slučaj koji je potresao srbiju
KAKO JE MOGUĆE DA MAJKA NIJE ZAŠTITILA SVOJE DETE OD NASILNIKA? Psiholog za Espreso o strašnom slučaju u Zaječaru
Komentarišući ovaj tragični slučaj, psiholog Snežana Repac za Espreso kaže da iako ne znamo da li je bilo nasilja između partnera, može se hipotetički postaviti njihov problem u ravan zakomplikovanih odnosa
Stravičan zločin dogodio se u stanu u Zaječaru kada je očuh Miloš N. iz Vlasotinca nasmrt pretukao devojčicu (2), inače ćerku njegove partnerke. Da tragedija bude veća, sumnja se da je majka deteta sve vreme bila prisutna dok je on mučio dete!
Prema poslednjim saznanjima, očuh Miloš N. je tukao devojčicu po telu i glavi sve dok nije izgubila svest. Onda ju je majka odnela do bolnice gde je dete nakon sat vremena preminulo od posledica povreda.
Prilikom hapšenja majka devojčice je jezivo plakala dok je očuh ćutao. Tek nakon poduže ćutnje rekao je "Plakala je. Nerviralo me uvek kad plače. Nisam je mnogo tukao".
Komentarišući ovaj tragični slučaj, psiholog Snežana Repac za Espreso kaže da iako ne znamo da li je bilo nasilja između partnera, može se hipotetički postaviti njihov problem u ravan zakomplikovanih odnosa, ili simbiotske veze gde se identitet osobe gradi pomoću drugog.
Na naše pitanje kako je moguće da majka ne zaštiti svoje dete Snežana ističe kako je vrlo moguće da je i majka deteta trpela nasilje.
"Majka ukoliko je u situaciji da i sama trpi nasilje, kao žrtva nasilja može biti pasivna i ostaje u toj poziciji iz straha, jer svaki otpor je za nju rizik po sopstveni život, a izlazak iz veze sa nasilnikom je takođe traumatičan. U tom slučaju kao zaleđena ne reaguje, ne smogavši snage da se suprotstavi besu partnera, i u šoku i neverici gleda strašan prizor kao da se to ne dešava njoj. Trpela je kako navode, zlostavljanje deteta duže vreme, s tim što od njenih kapaciteta ličnosti i mentalnog stanja zavisi da li je u stanju da preduzme proces prijavljivanja policiji", kaže naša sagovornica.
Kada god se u javnosti pojavi tragična vest poput ove, uglavnom se postavlja samo jedno pitanje, šta to čoveka toliko natera da digne ruku na malo dete?
"Čovek koji je bio u situaciji da ga nervira plač deteta takođe može biti potpuno nervno rastrojen ukoliko je narušen san, ako danima i noćima nije normalno spavao, ukoliko nešto koristi za smirenje, tipa lekovi, alkohol ili druge nedozvoljene supstance. Svakako to ga ne opravdava, niti umanjuje krivicu, ali osobe koje su povišeno osetljive na buku su često osbe koje imaju nisku toleranciju na frustraciju, introvertne, manipulativne, ali nasilje prema detetu mogu ispoljiti ljudi sa poremćajem ličnosti i psihopatskim crtama ličnosti", objašnjava sagovornica za Espreso.
Snežana ističe da je nasilnike vrlo teško prepoznti jer se u početku vrlo dobro prikrivaju, dok kasnije koriste razne metode kako bi partnera "držali pod kontrolom".
"Nasilnik je osoba koja se teško prepoznaje na prvi pogled zbog svoje manipulativne veštine i socijalne prihvatljivosti, dešava se da lako zapleni pažnju i stupi u brak impulsivno upravo zbog potrebe da nekoga emotivno "zarobi" i podredi sebi, gde prestaje granica između njihovih individualnosti i postaje jedna forma dobrovoljnog "logora", iz kog je teško izaći bez traume. Oni su često privlačni i time dugo drže osobu u toj emotivnoj zavisnosti, a to je sredstvo koje treba da opravda njihov cilj da nedostatak samopouzdanja maskiraju fokusom na partnera. Često nasilnici, baveći se drugim žele da pobegnu od sebe, manipulišu osećanjem krivice, nesigurnosti, traže slabu tačku i to preuveličavaju", pojasnila je psiholog Snežana Repac.
Da li je majka deteta svesno prihvatila i posmatrala nasilje nad svojom ćerkicom koja je kasnije i preminula još uvek ne znamo. Istraga će utvrditi sve detalje ovog slučaja, ali kao što rekosmo, ako pretpostavimo da je i sama bila žrtva nasilja postavlja se pitanje zbog čega žena svesno pristaje da bude sa nasilnikom?
"Kompleksan je fenomen u pitanju, radi se o bespomoćnom položaju i višestrukoj zavisnosti, da li u materijalnom, duhovnom, emotivnom smislu, a najčešće u svojoj nesigurnosti i neodlučnosti da nešto promene, strahuju od osvete nasilnika i to ne prijavljuju. Takođe radi se o nedostatku persperktive posle izlaska iz veze i pucanje ličnog integriteta kroz dugotrajni proces obrade nasilničke komunikacije koju pokušavaju da normalizuju. Toliko se iscrpljuju u tim pokušajima da shvate i promene nasilnika da ne osete kako ga ustvari time puste da gospodari njima, uništi ih i tad vise nisu jake da počnu novi život. Uništena je i njihova uloga majke, rođaka, prijatelja, saradnika, jer sva mentalna energija obavlja proces samozaštite i obrade straha, kao i verovanje u promenu, jer se nasilnik često ponaša kao " kameleon", dovodi na emotivni rolerkoster . Ne treba zaboraviti narodnu poslovicu, da "vuk dlaku menja ali ćud nikada", zaključila je naša sagovornica.
(Espreso/Dijana Spasov)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!