BILO JE BURNO U SUDNICI! MILJKOVIĆ I LALIĆ 1 NA 1: "Uvlači mi porodicu, SMEĆE JEDNO"; OPTUŽENI i SVEDOK se VREĐALI!

Odbijen predlog

Sudsko veće vratilo se u sudnicu i saoptilo da je odbilo predloge da se ukine pritvor za optužene kao neosnovane.

Nakon današnjeg ispitivanja advokati su zatražili da optuženima bude ukinut pritvor ili da buu u kućnom pritvoru, međutim zamenik tužioca se tome protivi.

Zamenik tužioca Zoran Babić naveo je da i dalje postoje razlozi da optuženi koji su u pritvoru u njemu i ostanu. On je rekao da se protivi predlozima za puštanje na slobodu i zatražio da sud odbije predloge odbrane i zadrži optužene u pritvoru.

Sledeće suđenje zakazano je za 20, 21, 22. i 23. decembar u 14.30 sati.

Optuženi Grek se javio za reč

Za reč se javio optuženi Vladimir Grek koji je naveo da ima zdravstvene probleme.

- Mažem se kremama svaki dan, al ne pomaže - rekao je on.

Završeno ispitivanje

Sudija je rekla Miljkoviću da se za danas završava ispitivanje i da malo koncipra i postavlja pitanja samo vezana za delo.

- Sve je ovde važno, ako hoćete da utvrdite istinu. I on je pričao mimo optužnice - odgovorio je Miljković posle čega je vraćen boks za optužene, a Lalić na svoje mesto u sudnici.

Advokat Dalibor Katančević, potom je stavio predlog da optuženom Nemanji Lakićeviću bude ukinut pritvor.

I branilac Marka Andrića iz Ništa od sudskog veća je zatražila da njemu bude ukinut pritvor.

Predlog da Aleksa Stošić bude u kućnom pritvoru, izneo je njegov branilac.

Advokat Mijata Simeunovića, Ivana Ostojić takođe je zatražila da on bude pušten iz pritvora.

Advokat NIkola Jerković, stavio je predlog da pritvor bude zamenjen kućnim pritvorom Milovanu Tadiću i Vladimiru Greku.

Advokat Živko Dedović potom predložio da se pritvor ukine ili zameni blažom merom pritvor optuženom Aleksi Dunjiću.

Napeto u sudnici, Miljković i dalje postavlja pitanja Laliću

Miljković: Rekli ste da smo se videli u Barseloni?

Lalić: Jeste, odvezli ste me u neku kuću na periferiji. Bio sam tamo nekoliko dana.

Miljković: Nisi mogao da zapamtiš ime mesta a bio si tamo 10 dana?

Lalić: To su španska sela, znaš taj termin

Miljković: Ne treba mi čas geografije

Miljković: Ajmo na kuću u Perastu, jel ti poznato prezime Perunović?

Lalić: Jeste, napravio mi je štetu u poslu

Lalić: Više ljudi mi je poznato, jedan je član kavačkog klana.

Miljković: Kako ti je poznato veznao za kuću u Perastu?

Lalić: On je kontaktirao sa mnom vezano za kuću, a ti si ga posle kontaktirao da se raspitaš kod kavačkog klana. Rekao si mi da si zvao Perunovića

Miljković: Kako si znao da ne lažem?

Lalić: Lagao si uglavnom za novac

Miljković: Jesi li platio ti kuću?

Lalić: Ne, to je bilo obeštećenje, uzeo sam od Radoja Zvicera kilogram kokaina ali je on zaplenjen i uhapšen je jedan čovek od tog Perunovića. Taj kokain je bio oko 40.000 evra, Zvicer je rekao da kuća vredi oko 60.000. Taj novac sam dugovao Zviceru i ponudio sam da mu vratim, on je to drugačije mnogo vrednovao

Miljković: Da li si naneo povrede Perunoviću?

Lalić: Da zato što me lagao, rekao je da će da ode sam po tu drogu, a podmetnuo je policiju

Miljković: Znači, biješ ljude kad lažu. Što nisi mene tukao?

Lalić: Žao mi je što nisam

Miljković: Kako si ga tukao?

Lalić: Drvenom motkom po zadnjici.

Miljković: Da li si mene i Veljka pitao da li tu možeš da dovedeš bilo koga i da ga tučeš?

Lalić: Mogli smo da koristimo resurse, rekao sam vam da ću ga možda pretući, rekao sam da će doći da razgovaramo, ali je onda počeo da me laže da je tim ljudima prodao preko 30 kilograma kokaina. Lagao me u oči, bio sam isprovociran i počeo sam da ga bijem.

Lalić: On je došao sutradan sa manjim podlivima, rekao je da nije bio u bolnici

Miljković: Da li si nama dao sve od te kuće, od tog otimanja? Za mene je to otimanje

Lalić: Nisam oteo, dugovao mi je. Nisam vam dao ništa.

Lalić odgovara na pitanja Miljkovića

Miljković: Aj završiću s tim da mi se ne nervira Lalić. Kada smo izašli iz pritvora, ko je koga kontaktirao?

Lalić: Bio si ti više puta u policijskom pritvoru, preciziraj. Jednom u policijskom pritvoru, kada ti je oduzet blindirani automobil

Miljković: Što pominješ to?

Lalić: Zato što si pitao.

Lalić: Ne znam ko je koga kontaktirao. Stupili smo u kontakt preko skaja, bio sam sa Veljkom u kontaktu, ja sam tada bio u inostranstvu.

Miljković: Kada smo bili u pritvoru, jesi li davao nekome novac za nas?

Lalić: Jesam, Ljubi koga sam poznavao. Dao sam nekoliko hiljada evra.

Miljković: Odakle tebi taj novac, da ga daš besprovratno?

Lalić: Ne sećam se kog su porekla bile te novčanice

Miljković: Koliko si plaćen za učestvovanje u ubistvu na šinama?

Lalić: Ništa.

Miljković: Koji je onda tvoj motiv da daš taj novac?

Lalić: Da pomognem Veljku Belivuku, ne tebi, nije mi motiv bio da se pomogne tebi. Dao sam novac za Veljka Belivuka.

Miljković: Rekli ste da ste hteli da se pomogne grupi? Kojoj grupi? Koji je motiv?

Lalić: Na prevaran način mi inputira reči. Bio mi je bitan Veljko Belivuk.

Miljković: Da li je Ljuba predao taj novac Belivuku?

Lalić: Veljko mi je kasnije rekao da nije, rekao je da će on to da reši sa Ljubom.

Miljković: Rekao si da si tokom bekstva preprodavao drogu. Objasni. Prvo oko bašte za uzgoj marihuane, a ne paradajza. Prvo reci s kim si to radio u Beču?

Lalić: Definiši termin da li si imao baštu.

Miljković: Definisaću ti sada i nikada više, bašta za uzgoj marihuane.

Lalić: Ja sam to priznao, nisam porekao. Ja nisam lično iznajmio ni jedan stan za uzgoj marihuane u Beču, šta tu nije jasno?

Miljković: Da li si za druge grupe pravio baštu uslužno, a onda oni rade?

Lalić: Za neke prijatelje jesam, možda i za druge kriminalne grupe.

Miljković: Objasni kako se postavlja bašta?

Sudija ovo pitanje nije dozvolila jer kako je rekla "nema nameru da sluša o uzgoju marihuane".

Lalić: Nema poentu ovo pitanje.

Miljković: Ko ti od članova porodice živi u Češkoj?

Miljković: Ko ti od članova porodice živi u Češkoj?

Lalić: Sestra, uvlači mi porodicu. Smeće jedno!

Miljković: I moja porodica je uvučena

Miljković: Da li ti je neko uhapšen u baštama?

Lalić: Od prijatelja i poznanika jeste.

Miljković: Ko ih je doveo u te bašte?

Lalić: Ma kakvo je to pitanje?

Miljković: Ne možeš ti meni da odgovaraš pitanjem.

Lalić: Vozač autobusa.

Miljković: Ko im je plaćao advokate?

Lalić: Ja sam im pomagao, iz istog motiva kog sam i Veljku dao.

Miljković: Znači vi ste dobrotvor, pomažete ljudima a vi ništa ne zarađujete.

Lalić: Negde sam zarađivao, negde nisam. Bavio sam se poslom sa drogom, to je nesporno.

Miljković: Jeste li špijunirali te ljude? Da li spavaju, da li zalivaju, da li kradu?

Lalić: Ne mogu da se setim

Miljković: Da li ste povređivali ljude zbog gubitaka na baštama?

Lalić: Ne

Miljković: A na stadionu sa Boirsom Vojinovićem?

Lalić: To nije zbog bašte nego zbog krađe

Miljković: Ne nerviraj se

Lalić: Ne nerviram se, moje oružje je istina, a tvoje laž

Miljković: Rekli ste da smo se videli u Barseloni?

Lalić: Jeste, odvezli ste me u neku kuću na periferiji. Bio sam tamo nekoliko dana.

Miljković: Nisi mogao da zapamtiš ime mesta a bio si tamo 10 dana?

Lalić: To su španska sela, znaš taj termin

Miljković nastavlja sa pitanjima

Posle pauze suđenja, svedoci saradnici su uvedeni u sudnicu, upravo je ušlo i sudsko veće i pitanja Srđanu Laliću nastavlja da postavlja Marko Miljković.

Tokom postavljanja pitanja, Lalić stoji za govornicom koja je na sredini sudnice, dok Miljković okružen zatvorskim stražarima stoji njemu iza leđa.

Miljković: Da krenemo redom. Ja bih se vratio na ubistvo Vlastimira Miloševića. Neka nam saradnik pojasni, koji su tvoji motivi da ne prijaviš to, tvrdio si da nisi znao da će se desiti?

Lalić: Isti kao i u drugim krivičnim delima. Jednostavno nisam prijavio, delimično jer sam se bojao da bi to mogao da bude problem za mene, a i da ti i Veljko ne odete u zatvor.

Miljković: Motiv je ne odlazak u zatvor? Znači i ovde sklapaš sporazum da ne odeš u zatvor. Vidi, sad si prijavio da bi izašao iz zatvora. Jel dobro kapiram?

Lalić: Pogrešno si me citirao.

Miljković: Rekao si da nisi imao svest da će se ubistvo dogoditi? Zašto si tada bio zabrinut za mene i Belivuka, a sada nisi?

Lalić: Mnoge su se stvari desile, okolnosti su se promenile.

Miljković: Pojasni, jesmo li te napali. Da li smo bili prijatelji do hapšenja?

Lalić: Ne mogu sa sigurnošću da kažem. Sa Belivukom sam bio prijatelj, sa tobom ne mogu sa sigurnošću da kažem da smo ikada bili. Drugovi, možda da.

Miljković: Da li bi ti drugu otišao da kupiš lek kada je bolestan?

Lalić: Da

Miljković: A prijatelju?

Lalić: Da

Miljković: Da li si mi kupio lek, nešto za merenje kisonika kada sam bio bolestan?

Lalić: Jesam

Miljković: Zašto si posle ubistva Miloševića pobegao iz zemlje? Koji je tvoj motiv, postavljao si samo GPS kažeš?

Lalić: Pobegao sam, mislio sam da će sve brzo da se slegne. Bežao sam jer mi je policija vršila pretres stana nekoliko dana posle tog ubistva.

Miljković: Jel možeš da mi pružiš i jedan dokaz da si postavio GPS i kameru?

Lalić: Mogu, postoji velika rupa u zidu za kabl, preko puta stana Vlastimira Miloševića.

Miljković: Osim rupe? Evo ja vidim ovde više rupa. To nije dokaz za to što sam te pitao. Koje su tablice na pasatu na kom je bio GPS?

Lalić: Bio sam sa bočne strane, prišao sam vozilu s bočne strane. Sećaš se da si bio iznenađen kako sam to brzo završio, trajalo je 8 do 10 sekundi.

Miljković: Jesi li bio naoružan?

Lalić: Ja nisam. Postavio sam šrafcigerom.

Miljković: Jel šrafciger nije oružje?

Lalić: Nije, to je alat

Miljković: Šta smo radili Veljko i ja to veče?

Lalić: Čuvali ste stražu, gledali ste da neko ne naiđe.

Miljković: Kako smo bili obučeni?

Lalić: Ne mogu da se setim.

Miljković: Reci mi, gde smo se nas trojica našli to veče?

Lalić: Mislim da ste me pokupili ispred stana majke, u večernjim časovima, ne mogu tačno da kažem između 20 i 23 sata

Miljković: Kojim smo prevoznim sredstvom došli?

Lalić: Škodom fabijom, više puta sam Veljka i tebe viđao u toj škodi, kao sivo zlatne boje.

Miljković: Koliko smo škoda fabija imali u tom periodu?

Lalić: Nisam obraćao pažnju, al sećam se te fabije, te boje.

 Pauza

Sudijaje odredila pauzu i pre toga upozorila Miljkovića da se koncentriše na konkretna pitanja u nastavku

Tužilac reagovao, Miljković nastavio sa pitanjima

Tužilac se javio za reč i naveo da ovo ovako može "trajati u beskraj" i predložio da se s pitanjima pređe na konkretna krivična dela jer ne vidi smisao pitanja o Radu i Radovoj tribini.

- Ja nisam pisao ZKP ali sam ga čitao, jasan je koncept odbrane, ali ovo može da traje u nedogled - rekao je tužilac posle čega je sudija upozorila Miljkovića da pređe na krivična dela, jer je "krenuo od 5. razreda osnovne škole"

- Sudija poenta je da ovaj ne razlikuje navijačku grupu od organizovane kriminalne grupe, priča kako ga je ovaj tužilac podučio - odgovorio je Miljković i nastavio sa pitanjima.

Miljković: Kada ste upoznali Belivuka?

Lalić: U tom peridu, upoznao sam ga na Banjici.

Miljković: Da li ste imali firmu za čišćenje?

Lalić: Ne

Miljković: Da li vam je poznato ime Pavle Đurić? Da li je on imao firmu za čišćenje

Lalić: Jeste, poznato mi je jer smo bili jako bliski

Miljković: Šta ste bili, ljubavnici, kumovi?

Miljković: Prećutkuje krivično delo na štetu Pavla Đurića

Lalić: Ne prećutkujem, sve sam naveo u pisanoj izjavi. Bili smo kumovi.

Miljković: Ko je kome bio kum?

Lalić: On je mene zvao da kumujem

Miljković: Da li sam ti ja sugerisao da se ljudima prisluškuju stanovi u okviru firme za čišćenje?

Lalić: Nisi mi sugerisao, niti ja znam da se to dešavalo. Nismo ti i ja o tome pričali

Miljković: Da li si imao veze sa strankom zeleni?

Lalić: Nisam, družio sam se s nekim ljudima iz stranke, posećivao sam prijatelje

Miljković: Jesu li bili kriminalna grupa

Lalić: Ne bili su prijatelji

Miljković: Šta ste radili u tim kancelarijama?

Lalić: Družili smo se, Pavle Đurić je koristio te kancelarije za firmu za čišćenje, ja nisam imao vezu sa njom. Šta je poenta?

Miljković: Da li smo Veljko i ja bili u tim kancelarijama?

Lalić: Veljko je bio, ja sam mislio da si mu ti vozač.

Miljković: Kada je to bilo?

Lalić: 2016. godine

Lalić: Mislio sam da si Veljkov šofer

Miljković: Da li je tamo stajala neka presa crne boje?

Lalić: Jeste, nisam siguran čemu je služila, nisi mi bio bitan ćutao si, mislio sam da si šofer

Miljković: Eto, prevario si se. A što si onda po mom nalogu išao da postavljaš GPS?

Lalić: 2016. si došao jednom ili dva puta, takvo sam mišljenje imao o tebi. Čekaj da ti odgovorim.

Miljković: Ne zanima me tvoj odgovor.

Miljković: Kako sam ti se predstavio?

Lalić: Mali Mare smo te zvali Veljko i ja, u našoj konverzaciji

Miljković: Zašto mali Mare, nisam manji od tebe, niko me nikada tako nije zvao

Miljković: Šta si tačno rekao policiji da bi otvorili novčanik za bitkoine?

Lalić: Da mogu odmah da otvorim

Miljković: Znači hteo si odmah da sarađuješ s policijom?

Lalić: Jesam

Miljković: Pa zašto ih nisi odveo u Ritopek

Lalić: Zato što me advokat savetovao da ćutim

Miljković: Šta te savetovao advokat Dejan Lazarević?

Lalić: Da ne sarađujem i da se branim ćutanjem

Miljković ispituje Lalića o navijanju

Miljković: Kasnije ćemo se vratiti na šine. Bili ste u fudbalskom klubu Rad?

Lalić: Bio sam na Radovom stadionu, kao posetilac na primer. Išao sam na utakmice, i kao navijač.

Miljković: Zašto prećutkujete da ste navijač. Od malih nogu imate afinitet da budete navijač, od kada počinjete da rastete, da tamo navijate, da tapšete?

Lalić: Od kada precizirajte

Miljković: Od petog razreda osnovne škole. On ovde pokušava da se sprda sa mnom, zato ga od petog razreda vozam. Konkretno ga pitam, al on pokušava ovde...

Lalić: Neka konkretno pita, od 18 ili 19. godina sam išao na stadion. Bio sam u grupi United forse

Miljković: Kako znate da to nije bila organizovana kriminalna grupa

Lalić: Nismo vršili krivična dela, možda je bilo

Miljković: Niste prodavali drogu?

Lalić: Nisam, niti je vođstvo te grupe sigurno.

Miljković: Ko ti je bio vođa?

Lalić: Ta grupa nije tako funkcionisala, nije imala formalnog vođu.

Miljković: Koga ste slušali? Svakoga? Nisam još Laliću čuo za navijačku grupu koja nema vođu

Lalić: Čuo si, čuo si.

Za reč se javila Miljkovićev branilac

Advokat Gordana Božilović Petrović tražeći da sud zabrani Laliću da se smeška i pravi grimase.

Miljković: Da li ste nekoga vrbovali da pristupi našoj OKG?

Lalić: Nisam siguran.

Miljković: Da li poznajete Borisa Vojinovića? Upoznali smo ga preko vas, šta to znači?

Lalić: Poznajem, šta to znači?

Miljković: Znači da ste ga vi vrbovali da dođe. Kako tvrdite da je pripadnik ove kriminalne grupe, kad se učlanio?

Lalić: Ne znam kada je iko dobio člansku kartu ove grupe

Sudija: Zašto pominjete člansku kartu, kada je iko dobio Laliću

Miljković: U pravu ste sudija.

Miljković: Koliko poznajete Vojinovića?

Lalić: Možda, tri četiri pet.

Miljković: Da li ste radili kriminalne aktivnosti?

Lalić: Da, pratnju, otmicu, drogu.

Miljković. Evo ja ću da preciziram kada, 2017. godine, 2018. godine

Miljković: Da li ste sa njim 2018. godine bili negde u inostranstvu?

Lalić: Bili smo u Češkoj, nismo bili zajedno, provodili smo izvesno vreme u Češkoj.

Miljković: Zbunio si se u laži, nemoj da ti držim čas srpskog

Miljković: Gde ste tamo živeli?

Lalić: Nismo zajedno živeli.

Miljković: Zašto si se uputio u Češku i koje godine?

Lalić: Iz straha da bih mogao da budem uhapšen posle ubistva na tramvajskim šinama.

Miljković: Ti si rekao da si postavio kamere?

Lalić: Nisam, citiraj i reci mi stranicu i dan.

Miljković: Evo, na insistranje svedoka saradnika, stranica 32. Jel ti trebaju slušalice, ja sam glasan za razliku od tebe. "Locirali smo njegov pasat..."

Lalić: Moram i ja da pratim, nisam siguran da ne laže.

Miljković: Jel karavan pasat bio plave boje?

Lalić: Jeste.

Miljković: Rekao si da si postavio GPS. Da li se i dalje nalazi na tom vozilu?

Lalić: Ako ga neko nije skinuo u proteklom periodu, mogao bi se i dalje tamo nalaziti.

Miljković: Ko zna da si ga postavio?

Lalić: Ja, ti i Veljko. Informisao sam se kod vas da li ste ga skinuli.

Miljković: Rekao si da si postavio i kameru u elektro dozni milimetarskog promera?

Lalić: Jeste, probušio sam milimetarsku rupu, programirao i angažovao čoveka da postavi.

Miljković nastavlja da ispituje Lalića

Miljković: Da li smo mi na tim sastancima konstatovali da smo postali kriminalna grupa?

Lalić: Pa ja nisam bio na nekom takvom sastanku. Bio sam na mnogo sastanaka.

Miljković: Navedi, datume, godine, ko je sazvao, ko je prisustvovao, kako smo saznali. Ako ne znaš kaži da ne znaš.

Lalić: Evo navedi ti. Pričali smo o ubistvima, o drogi o starletama koje su dolazile kod njega na stadion.

Miljković: Evo navedi sastanke za ubistva

Lalić: Evo za ubistvo Gorana Veličkovića. Ti si uglavnom pričao

Miljković: Budi glasniji, glasno si pričao

Lalić: Molim Vas za reciprocitet

Sudija: Ne možete Miljkoviću tako da mu se obraćate, način je malo zastrašujući.

Miljković: Moja pitanja su precizna, glasno pričam da me svi čuju. On šapuće, neka jasnije i glasnije priča.

Miljković: Šta sam ja Laliću pričao oko Gorana Veličkovića?

Lalić: Pričao si da ćeš ti vozilom zatvoriti ulaz sa glavnog na zemljani put i da ćeš tako da ometeš da neko priđe.

Miljković: Koji je to bio dan, datum?

Lalić: Ne sećam se dana, datum je bio 3. avgust.

Miljković: Gde sam to rekao?

Lalić: Rekao sam, u bašti restorana. Tu smo držali sastanak. Tu su bili Belivuk, Dejan Tešić, Miloš Budimir i ja.

Miljković: Da li smo na bilo kom sastanku izglasali vođe i članove kriminalne grupe?

Lalić: Nisam bio na konstitutivnoj sednici kriminalne grupe. Znam šta si pričao

Miljković: Pa rekao si da sam lagao

Lalić: Uglavnom za novac. Zacrveniš se kada lažeš.

Miljković: Da li sam ja ikada rekao organizovana kriminalna grupa ili si to pročitao u optužnici?

Lalić: Nisam siguran, način tvog izražavanja nije bio tako formalan. Bio je više sirov i banalan

Miljković: Banalan? Da li je to pseudonim koji sam koristio?

Lalić: Pseudonim? Da li si znao za taj termin dok nisi ušao u sudncu.

Miljković: Ima da odgovoriš na svako pitanje

Lalić: Preti mi, sudija

Miljković: Ti nemoj da odgovoriš ako se plašiš

Miljković: Jel Nikola Spasojević prisustvovao tim sastancima? Kriminalne ili navičake grupe, kada znaš koji je od ta dva?

Lalić: Ne znam, moguće. Znam da su navijački kada prisustvuju navijači, simpatizeri

Miljković: A kako vas pozivamo na sastanke kriminalne grupe?

Lalić: Usmeno ili putem skaja

Miljković: Jel Bojan Hrvatin prisustvovao sastancima?

Lalić: Jeste, dosta puta, mislim ne navijačkim.

Miljković: Šta će on tamo ako nije pozvan od strane nas?

Lalić: Malo pre si pitao na navijačkim sastancima, rekao sam ne.

Miljković: Moje pitanje je jasno.

Lalić: Nije, budi jasan i precizan.

Miljković: A sastancima organizovane kriminalne grupe?

Lalić: Jeste, dosta puta.

Miljković: Kada?

Lalić: Ne znam, to mi je bilo bitno tada

Miljković: Nije ti bitan sastanak kada se dogovaramo o ubistvima?

Lalić: Jeste

Miljković: Jesi li bio na sastanku na trim stazi? Što ga prećutkuješ?

Lalić: Mislim da jesam. Nekoliko puta sam na trim stazi razgovarao sa Belivukom.

Miljković: Kada je bio sastanak na trim stazi?

Lalić: Prvo, rekao sam mislim. Ja i Veljko smo nekoliko puta razgovarali, stvarno ne znam datume.

Miljković: Koja je poenta bila? Jel vezano za kriminalno delo?

Lalić: Ponovite pitanje poštovani Miljkoviću. Jesu li svi sastanci bili vezani za kriminalno delo? Izvrćete moje reči i kršite član 87 zakona. Rekao sam da sam sa Veljkom vršio razgovore nekoliko puta.

Miljković: Kakve sastanke?

Lalić: Konstantno izvrćete, rekao sam da ne znam da li su to bili sastanci ili neformalni razgovori. Stavio je tezu koju nisam izjavio.

Miljkoviću: Pročitaj Laliću ZKP

Lalić: Ti ćeš da mi kažeš

Miljković: Kako razdvajaš koji je sastanak u okviru kriminalne grupe a koji nije?

Miljković: Ti si stručnjak za to, odgovori

Lalić: Po temama, ako pričamo o prirodi

Miljković: O kakvoj prirodi?

Lalić: Kažem, na primer, ako pričamo o opštim temama to nije sastanak. Ovo je vređanje inteligencije

Miljković: Imao si Laliću pravo na neometano izlaganje, sada odgovaraj.

Optuženi postavljaju pitanja

Pošto advokati nemaju više pitanja, pitanja počinju da postavljaju optuženi. Za sudsku govornicu je krenuo Miljković, ali ga je sudija vratila jer prvi to pravo ima Veljko Belivuk. Belivuk je izašao u sudnicu u pratnji šestorice stražara.

- Ja bih vas zamolio da ja ostanem za kraj. To je naša taktika odbrane - rekao je Belivuk.

Za govornicu je izašao Marko Miljković, ali tek pošto su stražari vratili na klupu Belivuka. Srđan Lalić je popio gutljaj vode.

Miljković: Posle ovakvog višesatne izjave, imam i ja višesatno ispitivanje, počeću redom.

Miljković: Reci mi Laliću, koliko si Soprana imao u telefonu?

Lalić: Jednog

Miljković: Kratosa?

Lalić: Jednog.

Miljković: Kada smo Veljko i ja oformili grupu?

Lalić: Izjasnio sam se.

Miljković: Pusti ti šta si se izjasnio, odgovori mi na pitanje.

Lalić: Miljkoviću..

Miljković: Lošije čujem, nemam slušalice, imam koncept pitanja, zašto je problem da odgovori, moja pitanja imaju sklad, neka Lalić odgovorio meni, ja ću sve bez obmane

Miljković: Kada smo Veljko i ja oformili grupu?

Lalić: Oformili ste je nešto ranije, ali punu formu je dobila 2019.

Miljković: Kako se zvala grupa?

Lalić: Iz principa

Miljković: Laliću, kako si postao član grupe?

Lalić: Odgovorio sam. Na učtivu molbu ću ti odgovoriti ponovo, ponovi pitanje

Miljković: Kako i kada si postao član grupe?

Lalić: Dobio sam naloge i primao vaša naređenja.

Miljković: To te nisam pitao.

Lalić: To je moj odgovor.

Miljković: Jesu li članovi grupe išli na utakmice? Zamolio bih Lalića da bude glasniji, juče je bio glasan, danas šapuće. Da mu se približim?

Lalić: Slobodno neka se približi, ako ima uslova.

Miljković: Ja imam.

Miljković: Kada ste pristupili ovoj grupi?

Lalić: Odgovorio sam.

Miljković: Kada smo Veljko i ja organizovali ovu organizovanu kriminalnu grupu?

Lalić: Nisam bio na sastanku kada ste dogovorili.

Miljković: Kako se zvala?

Lalić: Iz principa, ja sam suštinski bio član kriminalne grupe.

Miljković: Kako smo te pozvali, usmeno, pismeno?

Lalić: Usmeno, verovatno.

Miljković: Koje godine?

Lalić: Odgovorio sam. Rekao sam da ne znam tačan datum.

Miljković: Ko te pitao, ja ili Veljko?

Lalić: Ne mogu da se setim. Niste mi poslali dopis mejlom, niti ste me zvali telefonom.

Miljković: Pojasni mi kako smo te pitali, hoćeš da uđeš u naš OKG?

Lalić: Sećam se razgovora kada si mi rekao da mogu da koristim resurse, te prostorije, kakva je vaša moć.

Miljković: Resursi su prostorije?

Lalić: Ja znam a vi? Podučite me, verovatno ste školovaniji.

Miljković: Koji su Vaši motivi da pristupite?

Lalić: Uglavnom finansijski

Miljković: Onih 15.000 evra što ste dobili

Lalić: Ne ono što ste lagali. Ti voliš da lažeš, to je tvoj modus operandi

Miljković: Aha, znači ja sam lagao sve što sam ti pričao

Lalić: Sve oko novca si voleo da lažeš

Sudija: Jeste li vi u zavadi sa Miljkovićem Laliću?

Lalić: Ne, nikada.

Miljković: Laliću, znaš li šta je član 162?

Lalić: Po članu 325 dužan sam da govorim o krivičnim delima.

Miljković: Da li smo održavali sastanke i gde?

Lalić: Uglavnom na stadionu, bila je prostorija sa blindiranim vratima, ima garnitura, video nadzor. To je kancelarija u sklopu bunkera.

Miljković: Ko je finansirao i postavio blindirana vrata?

Lalić: Ja sam organizovao postavljanje, pronašao sam majstora. Ne sećam se tačnog datuma.

Miljković: Mesec, godina?

Lalić: Sačekajte da odgovorim, jel Vas ne interesuje?

Miljković: Ne, interesuje me.

Miljković: Koja je marka vrata? Koliko su koštala?

Lalić: Mislim da su koštala oko 250 evra, kineska blindirana vrata.

Miljković: Šta obezbeđuju?

Lalić: Jel me pitate o karakteristikama vrata kao sredstvu izvršenja krivičnog dela?

Miljković: Pošto si ti stručnjak za bezbednost na stadionu, reci mi da li kroz njih može da prođe metak?

Lalić: Promašili ste, nisam ni veštak ni stručnjak za materijale.

Miljković: Pa što smo ih postavili. Ja da sam ti naložio rekao bih da postavis bolja. Što si mi kupio kineska vrata?

Lalić: Zato što ste toliko para dali. Mislim da je Veljko dao.

Branilac Aleksandra Vučeljića prvi postavlja pitanja

Za sudsku govornicu izašao je svedok saradnik Srđan Lalić i sudija je redom počela da proziva advokate, kako bi utvrdila da li još neko od njih želi da mu postavlja pitanja.

Prvi će svedoka saradnika ispitivati advokat Boško Milić, branilac Aleksandra Vučeljića.

Advokat: Da li ste učestvovali u sređivanju restorana na stadionu Partizana?

Lalić: Nisam siguran, znam da je bilo krečeno, jednom ili dva puta sam finansijski učestvovao u krečenju prostorija

Advokat: Koliko često ste bili u restoranu?

Lalić: Želite da kažete bunker? Tako smo ga do sada nazivali. Vrlo često sam bio u tom prostoru. Dešavalo se da tamo bude puno ljudi, 30 do 50.

Advokat: Da li je organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi?

Lalić: Jeste, sećam se te jednodnevne akcije i stolica koje su bile postavljene.

Advokat: Jel to isti prostor u kom je u separeu sedeo I.S.?

Lalić: Akcija se odvijala u restoranu.

Advokat: Da li je grupa JNA održala koncert?

Lalić: Ja znam za jedan, nisam bio na koncertu, održavao se na širem prostoru.

Advokat: Da li može automobilom da se uđe?

Lalić: Može, to je restriktivan prostor, kroz kapiju se pušta na daljinski.

Advokat: Da li ste išli na utakmice i koliko često?

Lalić: Jesam, na domaće i dva puta na gostovanja.

Advokat: Da li ste bili na stadionu na dan hapšenja?

Lalić: Mislim da sam svratio dan pre. Uhapšen sam rano ujutru, u 5 sati. Nije me policija nakon hapšenja vodila na stadion.

Advokat: Da li Vam je poznato šta ste radili 5. januara prošle godine?

Lalić: Ustao sam, doručkovao sam, budite precizniji.

Advokat: Postoji nalog za prenos novca, preko osam miliona dinara?

Lalić: Dobro, možda sam vršio uplatu. Ako postoji nalog, sigurno jesam. Kakve to veze ima sa delima organizovane grupe. Plaćao sam po ugovoru lokal, koji ovde pominjemo već dva dana.

Advokat: A dali Vam je poznat datum 22. jul 2020. godine? Bili ste kod javnog beležnika i nešto overavali.

Lalić: Možda, to mi nije važan događaj da bih ga se sećao.

Advokat: Radi se o poklonu roleksa, ko Vam ga je poklonio?

Lalić: Da vam objasnim, postoji ugovor o roleksu, ali ovde se insistira samo da bi se imena nekih ljudi provlačila kroz medije. Šta je sporno?

Sudija: Nemojte da se uzrujavate.

Lalić: Hoće da pomenem ime nekoga ko nema veze, samo da bi ga razvlačili

Advokat: Kako znate da je baš otmica I. S. bila 9. avgusta a ostale datume ne znate?

Lalić: Nije mi upečatljiv datum kada odem kod notara, ali jeste kada nekog motkom udaram po nogama.

Sudija: Laliću, lepo odgovorite, bez ovakvih upadica.

Advokat: Zašto ste I.S. dali 2.000 dinara?

Lalić: Zato što mi ga je bilo žao, rekao je da doživljava neprijatnosti kada se vraća kući. Rekao mi je da je doživljavao neprijatnosti, da su ga ljudi koji su ga vozili primoravali da ih oralno zadovoljava. Nisam išao u detalje, samo mi je rekao da su ga primoravali.

Sudsko veće u sudnici

Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom prisutnih. U sudnicu su uvedeni i svedoci saradnici Srđan Lalić, Nikola Spasojević i Bojan Hrvatin.

Optuženi stigli u sud

Prvi konvoj marica sa optuženima koji borave u Centralnom zatvoru, stigao je u pratnji pripadnika Žandarmerije, a saobraćaj na trasi do suda, povremeno je obustavljan.

Inače, danas se očekuje buran dan u sudnici jer bi svedoku saradniku Srđanu Laliću, koji je detaljno opisao sve zločine klana uključujući i brojna ubistva koja nisu obuhvaćena optužnicom, pitanja trebalo da postavljaju i sami optuženi.

Marko Miljković još juče je insistirao da izađe za govornicu i da počne da ispituje bivšeg prijatelja i saradnika, ali mu je sudija rekla da mora da sačeka svoj red.