UBISTVO ŽIKE PETROVIĆA DO DANAS JE OSTALO MISTERIJA: Šta se krije iza njegove likvidacije, u sve bio umešan ON?

Živorad Žika Petrović, generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta, ubijen je pre tačno 23 godine, u klasičnoj "sačekuši", ispred zgrade u kojoj su stanovali njegovi roditelji u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu. Uprkos tome što su državne agencije i mediji ovaj zločin okarakterisali kao teroristički akt nad visokim državnim službenikom, likvidacija Petrovića nikad nije rasvetljena niti su uhvaćeni počinioci ni nalogodavci.

Dvojica napadača ispalila su tog 25. aprila 2000. godine, nešto posle 21 sat, iz pištolja sa prigušivacem, četiri metka u leđa i glavu Petrovića, koji samo što je parkirao svoj automobil i izašao iz vozila. Generalni direktor JAT-a pao je mrtav pored svog metaliksivog "audija 100“, a policijskom uviđaju posle zločina prisustvovao je i Rade Marković, tadašnji načelnik Državne bezbednosti.

Očevidaca zločina nije bilo, a policija je bezuspešno tragala za sivim "audijem“, novosadske registracije, kojim su, kako se pretpostavljalo, ubice pobegle.

U prvom obraćanju posle ubistva, Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo: "Nesumnjivo je reč o terorističkom aktu izvršenom nad visokim privrednim funkcionerom SR Jugoslavije“. Tadašnji republički ministar pravde Dragoljub Janković ocenio je da je “reč je o specifičnoj vrsti državnog terorizma koji se uvozi iz inostranstva“.

Bilo je takođe i drugačijih tumačenja Petrovićeve smrti. Pominjan je novac koji je Petrović, navodno, iznosio iz zemlje po nalogu bivšeg režima Slobodana Miloševića, pominjana je i kupovina aviona, ali i prodaja predstavništava JAT-a po belom svetu.

Ni vozača, ni telohranitelja

Žika Petrović bio je jedan od najuspešnijih direktora JAT-a i čovek u koga je Slobodan Milošević imao poverenja. Živeo je nenametljivo, nije imao vozača ni telohranitelja, što je u vreme kada je vodio JAT bilo krajnje neuobičajeno.

Nije se eksponirao u političkim raspravama, iako su tvrdili da je bio čovek od velikog poverenja tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića. Na mestu direktora jugoslovenskog avio-prevoznika nalazio se punih osam godina.

I pored ocena državnih zvaničnika, da je Petrovićevo ubistvo teroristički akt, ubrzo je sve palo u zaborav. Jedino su se mediji njime bavili, i sve spekulacije svedene su na tri moguća motiva ovog ubistva.

Nalogodavac Slobodan Milošević?

Mediji su svojevremeno, pozivajući se na policijske izvore i saznanja iz istrage, objaviljivali da je likvidacija Žike Petrovića počinjena po nalogu bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, kako bi ga sprečio da otkrije kako su iznošene pare iz zemlje, ali sporna je i kupovina nekih aviona i prodaja predstavništava JAT-a po svetu. Sumnjalo se i da su neki sadašnji privrednici i političari imali koristi od tog novca.

Prvi, o njegovim saznanjima o novcu koji su, u vreme sankcija prema SR Jugoslaviji, JAT-ovim avionima iz zemlje iznošen na Kipar. Pominjan je džak pun para i navodno je to bila pošiljka Marka Miloševića, koja nikada nije stigla do Larnake. Navodno je Petrović ubijen za opomenu.

Kao motiv je pominjana kupovina novih "Erbasovih" aviona, a kao treći, najintrigantniji, razlog jeste prodaja kockarnice u hotelu "Slavija", koji se tada nalazio u vlasništvu JAT-a.

Mrtvi svi potpisnici ugovora

U dugom vremenskom razmaku, usmrćena su sva trojica potpisnika ugovora kojim je kockarnica u beogradskom hotelu “Slavija” 2000. godine data u zakup braći Branislavu i Slobodanu Šaranoviću.

Mesto ubistva Žike Petrovića i uviđaj posle zločina

Prvo je, nepuna dva meseca posle potpisivanja tog ugovora, ubijen direktor JAT-a, zatim je 2009. likvidiran Branislav Šaranović, a 2015. i poslednji potpisnik advokat Vladimir Zrelec.

U Petrovićevo ubistvo 2007. godine upetljao se i Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, svedok saradnik u procesu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Prema Đurinom svedočenju pred Specijalnim sudom, ubistvo Petrovića, direktora JAT-a, počinili su pripadnici "zemunskog klana".

Petrovićevi saradnici i prijatelji kažu da je Žika uspeo da spase JAT od propasti u najtežem periodu za kompaniju, u vreme međunarodnih sankcija protiv SR Jugoslavije, da je gotovo realizovao uspešnu obnovu flote "Erbasovim" avionima. Zatim, da je na njegov predlog, umesto da se plaća najam, JAT kupio zgrade za svoja predstavništva u Londonu, Parizu, Amstredamu, Njujorku.

O iznošenju para na Kipar, kažu da je to bio državni projekat, pod okriljem DB. Navode da je imovina JAT-a bila ogromna i vredna, i da je posle promene vlasti 5. oktobra, ta imovina bukvalno očerupana.

(Espreso/24sedam)