezivnije.

Sva ova deca su isuviše mala da bi mogla da prijave bilo kome da trpe nasilje, a da li deca uopšte prijavljuju nasilje od strane roditelja i kome, razgovarali smo sa dečijim psihoterapeutom Višnjom Divild Žeželj.

"Nasilje nad decom je pojava koja je nažalost prisutna u svim delovima sveta, neke zemlje se uspešnije bore sa tim fenomenom dok je u nekima drugim takav vid ophodjenja prema deci društveno prihvatljiv i svakodnevno veliki broj dece trpi nasilje. Nasilje roditelja nad decom podrazumeva odnos u kom roditelj upotrebom sile želi da utiče na dete, iskazuje i pokazuje moć nanošenjem psihičke ili fizičke boli. Lako možemo da upadnemo u zamku i da dosledno postavljanje granica koje možda deci nije prijatno i osujećuje neku njihovu želju te se javlja frustracija podvedemo pod nasilje i da lako skliznemo u odnos u kom dete preuzima moć koja ga osnaži da ono postane nasilno nad roditeljima. Granice su za dete neophodne i zdrave, roditelji treba da budu taj koji vodi i odlučuje uz poštovanje dečijih potreba i želja unutar jasno postavljenih granica, one su za detet pre svega sigurnost i okvir u kom se dopuštaju izbori i sloboda", pojašnjava naša sagovornica i dodaje:

"Sama deca veoma retko prijavljuju nasilje od strane roditelja jer ga često i ne prepoznaju, dete živi u porodici prihvata norme, vrednosti, upija poruke i one verbalne i one neverbalne slaže sliku o sebi, drugima i svetu. Dete ima potrebu da idealizuje svoje roditelje, da opravda i razume roditeljske postupke, te će češće stvoriti sliku o sebi kao nekome ko nije vredan, ko je loš, kriv i zaslužio je takav tretman. Tako nasilje nad decom bilo da je ono fizičko, psihološko, seksualno veoma često ostaje iza zatvorenih vrata. Dešava se da nasilje prijave komšije, rodjaci, treneri, vaspitači, učitelji, razredne starešine i neke druge odrasle osobe koje imaju uvid u to kroz šta neko dete iz okruženja prolazi", kaže dečiji psihoterapeut.

Kako Višnja kaže, deca koja trpe nasilje, često negiraju da se isto dešava ili prebacuju odgovornost na sebe!

"Naša obaveza kao odgovornih odraslih je da ne žmurimo pred nasiljem, da ne zapušimo uši kada nešto čujemo, da ne prebacujemo odgovornost na nekog drugog bilo da smo profesionalci koji smo u neposrednom kontaktu sa decom bilo da smo samo slučajni prolaznici. Za opsatank jednog deteta važni su odrasli bez njih dete ne može. Deca koja trpe nasilje često iz lojalnosti prema roditeljima pokušavaju da ih zaštite, negirajući ili prebacujući odgovornost na sebe. Signal da se nešto u porodici dešava mogu da budu česte fizičke povrede, povučenost, potištenost ali i poremećaj ponašanja, agresivnost... bila koja promena u ponašanju ili detetovom funcionisanju koja traje neko duže vreme može bit alarm koji treba proveriti. Deca veliki deo dana provode u vrtiću ili školi i vaspitači, učitelji, prosvetni radnici imaju puno prostora da sa decom grade dobar odnos, odnos poverenja koji može da da detetu koje je žrtva nasilja otškrinuta vrata iza kojih je adekvatna pomoć", objašnjava sagovornica.

Kako naša sagovornica ističe, da bi dete podelilo problem, vrlo je važno da ima poverenja u osobu s kojom razgovara. Nakon toga, važno je da se nasilje prijavi nadležnima kako bi se preduzele mere nad roditeljima ili starateljima. Centar za socijalni rad vrši procenu ugroženosti deteta, a krajnja mera jeste izmeštanje deteta iz porodice!

"Kada se dete poveri nekoj osobi u koju pre svega mora imati poverenja i podeli sa njom kako se oseća i kroz šta prolazi jako je važno biti tu za njega, saslušati, dobro razumeti detetovu poziciji, detetu obezbediti da se oseća sigurno pa onda dobro proveriti, proceniti i odmeriti svaki sledeći korak. Od izuzetne vaznosti je da prijava bude na pravoj adresi, kada to kažem mislim da je važno naći neku odraslu osobu blisku detetu koja može da zaštiti dete i preuzme brigu o njemu. Centar za socijalni rad je ustanova koja je nadležna u ovakvim situacijama, stručni radnici procenjuju ugroženost deteta, funkcionalnost roditelja i donose mere, krajnja mera može da bude i izmeštanje iz porodice koja se donosi ukoliko nema ni jedne druge opcije. Sud je taj koji donosi konačnu odluku. I to su procedure, to su zakoni i to su mere i onda se sa pravom pitamo i šta dalje. Znamo da izloženost nasilju tokom detinjstva može imati dalekosežne posledice kako na fizičko tako i na mentalno zdravlje deteta zato je najvažnije ko će dalje detetu biti podrška, ko će biti taj koji će pomoći detetu da rane zacele, ko će dete osnažiti, vratiti mu veru u sebe i svet. Verujem da je moguće uz pravovremenu pomoć i podršku uz novo iskustvo i drugu perspektivu graditi neku bolju budućnost za dete", kaže Višnja Divild Žeželj za Espreso.

Setimo se i slučaja u Mirijevu gde je otkriveno da je osmogodišnja devojčica godinama bila zaključana u kadi. Dete nije išlo u školu, nije izlazilo napolje, bilo je izmučeno i neuhranjeno.

Prvi osnovni sud u Beogradu je potvrdio optužnicu Prvog osnovnog tužilaštva podnetu protiv Uroša Pašajlića zbog krivičnih dela Nasilje u porodici i Zlostavljanje i mučenje na štetu njegove maloletne ćerke (8) koju je držao zaključanu u stanu u Mirijevu. Slučaj je, podsetimo, otkrila Pašajlićeva partnerka Ivana L.

RODITELJ MOŽE DA BUDE SVAKO

Znamarujemo često da roditelj može da bude svako, da za roditeljstvo nema obuke, nema škole, nema testa, nema ispita. Nema procene da li neko može , ume i zna da bude adekvatan roditelj svom detetu zato je važno osnaživati roditelje, učiti ih i podržavati na tom putu jer mnogi od njih ne umeju drugačije, neki samo prenose svoje iskustvo na svoje dete ili samo misle da tako treba.

Kako da prepoznamo dete koje trpi nasilje u porodici, koje su to najčešće promene u ponašanju?

"Nasilje je našem društvu deo svakodnevnog funkcionisanja, predstavlja način komunikacije, zauzimanja za sebe i način rešavanja problema. Svi smo bi bar jednom bili svedoci u nekom redu u pošti, banci ili u nekoj prodavnici da je preko reda prošao neko ko je bio drzak, bezobrazan i nasilan, neko ko je zapretio, podigao ton, svi se sklone i nasilje pobedi to sve gledaju deca i neki od njih zaključuju da se problem tako rešava, da je to put i metod. Dalje nasilje svakodnevno boji medije, mnoge mreže na kojima su deca i mladi plasira takve sadržaje i svi se mi polako navikavamo da je nasilje u redu, postajemo imuni na njega i više ne reagujemo. Nasilje radja nasilje i tako se vrtimo u krug. Nasilje nema opravdanje i tolerancija na njega ne sme da postoji", zaključila je naša sagovornica.

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)