"NEKOME JE TO MORALO DA BUDE VIDLJIVO": Psiholozi o TRAGEDIJI u ŠKOLI, 1 stvar najviše ZABRINJAVA

Stravična tragedija koja se dogodila jutros u 8.40 časova u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je dečak (13) pucao na đake, nastavnika i portira, i tako ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja, dok su šestoro dece i jedan nastavnik škole ranjeni, potresla je Srbiju.

Dečak je rano jutros započeo svoj krvavi pir, ubijao je žrtve jednu po jednu, menjajući šaržere usput. Kada je završio, pozvao je policiju. Kad su ga hapsili nije se opirao i rekao je "ja sam psihopata". Kasnije se saznalo da je on ranije išao u streljanu sa ocem, kao i da je ovaj pir planirao mesec dana. Imao je spisak i mete, kao i plan napada.

Snežana Repac, psiholog, za Kurir kaže da se može pretpostaviti da je dečak imao nedostatak empatije, da je bio emocionalno nerazvijen, kao i da je imao nisku tolerancija na frustraciju, potrebu za kontrolom, ali i neko prethodno traumatično iskustvo.

- Njegova ličnost još nije formirana, ali bi po onome što je poznato moglo da ide u pravcu narcističkog sklopa. Želja da povređuje druge možda je nastala kao posledica nečega što je trpeo i nad čime više nije mogao da vlada. Verovatno o onome što oseća nije pričao sa drugima, mislio je da sa svime može da se nosi sam - kaže ona i dodaje:

- Moguće je da je posle svojih pretrpljenih trauma iskoristio to što može da bude "u poziciji moći" tako što mu je bilo dostupno oružje. Rukovanje oružja mu je bilo olako što zbog predznanja za upotrebu istog, što zbog toga što je on to video kao oruđe za rešavanje svojih ciljeva. Moguće je da je prethodno bio nervno iscrpljen, i da je izabrao neke koji su ga povredili. Verovatno je imao prevelika očekivanja od sebe i drugih. Nije isključeno da je prevelik značaj davao nekom autoritetu pa da je u revoltu neke svoje frustracije rešio taj autoritet da kazni da ne bi on bio kažnjen.

- To što je rekao da je psihopata ne znači da on to jeste, već da je samo svoj čin povezao sa nekim sličnim ponašanjem koje je negde gledao, verovatno na internetu. Mislio je da može da bude "gospodar kazne" bežeći od kazne, tako što je kaznio druge, ali i sebe. Moguće je da je sa njim neko postupao hladno, grubo i kaznilački i da ga je to duboko ranjavala, a takvog je temperamenta da je slabog emocionalnog kapaciteta i niskog braga tolerancije na frustraciju da bi obradio emotivne konflikte - kaže Repac i dodaje da je dečak time što se predao pokazao kajanje. Ona ističe da su mladi emocionalno nepismeni jer komuniciraju preko društvenih mreža, zatvaraju se u sebe i zaključuje da su se cele generacije otuđile.

Psiholog Jelena Kenić kaže da bi se, po onome što je trenutno poznato, moglo reći da je u pitanju apsolutno izmenjena psihološka situacija kod napadača.

- Ovo ne može da se opiše ni kao šok ni kao frustracija, već kao potpuno izmenjen psihički status deteta. To dete je bilo u lošem psihičkom statusu neko vreme, i nekome je to moralo da bude vidljivo. Zabrinjavajuće je to što je njegovo loše stanje trajalo neko vreme. Nisu deca u najgorem stanju ona koja su primetna, već ona koja su povučena, koja se ne druže mnogo, ne daju nikakve vidljive reakcije. Verovatno je bio psihički uzdrman, ali ovo nije bio afekt. Njegove misli verovatno su bile usmerene na planiranje dela, bio je na ivici i samo je gurnut preko nje. Odgovor zbog čega je to tako krije se negde u njegovom okruženju.

Bonus video:

(Espreso / Kurir.rs / S. T.)