"DRŽAO JE PUŠKU UPERENU U PREPLAŠENE ĐAKE": Profesor koji je SPREČIO MASAKR u Velikoj Plani proživljava stare rane

"Sve će ovo proći, ostaće samo tuga i bol roditelja. Poslali su decu u školu iz koje se nikada nisu vratili..."

Ovim rečima za "Blic" počinje svoju ispovest Slavoljub Stojadinović, profesor srednje škole u Velikoj Plani koji je 2019. godine uspeo da spasi svoje đake u koje je bila uperena automatska puška i čiji je šesti čas filozofije bio prekinut sa dva pucnja.

Kako za "Blic" priča ovaj profesor heroj, koji je rizikovao život kako bi zaštito svoje odeljenje, prema njegovom mišljenju, masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" mogao je biti izbegnut.

- Nismo izvukli pouku iz Velike Plane. Sve je moglo da se predupredi pre tri i po godine kada se desila pucnjava u školi. Već tada je sve moglo da se spreči, samo eto, niko nije imao sluha. Tada smo mogli da promenimo zakonske obaveze. Mogli smo i da obezbedimo škole, ali eto pucnjava se vrlo brzo zaboravila i sada se pitamo kako nam se ovo desilo? - priča neutešni profesor Stojadinović.

"Nisam ni slutio šta me čeka"

Pucnjava u školi na Vračaru podsetila ga je na jezivu scenu koju je preživeo u svojoj školi, te je smogao snage da nam ispriča na koji način je uspeo da spreči nepoznatog muškarca da počini masakr.

- Nepoznati muškarac ušao je u našu školu sa arsenalom oružja i otišao pravo u moj razred. Ja sam toj deci bio razredni. Jedna od učenica uspela je da me pozove i tiho prošaputala da imaju problem. Bez razmišljanja, odmah sam krenuo ka njihovoj učionici. Nisam ni slutio šta me čeka - kaže profesor.

Ističe i da je napadač blokirao vrata, te da je nakon što ih je razvalio zatekao jeziv prizor. Navodi i da u trenutku pucnjave, u školi nije bilo školskog policajca.

- Stariji muškarac držao je automatsku pušku uperenu u moju decu, moje đake. Na stolu je stajao pištolj sa šest okvira, imao je i ranac u kojem, kako smo kasnije saznali, bilo 733 metaka, kao i ceo arsenal oružja. Uplašena deca sedela su u svojim klupama skamenjena. Pričao im je neke nepovezane stvari, njihova agonija trajala je 10 minuta - dodaje Slavoljub.

Napominje i da je uspeo da iskoristi trenutak nepažnje napadača, kako bi ga savladao. Doviknuo je deci da izađu iz učionice. Nekoliko sekundi kasnije, kada su svi izašli, počela je prava tuča. Napadač je pucao i dva metka su proletela pored Slavoljubove glave.

- Uspeo sam da mu uzmem pušku. Pokušao je da aktivira bombu koja mu je bila u džepu, ali sam nekako uspeo da ga oborim na zemlju - priča za pomenuti portal profesor heroj.

"Ovo je početak kraja"

Slavoljub navodi i da je od nemilog događaja prošlo tri i po godine, ali da se ništa nije promenilo.

- Nismo izvukli pouku ni tada, a nećemo ni sada. Ni nakon ove tragedije, nakon ubistva toliko nedužne dece, ništa se neće promeniti. Nema volje i sluha. Kada god sam pomislio da ne može gore, uvek me nešto razuveri i vidim da može. Ovo je početak kraja - kaže sagovornik.

Kako kaže, uvek čekamo da se nešto desi, pa se posle čudimo - "Zašto baš nama?"

- Treba vratiti ugled i zakonska ovlašćenja profesorima. Kada povisimo ton na dete, da ne dolaze roditelji sa dva advokata. Deca sada znaju svoja prava, ali ne i obaveze. Uvesti uniforme za decu, da ne postoji diskriminacija u materijalnim statusima. Sva deca moraju biti jednaka - dodaje profesor.

Slavoljub predlaže i da u dvorištu OŠ "Vladislav Ribnikar" treba napraviti letnju učionicu sa slikama nastradalih đaka.

- Neka to bude učionica u znak sećanja na stradalu decu, sa njihovim slikama i stvarima. Na dan kada su ubijeni, da svi đaci te škole odlaze i zapale sveće i ostave cveće. Svi treba da znaju šta se desilo, da se nikada ne zaborave nedužna deca i ova tragedija - priča neutešni profesor.

"Ne želim nikome da bude u koži roditelja koji su izgubili svoje anđele"

Sagovornik kaže i da je prošao pored škole, te da su to scene od kojih se čovek naježi.

- Prošao sam ulicom, punom sveća i cveća. Tuga i jeza. Kažu da nema propusta, da niko nije kriv, a ko će da odgovara za to što se deca nikada nisu vratila iz škole? Svaki dan koji proživimo sa porodicom, treba pamtiti i živeti kao da je poslednji. Ne želim nikome da bude u koži roditelja koji su izgubili svoje anđele - kaže Slavoljub.

(Espreso / Blic)