KO JE LUKA BOJOVIĆ? Na snimku gde ga hapse jasno se vidi o kakvom čoveku je reč! (VIDEO)

Prisustvo Luke Bojovića u različitim događajima opisanim na stranicama "crne hronike" i u internim istražnim dokumentima srpske policije je dugotrajno.

Luka Bojović je rođen 1973. godine u Beogradu. Sin je Anđelke Bojović, rektora Univerziteta Umetnosti i profesora na Fakultetu Likovnih Umetnosti i pokojnog Vuka Bojovića, direktora Beogradskog zoološkog vrta.

Bojović se pominje prvi put pre više od petnaest godina kada je, navodno, kao mlad momak, jedan iz ekipe Željka Ražnatovića Arkana, bio umešan u pucnjavu u kojoj je ustreljen Mihajlo Divac.

On je u godinama rata bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde, a iza toga se posvetio raznim poslovima iz kriminalnog miljea. Početak i rast uz komandanta Arkana trajno će obeležiti njegovu karijeru. Posle likvidacije mentora izgleda da je Bojović snažno pokušavao da se osveti nekim ljudima koji su mogli da budu vinovnici tog ubistva, ali i da je nastavio da radi na onim poslovima koje je Arkan ustanovio.

Uz njegovo ime se vezuju ubistva, otmice i poslovi sa drogom. Nekoliko je godina bio aktivan na "zapadu". Neki izveštaji pokazuju da je radio sa većim kriminalnim preduzećima u Evropi na poslovima trgovine drogom, prostitucije, otmica.

Za njim je holandska policija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je organizovao likvidaciju Srđana Miranovića u Podgorici 12. januara 2006. godine. Kao mogući naručilac pominjao se Vilijem Vim Holeder, 48, poznati holandski mafijaš svetske reputacije, koji se "proslavio" zbog otmice multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine. Pored ovoga, zanimljivo je da ga je "tražila" američka policija zbog ilegalne trgovine životinjama. Iako je ranije bilo rečeno da je njegova grupa trenutno jedna od najsnažnijih i najuticajnijih, nema podataka koliko ljudi radi u tom krugu. Za njegovu se ekipu tvrdi da angažuje saradnike "na ugovor", "na odrađeno" i da oko sebe ima samo mali broj privrženih saradnika.

Osim što je imao pekaru u Beogradu, Bojović se nije posebno isticao u "javnom životu". Za razliku od drugih članova raznih kriminalnih preduzeća koji su voleli da se šepure po gradu, da ih viđaju i da ih znaju, Bojovića takođe svi znaju, ali ga niko nije često viđao, niti je bio prisutan u javnosti kroz izjave medijima. Njegova "diskretnost" ukazuje da je on svoj angažman shvatio ozbiljno i da je njegova procena da bi svako javno pojavljivanje bilo loše za posao. U tom kontekstu se može tumačiti i njegova čuvena anfas fotografija koja prati većinu napisa: na njoj je osoba vojnički ošišana, oštrog pogleda, brade stare nekoliko dana okružene visokom kragnom italijanske košulje. To je fotografija iz ranijeg perioda: posle toga imamo fotografije Bojovića po izlasku iz pritvora 2008. godine. On je tu nešto deblji, ćelaviji, ali jednako elegantan. U intervjuu "Reviji 92", Milan Živanović, koji je bio uhapšen zbog upada u američku ambasadu u vreme demonstracija posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, kaže o Bojoviću: "Istetoviraću ga. Ali, neću onu sliku kao što je bila u novinama. Dečko uopšte nije onakav. Plav je, lep kao lutka. Stražari ga se boje. Svi ga se plaše. On je tamo Bog. Nije u fazonu da je opasan. Normalan je, ćuti."

Hapšenje u Srbiji 2007. godine Bojović je bio uhapšen u jesen 2007. godine zajedno sa prvim saradnikom Veljkom Banovićem, dok se treći član ekipe naknadno predao. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić je izjavljivao da je reč o ozbiljnoj grupi koja je planirala brojna ubistva u Srbiji i da pronađeni aresenal oružja to potvrđuje. Takođe, mediji su prenosili da je Bojovićeva grupa bila označena kao logistička podrška odbeglim članovima "Zemunskog klana", za koje je obezbeđivala putne aranžmane i štekove.

Nepune tri godine docnije izgleda da ne da Bojovićeva grupa nije bila logistička podrška za "zemunce" nego da su pretekli članovi klana radili za Luku, što bi moglo da ukaže da je on preuzeo one poslove koje su Dušan Spasojević i Mile Luković vodili. Prema podacima Agencije za privredne registre on je vlasnik samo jednog preduzeća, ali bi detaljnija istraga mogla da pokaže da je njegova imovina daleko veća kada se ukrste imena njegovih prijatelja, saradnika i rodbine. Zbog poslova svog sina, otac Vuk Bojović je često bio "prozivan" da se izjasni. U jednoj od poslednjih izjava on kaže, sa puno razuma, da je Luka odrastao čovek koji odgovara za svoje postupke i ako se dokaže da se bavi nekim kriminalnim radnjama, za to treba da odgovara.

"Nisam zaslužio da mi se preko njega pripisuju kojekakve mutne rabote", preneo je reči dugogodišnjeg direktora Zoo vrta beogradski dnevnik "Pres" posle hapšenja 2007. godine. Kako je do toga došlo i kako je moguće da tako opasan čovek nikada ne bude optužen za teže krivično delo od nelegalnog posedovanja oružja i falsifikovanja lične karte, tek treba da saznamo. Dok se sve u vezi sa pretpostavkama ne rasčivija u istragama koje se vode na raznim stranama, Bojović izgleda kao ličnost iz filmova o mafiji: lokalni zanatlija / trgovac koji se samo bavi uslužnim preduzetništvom, a iza pulta na kome se nalaze kifle, burek i rol-viršle pripremaju se planovi o preuzimanju krimi scene i ubijanju nepodobnih političara. U nekoliko njegovih stanova-štekova u prestonici nađena je velika količina oružja. Istovremeno, uhapšen je i Bojovićev saradnik Veljko Banović zvani Votka, kod koga su nađena dva pištolja i manja količina droge.

MUP Srbije saopštio je da su njih dvojica osumnjičena za krijumčarenje i prodaju narkotika, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela, kao falsifikovanje isprava. Bojović je uhapšen posle višemesečne policijske akcije. Locirano je mesto gde se skriva, pa je u subotu popodne blokirana ulica u kojoj je bio njegov štek. U Lovačku ulicu u Višnjici došlo je nekoliko džipova, u kojima su bili maskirani policajci, kao i dva BMW-a. Blokiran je svaki prilaz novoj, neuseljenoj zgradi u kojoj se u stanu u potkrovlju skrivao Bojović.

- Bojović je u stanu bio sa jednom devojkom. U trenutku kada su policajci ušli u stan, na stolu je stajao pištolj. Bojović ga, međutim, nije uzeo i nije se opirao kada su mu stavljene lisice na ruke. Izveden je iz zgrade, stavljen u džip i na pitanje koliko se tu skrivao, odgovorio je: „Tri, četiri dana“ - kaže izvor „Blica“ blizak istrazi i dodaje da kod Bojovića nije nađena droga.

Policajci su ga izveli iz zgrade, a stanarima ove ulice koji su se okupili kada su videli brojne policijske automobile nije bilo jasno šta se dešava.

- Nismo ni slutili da se neki kriminalac tu skriva. Ta zgrada, inače, još nije useljena, ali su neki stanovi prodati. Ko ih je kupio, ne znamo. Oko zgrade su se jedino motali majstori - kažu stanari ove ulice i dodaju da je im je bilo čudno to što je u samo jednom stanu instalirana klima. I to, kako se ispostavilo, upravo u onom u kojem se skrivao Bojović, što govori da je tu neko duže boravio.

Policija je ubrzo u jednom od Bojovićevih stanova uhapsila i Banovića, kod koga su nađena dva pištolja i droga. Ubrzo su pretreseni i ostali njegovi štekovi, u kojima je nađena velika količina „heklera“ i pištolja, municije, prigušivača, pancira, radio-stanica, kombinezona, falsifikovanih isprava, kao i izvesna količina heroina i marihuane. Zbog nađenog oružja, veruje se da su planirali i neku likvidaciju.

Bojovićevo ime u Srbiji dovodilo se u vezu s mnogim kriminalnim aktivnostima i vatrenim obračunima, ali nije bilo dokaza koji bi to potkrepili.

Hapšenje u Valensiji 2012. godine

"Ona izgleda kao deset žena. Za njenom dugom kosom i savršenim oblinama muškarci lako mogu da polude. Poludeo je i Luka Bojović. Dovoljno da bude uhapšen", ovako je španski dnevnik "ABC" objasnio zašto je Luka Bojović, vođa zemunskog klana, uhapšen 9. februara 2012. u Valensiji i time Barbari dao jedan od najlepših ikada izrečenih komplimenata.

Barbara je ćerka čuvenog golmana OFK Beograda i Partizana Petra Borote, koji je 2010. umro u Đenovi.

Kao devojčica svuda je išla sa ocem, a kao devojka svojom lepotom mamila je uzdahe Beograđana.

Nije se previše eksponirala, ali se ipak pojavila u nekoliko muzičkih spotova. Tako je privukla pažnju Luke Bojovića, tada člana Arkanovih "Tigrova" i njen život se zakomplikovao.

"ISKRENO SU SE VOLELI"

Barbara se zaljubila, a onda i udala za jednog od glavnih ljudi srpskog podzemlja, vođu Zemunskog klana i nekada jednog od najmlađih pripadnika Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.

O njihovoj vezi se u Srbiji malo se pričalo i pisalo. Španska policija o bračnom životu ozloglašenog vođe Zemunskog klana i njegove lepe supruge, koja mu je rodila troje dece, ima više informacija budući da je Bojović uhapšen i osuđen u toj zemlji.

"Očigledno je bilo da su se iskreno voleli i znali smo da su se nekoliko puta našli u Španiji. Ali, ni onda nismo mogli da mu uđemo u trag. Komunicirali su šifrovanim porukama", izjavio je posle Lukinog hapšenja Fernando Guero, policajac koji je rukovodio istragom.

Ona je bila posvećena deci, koji su sportisti i odlični đaci. Reklo bi se da su vodili idealan život. Zato su svi koji je poznaju ostali u šoku kada su saznali da je njen suprug traženi kriminalac i ubica. Španski mediji su je opisivali kao izuzetno elegantnu, ljubaznu i lepu ženu.

"I ona je sama bila iznenađena kada smo joj rekli za šta ga sve teretimo. Rekla nam je da zna da se skriva, ali da ne veruje da je u stanju da učini to što smo joj rekli", tvrdio je Guero.

ZLOČINI LUKE BOJOVIĆA

U Beogradu je pre Bojovićevog hapšenja poslednji put viđena februara 2010. na očevoj sahrani na Novom groblju. U Valensiji je držala poslastičarnicu, vodila decu u školu, na tenis...

Posle Lukinog hapšenja, i ona i njegov brat Nikola bili su uhapšeni u Španiji, ali su pušteni 20 dana kasnije. U srpskoj javnosti Barbara se potom ponovo pojavila na sahrani Lukinog brata Nikole 2013. godine, ali i sahrani Lukinog oca Vuka Bojovića 2014. godine.

Luka Bojović je uhapšen u februaru 2012. u Valenisiji i tamo je osuđen za pripadanje zločinačkoj kriminalnoj organizaciji na 18 godina zatvora. Ubistvo Milana Jurišića, koga su zemunci u Valensiji brutalno ubili, isekli i samleli njegovo telo, Luki Bojoviću nije dokazano.

U Srbiji je za to vreme protiv njega pokrenut sudski postupak zbog ubistva Branka Jeftovića Jorge i pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, sva počinjena u ime osvete za ubistvo Arkana. I za ova ubistva je Luka Bojović pravosnažno oslobođen.

ZBOG BARBARE PRONAŠLI LUKU

Posle spektakularne akcije hapšenja Luke Bojovića i jednom restoranu Valensiji, španski policajci obelodanili su da su "digli Luku tako što su prethodno pratili njegovu ženu".

Ustanovili su da ona sa decom živi u iznajmljenom stanu u turističkom naselju Fajnstrat, ali da često napušta mesto prebivališta. Pratili su je i zaključili da se sastaje sa Lukom.Vođa Zemunskog kalana uhapšen tokom jednog njihovog tajnog susreta u restoranu.

Kada je uhapšen, Bojović je u policijsku kameru koja je snimala celu akciju, poslao poljubac svojoj ženi.

Kada je nakon Bojovićevog hapšenja policija pretresla Barbarin stan pronašla je pisma koja su Barbara i Luka razmenjivali.

(Espreso)