STANJE SA VRŠNJAČKIM NASILJEM U SRBIJI JE ALARMANTNO: Situacija se POGORŠALA OD SEPTEMBRA, deca sve BRUTALNIJA

Nažalost, svakodnevno smo svedoci vršnjačkog nasilja u Srbiji, koje predstavlja hronični problem društva. Dokaz za to je da je u toku cele prošle godine zabaleženo čak 710 slučajeva vršnjačkog nasilja, trećeg nivoa.

Kako se navodi na platformi Vlade Republike Srbije za sprečavanje nasilja, "Čuvam te", vršnjačko nasilje predstavlja oblik ponašanja koje ima za cilj da nekom nanese štetu, ponavlja se kroz neki vremenski period, a ključna razlika je u odnosu snaga žrtve i nasilnika - žrtva je slabija.

Iz Ministarstva prosvete navode da je konačno uspostavljen sistem za prevenciju i reagovanje u slučajevima nasilja u školama. Kako navode, prethodnih godina bilo je mnogo teže doći do tačnih podataka i statistike jer škole dosad nisu bile u obavezi da ministarstvu prijavljuju ovakve incidente.

- U situacijama kada se nasilje dogodi u školi ili škola ima saznanja da se dogodilo nasilje nad učenicima ili od strane učenika škole, Tim za prevenciju nasilja i direktor su u obavezi da, na osnovu prikupljenih informacija i sagledavanja posledica, intenziteta, učestalosti, vremena, mesta nasilja, procene koji je nivo nasilja u pitanju i u skladu sa tim preduzmu mere pojačanog vaspitnog rada i/ili operativni plan zaštite. Prema svim učesnicima situacije preduzimaju se mere i aktivnosti od strane škole, odnosno mere pojačanog vaspitnog rada prema učeniku/ci koji je vršio nasilje, a prema učeniku/ci ko je pretrpeo nasilje, ali prema svedocima/posmatračima situacije nasilja primenjuje se operativni plan zaštite - kažu iz ministarstva.

Takođe, timovi za prevenciju nasilja rade i sa celim odeljenjem, što može biti značajna podrška u prevenciji, zaustavljanju nasilja i adekvatnom reagovanju.

Škole su u obavezi da nadležnim školskim upravama, odnosno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prijave sve situacije trećeg nivoa nasilja. U slučaju trećeg nivoa nasilja, škola je u obavezi da obavesti druge nadležne institucije – policiju, centar za socijalni rad, dom zdravlja - koje u skladu sa svojim nadležnostima utvrđuju činjenice i preduzimaju mere. Kako objašnjavaju iz ministarstva u treći nivo nasilja spadaju slučajevi davljenja, bacanja, tuče, zastrašivanje, iznuda novca, pretnje, izolacija i slično.

Od početka školske godine prijavljeno 75 slučajeva vršnjačkog nasilja

Kada je u pitanju statistika, u Ministarstvu prosvete, navode da tačne brojke još uvek nemaju, te ne može sa sigurnošću da se tvrdi koliki je porast/pad vršnjačkog nasilja u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, navodi da je za celu prošlu školsku godinu zabeleženo ukupno 710 situacija nasilja trećeg nivoa, dok je od početka tekuće školske godine zabeleženo čak 75.

- Na osnovu navedenih podataka se ne može govoriti o porastu vršnjačkog nasilja u školama u odnosu na neki prethodni duži period, s obzirom na činjenicu da škole ranije nisu imale obavezu prijavljivanja slučajeva nasilja, a da sada Ministarstvo insistira na doslednom prijavljivanju situacija nasilja/rizičnih ponašanja trećeg stepena od strane škola (od 2019. škole izveštavaju). Takođe, mediji danas češće izveštavaju o pojedinačnim situacijama nasilja, a njihova uloga je jako bitna, ne samo iz ugla informisanja, već i u smislu edukacije o načinima prevencije nasilja i promovisanju pozitivnih pozitivnih pedagoških aktivnosti i obrazaca ponašanja - dodaju iz ministarstva.

Analiza prijava pristiglih tokom školske 2021/2022. godine ukazuje da se najveći procenat prijava situacija trećeg nivoa nasilja odnosi na vršnjačko fizičko nasilje (85%) kome najčešće prethodi verbalno, psihološko ili digitalno nasilje.

- Dakle, na osnovu navedenih podataka se ne može govoriti o porastu vršnjačkog nasilja u školama, niti se fenomen vršnjačkog nasilja može posmatrati izdvojeno od porodičnog nasilja i drugih oblika nasilja i faktora rizika koji postoje u društvu. Kako vršnjačko nasilje predstavlja složen društveni fenomen koji zahteva angažovanje ne samo obrazovnog sistema, već i sistema socijalne i zdravstvene zaštite, tužilaštva, policije, lokalne zajednice i roditelja, Vlada Republike Srbije je u cilju sprečavanja nasilja koje uključuje decu formirala Nacionalnu platformu "Čuvam te", koja je počela sa radom tokom aprila meseca 2021. godine. Platforma je uspostavljena, upravo sa ciljem jačanja intersektorske saradnje i koordinicije svih nadležnih institucija u prevenciji i suzbijanju nasilja, posebno vršnjačkog nasilja - kažu naši sagovornici.

Kada je u pitanju sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama iz ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja apeluju na roditelje da sami preduzmu prvi korak - razgovor sa direktorom ili razrednim starešinom, pa tek onda da se obrate ministarstvu ili policiji.

- Ukoliko je podnosilac predstavke nezadovoljan odgovorom ustanove, predstavka se sa propratnom dokumentacijom, podnosi gradskom prosvetnom inspektoru. Ukoliko je stranka nezadovoljna odgovorom ustanove, odgovorom pokrajinske, gradske, opštinske prosvetne inspekcije, predstavku sa kompletnom propratnom dokumentacijom dostavlja Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republičkoj prosvetnoj inspekciji - objašnjavaju oni.

Slučajevi vršnjačkog nasilja potresli celu Srbiju

Aleksin zakon - vršnjačko nasilje završeno tragedijom

Jedan slučaj vršnjačkog nasilja posebno je potresao srpsku javnost, a samim tim je postao i simbol borbe protiv ovog nasilja. Naime, radi se o samoubistvu Alekse Jankovića (14) iz Niša pre 11 godina.

Aleksa se ubio pošto je trpeo višemesečno vršnjačko nasilje od strane sedmoro vršnjaka. Tokom celog tog perioda nasilja mali Aleksa je imao nogu u gipsu, potres mozga, ali mu je dijagnostikovan i posttraumatski sindrom. Ceo njegov slučaj je, nakon što je dečak izvršio samoubistvo, doveo i do zakonskog predloga koji još uvek nije usvojen.

Nasilnici su Aleksu pretukli osam puta, a uz to mu stalno pretili, ali i jurili i vređali. Roditelji su o svemu obavestili školu, inspekciju i Ministarstvo prosvete, ali i policijsku stanicu, međutim to nije sprečilo tragičan ishod. Samo nasilje je krenulo u septembru 2010. godine, a Aleksu su šutirali, davili, pretili mu silovanjem, ali i prebijali ga ispred škole.

Vršnjačko nasilje je, prema nalazima psihologa, Aleksu činilo uznemirenim, anksioznim i depresivnim. Sve se završilo tragično kada je Aleksa skočio sa trećeg sprata zgrade. Viši sud za maloletnike u Nišu je pravosnažno osudio troje od sedam maloletnika na pojačan nadzor Centra za socijalni rad.

Hranila se na slamčicu zbog brutalnih povreda

Teške povrede i psihičke traume doživela je učenica (13) OŠ "Đura Jakšić" iz Male Krsne kada je sredinom septembra prošle godine bila žrtva brutalnog vršnjačkog nasilja.

Dve devojčice pretukle su učenicu, koja je zbog težine povreda tada mogla jedino da se hrani na slamčicu zbog iščašenja vilice.

Kako je roditelj žrtve ispričao za medije, nasilnice su devojčici govorili da spusti ruke sa lica navodeći joj da je neće više tući, ali bi onda ponovo počeli da je udaraju kada bi devojčica spustila ruke. Navodno su joj govorile da su joj "šiške raspad sistema" i zbog toga nastavile da je tuku.

Inače, ovo nije prvi put da je ova učenica bila na meti ovih devojčica, a majka je otkrila da je njena ćerka i ranije nastavnici prijavljivala vršnjačko nasilje.

Majka je otkrila i da su majke devojčica bile agresivne prema njoj kada je otišla da pita nasilne devojčice zašto su napale njenu ćerku.

Ni nakon ovog brutalnog napada, devojčice nisu stale pa su slale preteće poruke preko poznanika i a jednom je došla sa modricama i ustima punim peska.

Trojica mladića na jednog, tinejdžer ćutao o nasilju

Krajem oktobra minule godine na društvenim mrežama pojavio se video-snimak iz Kraljeva na kome se vidi kako trojica mladića zlostavljaju vršnjaka iz kraljevačke srednje poljoprivredne škole, a jedan od nasilnika mladića udara šakom u glavu, nakon čega žrtva pada na pod.

Sam napad koji se desio u prolazu ispod gradske terase, izazvao je lavinu reakcija na društvenim mrežama.

Odmah nakon što su se digle tenzije u javnosti, oglasio se i otac mladića koji je šakom udario žrtvu, tom prilikom navodeći da razume bes građana i dodajući da je njegov sin pogrešio, te da će zbog toga odgovarati.

Međutim, oglašavanje oca napadača je izazvalo novi talas uvreda koje su mu uputili sugrađani navodeći da on uopšte ne bi trebalo da se oglašava.

Javnost je posebno bila pogođena pričom da o mladiću brine samohrani otac koji vodi računa o troje srednjoškolaca.

Kako otac žrtve tvrdi mladić nije hteo da prizna da je udaren i dodao da je dečak pričao kako je pao na asfalt prilikom povratka iz škole. Otac je za ceo slučaj saznao tek kada su ga drugog dana pozvali na razgovor kod direktorke škole.

(Espreso/Telegraf)