"NIJE DOŽIVEO ROĐENJE DETETA": Potresna ispovest sestre čije se brat UTOPIO, njene reči RAZARAJU DUŠU (FOTO)

Telo Milana Nikolića, jednog od trojice mladića koji su se 18. marta utopili u Dunavu, pronađeno je tri nedelje nakon nestanka, a njegova sestra Nevena za Kurir je ispričala koliku je prazninu Milan ostavio za sobom i napisala mu pesmu!

- Kod njega sam, kao i svi, najviše volela tu pozitivnu energiju, osmeh i volju za životom, a najviše to što je bio mnogo dobar čovek. Žao mi je što nije doživeo rođenje deteta, jer znam da bi bio dobar otac. Sada kada ga više nema osećam tu prazninu, koliko nam svima fali - kaže nam Nevena i dodaje:

- Ponekad pišem pesme jer kroz njih iskazujem svoja osećanja, u poslednje vreme često čujem da se neko utopio u reci i kada se mom bratu to desilo, prosto sam morala kroz pesmu da iskažem svoju ljutnju i tugu za njim.

Milanovo telo je, da podsetimo, pronađeno u naselju Jugovo, na ulazu u Smederevo, a na čamcu "Tri princeze" sa njim bili su Mane Knežević, Nenad Trivković i Miloš Marković.

Oko 22:30 časova košava je na kilometar od Pančevačkog mosta prevrnula čamac. Jedini je uspeo da se spasi i domogne obale Mane Knežević koji je tražio pomoć u kućama. On je žena do čije kuće je stigao rekao: "Moji prijatelji su mrtvi, utopili su se!"

Prvo telo nađeno je 8. aprila oko 14:30 časova kod Rafinerije u Pančevu. Bio je to Nenad Trivković.

Drugo telo nađeno je dva dana kasnije, 10. aprila oko 11:40 u mestu Jugovo na ulazu u Smederevo. Bio je to Milan Nikolić.

Na levoj obali Dunava, 9 kilometara od mesta gde se prevrnuo čamac, juče je nađen i treći utopljenik - Miloš Marković.

Mane Knežević inače je učestvovao i u potragama za svojim prijateljima, a kako je Kurir ranije pisao Nenad Trivković je jedini od njih bio slabiji plivač i nosio je zaštitni prsluk koji je kad se čamac prevrnuo podelio sa svojim prijateljima.

Nevenina pesma

Crvena reka

Od one plave lepote u mojim očima, ja više ne sanjam noćima. Postala si gladna, ti reko plava, progutala si toliko života, i za to te nije sramota.

Sirote majke zavila u crno, zbog pogibija mladih, s čijim telima se hraniš. Mesto da nas kroz život nosiš, ti živote gasiš. Prošli su ti lepi dani, kad si bila samo reka koja teče, sad samo suze teku, i naše obraze peku.

Ostavljaš na srcu ranu, dok između nas praviš branu, da nastavimo život dalje, u nadi nekoj da ih vratiš, ali ti ih još dalje pratiš. Odnela si nase najdraze, u zaborav neki vraziji.

Ostale su samo reči prazne, nestala je svaka nada; da ces ikada biti ponovo plava. Tobom tece krv crvena, tugom i bolom obojena.

(Espreso/Kurir.rs - D. A.)