ZAŠTO JE GRADONAČELNIKU BORA otet AUDI Q5? Rodni grad mu pun sirotinje, a nema ni gde da ga vozi!

Novinar IstMedije se u kolumni dotakao slučaja krađe gradonačelnikovog automobila. Prenosimo tekst u celosti:

U situaciji kada u Boru sve institucionalno, infrastrukturno i finansijski odlazi u bestraga, predsednik opštine Živorad Petrović dospeo je u nimalo laku situaciju: kako pred izbore objasniti gladnom i prosečno utuženom Boraninu da mu je u Nišu otet prestižni automobil Audi Q5, i, na kraju krajeva, odakle mu ideja da pazari taj automobil (čija je cena polovnjaka između 15.000 i 17.000 €), statusni simbol bogatih biznismena, ili, ne tako retko, uspešnih mućkaroša.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Iako je uspeo pazari ovaj automobil od svoje plate koja iznosi oko 80.000 dinara, i prodajom svog „toyota avensis“ iz 2011., očigledno nije premerio da li je baš bilo racionalno pred izbore provozati Audi Q5… ulicama grada u kojem zjape rupe u asfaltu, krateri koji lako mogu uništiti skupe felne.

Mogao je gradonačelnik da se ugleda na predsednika Urugvaja Hoze Muhika, da kupi „bubu“ ili recimo „reno 4“, pa da se provoza gradom i obiđe sve obećano prethodnih godina. Pa da onda donese ličnu odluku.

Vozeći se u ovom autombilu mogao je, međutim, da obiđe sva sela koja su mu zdušno dala podršku a dobila rizlovani put. Jer, audi se lakše kreće po kamenju… Penzionere je mogao da obiđe kraj neupotrebljivog staračkog doma kome na brdu kod „streliša“ puca fasada. Mogao je da se provoza kraj istraživačkih polja „Rakite“ gde od rudnika još uvek nema ni „r“ jer su tek u toku ispitivanja, pa nema ni radnih mesta obećanih još 2015.

Mogao je da obiđe ostale gradove i pita ih kako su uspeli da potroše budžet za ono što su planirali, a ne da budu kažnjeni od strane države zbog navodnog suficita kojim se niko normalan ne može u ovoj situaciji ponositi. Da se zapita prolaskom kroz Zaječar, kako to da Kotlujevac ima status opštine kao i Bor koji grebe godinama da postane grad. Da dođe do suda i pravobranilaštva, pa da proveri zašto svaku presudu opština „puca“ na sudu, ko je brani a ko tuži, i koliko Borani iz budžeta izdvajaju za kazne.

Mogao je, vozeći se novim putem ka Zaječaru, da poseti zelene površine koje čekaju investitore, a koje borska administracija neažurnošću glatko ignoriše. Mogao je da obiđe sve stanove koje su ispod žita poklonjeni brojnim lokalnim „kadrovima“, da poseti Centar za socijalni rad gde u redu čekaju oni kojima je pomoć zaista potrebna a nemaju mogućnost da je dobiju. Da obiđe sve ustanove i javna preduzeća u kojima se radnici guraju u kancelarijama a nemaju posla. Da obiđe Nacionalnu službu za zapošljavanje i proveri zašto raste broj nezaposlenih stručnjaka onom dinamikom kojom raste broj zaposlenih političkih kadrova. Da obiđe svih tridesetak apoteka koje samo u Boru prete da „nadjačaju“ broj kladionica i pekara.

Mogao je da obiđe sedam gradova Borskog i Zaječarskog okruga i pita ih kako tako lako dobijaju državne i EU fondove, kako to da tamo ima kadrova koji to znaju da urade, a našem kosmopolitkom Boru ti isti kadrovi fale.

I nije mi namera da bilo kome stajem na muku zbog ukradene stvari. Znam šta prosečnom Srbinu znači gubitak makar jednog fiskalnog računa kojim se nada stanu u Beogradu. Ideja je bila skretanje pažnje da Boru treba neko kome nije toliko stalo do Q… koliko do odgovornog ponašanja i makar malo takta i solidarnosti sa sirotinjom. Makar da steknu iluziju da neko misli o njima.

A do Q… će se opet nekako doći…samo da se obnovi mandat.

Bonus video:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jelena MIlić

(Espreso.co.rs / Istmedia)