BILI SU STRAH I TREPET, A ONDA IH JE POJEO MRAK! Ovo je groblje na kom počivaju KNELE i ekipa iz 90-ih! (FOTO)

Gospodari podzemlja devedesetih godina. Momci koji su izazivali strah i trepet. Na sam pomen njihovog imena ljudi su drhtali.

Obeležili su beogradski asfalt. Ranjavanja, ubistva, pljačke, droga.... Nema čega nije bilo. Bilo ih je mnogo. Klanovi su se ređali jedan za drugim. Voždovački, Novobeogradski, klan sa Zvezdare...

Knele, Romeo, Boki i Majmun, nesrećnim slučajem "prebacili" su se na Topčidersko groblje. Ležali su jedan do drugog, dok Knele nije premešten na drugu parcelu.

U trenutcima kada su sahranjeni, njhovi grobovi bili su okićeni cvećem, a ispratilo ih je hiljade i hiljade ljudi. Danas, s druge strane, više nije tako... Samo spomenici i fotografije ukazuju na to da tu leže nekadašnji šefovi podzemlja.

Hajde da se prisetimo ovih žestokih momaka sa beogradskih ulica, njihovih života, ali i smrti.

Aleksandar Knežević Knele

Knele je bio prava mlada "zvezda" podzemlja. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, sa kojim postaje veliki prijatelj. Pošto su se bili veoma bliski Knele postaje član srpske garde i odlazi na ratište Borovo, selo kraj Vukovara.

Bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića.

Nakon "pohoda" i želje da se uključi u biznis oko auto - otpada, dolazi u skob sa kockarom Kocom i ranjava ga u noge. Posle toga kriminalne radnje su krenule da se ređaju. Učestvovao je u više pucnjava. Ranjavali su ga, ali i on je izazivao sudbinu! Više puta je pukom srećom izbegao smrt.

Knele se družio sa ljudima iz svoje "branše". Kriminalcima koji su važili za opasne momke sa ulice. Bio je veoma blizak sa Romeo Savićem, ali i ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun, šefom Voždovačke kriminalne grupe.

Iako mlad, veoma brzo stekao je reputaciju momka sa kojim se ne treba kačiti. Imao je jake veze u policiji, pa čak ni od njih nije prezao.

Pronađen je mrtav 28. oktobra 1992. godine u apartmanu broj 331 beogradskog hotela Hajat. Ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka: „Broj 1“. Telo je pronađeno sledećeg dana oko 15 sati. U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka.

Furao je stil po kojem je bio prepoznatljiv, a koji su i nakon njegove smrti mnogi momci kopirali. Trenerka upasana u framerke, a sve zbog lakšeg nošenja pištolja. Lansirao je stil koji su mnogi poštovali godinama nakon njegove smrti.

Bilo je poznato da je inače izuzetno oprezan, da više puta proverava koga pušta u sobu, da je pištolj držao čak i kada bi primao bliske prijatelje. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu.U "Freski", omiljenom Kneletovom kafiću, pošto se čulo za ubistvo, nije bilo muzike. Velika grupa mladića, koji su izgledom oponašali Kneleta, odbijala je svaki razgovor.

Otac ga je često upozoravao na opasnosti, a on mu je uvek isto odgovarao:

Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik. Pusti me, ovo je moj život".

Na Kneletovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi. Svi su bili ozbiljni, napeti, obučeni u skupocena odela, kratko ošišani, poput Kneleta. Ispratilo ga je i puno lepih devojaka koje su neprekidno plakale, piše u knjizi "Kriminal koji je promenio Srbiju". Ispraćen je uz zvuke pesme Tiho Noći.

Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća. Klupica, saksije i sveće koje neprekdino gore krase grob ovog momka koji je u to, svoje vreme imao vodeće mesto među momcima koji su hteli "sve i odmah".

Romeo Roki Savić

Savić sebe nikada nije nazivao kriminalcem, već "čovek koji mora da radi neke stvari". Sav njegov "rad" bio je vezan za policiju. Romeo Savić bio je jedan od onih momaka koju su devedesetih godina važili za “kraljeve podzemlja”. Naime, ovaj mladić se nije ustručavao da proziva inspektore MUP Beograd kao dilere narkoticima.

Posle intervjua novosadskim novinama, gde je pričao o sprezi policije i dilera, o "policijskoj drogi", mnogi su se zapitali ima li istine u rečima ovog mladića.

Tvrdio je da nikada nije uzimao od siromašnih. Najviše je voleo da maltretira "policijske dilere", da im uzima drogu, kola, novac...

Romeo Savić je bio poznat i kao najbolji drug - pobratim, Aleksandra Kneževića-Kneleta. Zajedno su akcijali i živeli u bogadstvu. Kao i Knele, Romeo Savić je oko vrata uvek nosio više zlatnih lanaca, vrednih više desetina hiljada maraka.

Novinarima je govorio da zna da je zbog toga u velikoj opasnosti, ali da se ne krije i da ih čeka spreman. U svom kratkom životu imao je nekoliko pucnjava, ali se sa tim ljudima izmirio, pričao je kasnije. Pomagao je i braću s druge strane Drine, ali vrlo kratko, dok nije otkrio da su hteli da ga ubiju. Savić je nađen mrtav, 8. novembra 1994. godine, ispred ulaza zgrade gde je živeo. Njegov život završio se u 24 godini.

Obdukcioni nalaz objasnio je da je preminuo od prevelike doze kokaina. U ovo, međutim, ni dan danas ne veruju njegovi najbliži.

Goran Vuković, vođa Voždovčana, izjavio je tada novinarima kako u životu nije čuo da se neko "overio" od kokaina.

- Romeo se kobne večeri vratio kući oko ponoći. Legao je da spava, ali ga je oko tri časa probudio pejdžer. Izašao je po dogovoru napolje i oko pet su ga našli mrtvog. Čuo sam da ljudi umro od prevelike doze heroina, ali kokaina nikada - ispričao je tada Vuković.

Devojka čije je ime bilo ispisano ispod poruke na pejdžeru, objasnila je Savićevoj majci, dan posle njegove smrti, da mu nije pustila nikakvu poruku i da je to uradio neko drugi.

Na njegovom grobu danas se nalazi samo dotrajalo veštačko cveće...

Evo kako izgleda njegov grob!

Bojan Boki Banović

Bojan Banović (19) žestoki momak voždovačke ekipe. Ubijen je 27. novembra 1994. godine u obračunu sa pripadnicima klana sa Zvezdare na splavu Lukas.

Tom prilikom tesko je ranjen Voždovčanin Miodrag - Mija Baskalović. Prema Beloj knjizi MUP-a, kobne hice je ispalio Zvezdarac Goran Mrdeljić. Ubistvo je bilo okidač za seriju sukoba između klanova.

Goran Mrdeljić nakon stabilizacije povreda beži iz bolnice u isceniranom bekstvu kako bi sprečio eventualnu odmazdu i osvetu momaka sa Voždovca zbog ubistva svog prijatelja. Na drugom kraju hodnika gde se nalazila soba u kojoj je ležao iscenirana je tuča kako bi se policijsko obezbedjenje uklonilo sa vrata jer je moralo da reaguje i taj momenat je iskorišćen za bekstvo.

Uhapšen je 3 dana kasnije u Leskovcu u rodbinskoj kući.

Nekoliko dana posle sahrane, urađen je intervju sa roditeljima i prijateljima Banovića. Dragan Banovic, njegov otac, u crnini i sa bradom, ni sebe nije mogao da uteši i zato je ostao nem pred suzama žene Leposave i ćerke Tanje.

Po onome sto je u novinama pisano, tada je rekao da bi svako poverovao da je Bojan bio kriminalac, jedan od onih kojima je suđeno da tako skončaju. Ali, po njemu, to nije bilo tačno.

- On je bio samo snažan i bezmerno hrabar dečak i ništa vise. Najveća ljubav su mu bili kompjuteri - rekao je tada njegov otac.

Postojalo je nekoliko verzija ubistva Bojana Banovića, ali nijedna nije potvrđena kao istinita. Svi ranjeni su kolima hitne pomoci prebačeni u Urgentni centar, ali za Bojana Banovića nije bilo spasa.

Ipak, prema rečima njegovog oca, ostalo je nepoznato da je samo nekoliko dana pre pogibije nad Bojanom obavljena komplikovana operacija, da mu je cela desna podlaktica bila u gipsu i da Banović nije mogao ni da se obuče bez tuđe pomoći, a kamoli sa nekim da se pobije.

Prema njegovim rečima, rešio je da izađe sa društvom te subote 26. a sestra Tanja mu je pomogla da se obuče. Sedeli su do ponoći sa društvom iz kraja sa Petlovog Brda u kaficu GP i pili sokove. Nikada nije ni pušio ni pio.. bio je kako se to kaže sportski tip. Ne zna se čija je ideja bila da se krene na Adu Ciganliju na splav Lukas.

Napomenuo je tada da je u ovom slučaju intervenisala rečna policija, a da je Mrđelić bio njen član. Nedelju dana nakon pogibije sina od policije nisu dobili obaveštenje o smrti, niti im je išta od njegovih stvari vraćeno, sem vozačke dozvole.

U čuvenom dokumentarnom filmu "Vidimo se u citulji", Bojan se pojavljuje u društvu momaka sa Voždovca u ekipi Gorana Vukovića. Bojan je za volanom Golfa 3 kojim ekipa odlazi da slikanjem ispred Poršea Sredoja Sljukića pokaže svoju nadmoć i na tuđem terenu. Bojan Banović sahranjen je 1. decembra 1994. godine na Topčiderskom groblju. Bio je najmlađi član Voždovačke ekipe iako je živeo na Petlovom Brdu, bio je miljenik svih koji su ga poznavali, a na njegovoj sahrani su svi žestoki momci pustili suzu.

Interesantno je da je na sahrani Bojana Banovića, Goran Vuković stajao na svom grobu.

Banović je sahranjen odmah pored Roema Savića. Njegov spomenik kao da retko ko obilazi, pa se na njemu nalazi samo osušeno sveće i po koja dogorela sveća...

Goran Vuković Majmun

Jedan od osnivača Voždovačkog klana ušao je u vrh srpskog podzemlja onog trenutka kada je u Frankfurtu ubio Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac.

Dok je Goran Vuković Majmun bio živ, voždovačka ekipa slovila je za najorganizovaniju i najbrutalniju u beogradskom podzemlju. Nadimak je dobio zbog sposobnosti da se sa spoljne strane popne na drugi sprat zgrade.

O ovom klanu su nekada ispredane legende. Govorilo se da im niko ništa ne može. Sukobljavali su se sa drugim klanovima, ali još žešće sa policijom. Posle izdržane kazne, Vuković se vratio u Beograd, a o njemu se govorilo kao o "pokretnoj meti". Preživeo je nekoliko oružanih napada, ali ne i onaj sredinom devedesetih, na uglu ulica Svetozara Markovića i Srpskih vladara, u centru Beograda. Izrešetan je iz automata dok je ulazio u automobil. Do danas ubice nisu otkrivene. Voždovčani su pod vođstvom Vukovića bili ekipa broj jedan u gradu, a važili su tih godina za najbrutalniju i najorganizovaniju grupu u srpskom podzemlju.

Surova obračunavanja sa voždovačkim klanom počela su, međutim, mnogo ranije, kada je u hotelskoj sobi u Hajatu pod misterioznim okolnostima likvidiran Aleksandar Knežević Knele. Ovom zločinu prethodile su još dve nerazjašnjene smrti "vitezova" sa voždovačkih ulica - Branislava Matića Belog i Đorđa Božovića Giške.

Goran Vuković Majmun i Dušan Malović likvidirani su u centru Beograda 12. decembra 1994. dok su ulazili u kola. Policija je prilikom uviđaja prebrojala 30 čaura kalibra devet milimetara. Pucalo se iz dva oružja, zapisano je u beležnici inspektora SUP Beograd. Malović je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici dan kasnije. Vuković je na mestu ostao mrtav. Posle njegove smrti za veoma kratko vreme poubijani su brojni pripadnici voždovačkog klana.

Evo kako danas izgleda grob Gorana Vukovića, čuvenog opasnog momka Beograda.

(Espreso.co.rs)