OVO SU KLJUČNE KARAKTERISTIKE MASOVNIH UBICA: Uglavnom znaju svoje žrtve, jedno posebno UZNEMIRUJUĆE

Nacionalni institut za pravdu iz SAD objavio je podatke sakupljene iz 172 masovne pucnjave u toj zemlji od 1966. do 2019., a mnogi od tih rezultata su uznemirujuće slični sa slučajevima koji su se nedavno dogodili u Srbiji - u masakrima kod Mladenovca i u školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, u kojima je ubijeno 17 osoba, dok je 20 povređeno.

Zemlja koja ima bolno iskustvo sa masovnim pucnjavama i u kojoj se dogodilo najviše zločina ovakve vrste su svakako Sjedinjene Američke Države. Nacionalni institut za pravdu objavio je podatke dobijene na osnovu analize 172 slučaja masovnih pucnjava u toj zemlji u periodu od 1966. godine do 2019. godine – podaci su uznemirujući, pogotovo ako se ima u vidu da je trend da broj žrtava raste, a nekih sličnosti ima i sa stravičnim događajima koji su pogodili Srbiju poslednjih godina.

Čak 80 odsto počinilaca ovih krivičnih dela imalo je neku krizu tokom odrastanja, a njih 31 odsto imalo je ozbiljnu traumu tokom detinjstva. Iako nije dokazano da osobe koje počine ovakve zločine imaju psihičke probleme, skoro svi su u danima i nedeljama pre pucnjave bili u kriznim stanjima.

Ono što može da koristi u sprečavanju takvih događaja je podatak do kojeg je studija došla, a to je da je skoro polovina (58%) takvih osoba pre smrtonosnog napada otkrila svoje planove, uglavnom članovima porodice, prijateljima ili kolegama sa posla. Ono što je posebno uznemirujuće je što je oko 70 odsto napadača znalo neku od žrtava i većina njih su bili "insajderi" – bivši ili sadašnji radnici firmi u kojima su izvršili zločin, bivši ili sadašnji učenici škola u kojima su pucali.

Istraživanje je pokazalo i da znak za uzbunu može da bude proučavanje ranijih slučajeva masovnih ubistava, što je radio svaki peti napadač, a mnogi od njih su bili radikalizovani preko interneta.

Najmlađi napadač imao je 11 godina, a najstariji 70, ali većina zločinaca, više od polovine (54%) je bilo u dvadesetim i tridesetim godinama. Skoro dve trećine počinilaca (64% ) imalo je policijski dosije, a istoriju nasilja više od 62 procenta.

Najviše napada u Americi dogodilo se na radnim mestima, oko 30 odsto, ali je taj trend poslednjih godina u opadanju, zatim u radnjama 16,9, u ugostiteljskim objektima 13,4, a u osnovnim i srednjim školama 7,6 odsto slučajeva. U svim masovnim pucnjavama koje su se od 2002. godine dogodile u Srbiji, ubice su znale svoje žrtve, a često su svoj ubilački niz počinjali od članova porodice i rođaka. Masovni zločini najčešće su se događali na otvorenom, u naseljima.

Dva masakra za nepunih 48 sati

Podsetimo, Srbiju su proteklih dana zadesile dve stravične masovne pucnjave. Jedna se dogodila u školi "Vladislav Ribnikar", kada je dečak hicima iz očevog pištolja usmrtio devet osoba – osam učenika i portira škole.

Narednog dana, Srbiju je zadesila još jedna masovna pucnjava.

Ovog puta na otvorenom i to dva sela u okolini Mladenovca – Malo Orašje i Dubona. Kobne večeri, napadač U. B. je hicima iz automatske puške ubio osam osoba, dok je 14 ranio.

Potera za njim trajala je do ranih jutarnjih sati, a sve raspoložive službe policije bile su na terenu.

Njemu su lisice na ruke stavljene u selu kod Kragujevca, a krio se u kući svojih rođaka.

(Espreso/Nova S)