ŠTA JE SAJBER NASILJE I KAKO GA SPREČITI? Ovo su saveti za roditelje u Srbiji, OBRATITE PAŽNJU!

Tragična smrt Mladena Dulića (22) kao da je trgnula malo narod s obzirom da je u poslednje vreme, naročito od pojave Tik-Toka, postalo "normalno" da mnogi, ni krivi, ni dužni, postanu predmet sprdnje na internetu.

Različiti smo, svako jedinka za sebe i što se kaže "sto ljudi, sto ćudi", pa moramo da shvatimo već jednom da ne proživljavamo svi isto razne tretmane na internetu.

Kao što rekosmo, narod se trgnuo, sada odjednom svi apeluju da nije smešno podsmevati se ljudima i to objavljivati javno, da nije zanimljivo etiketirati nekog tek tako. Ne možemo da kažemo da se neko "samo šalio" jer nije, jer sve i da je to istina, koga to briga sada kada je ugašen jedan mladi život? Mladenovoj majci niko neće vratiti sina i šta ima gore od toga?

Na društvenim mrežama postavljen je snimak na kom se vidi kako ga dvojica radnika benzinske pumpe ismevaju Mladena prilikom razgovora za posao, iz policije je saopšteno da su vinovnici kobnog događaja uhapšeni. V. T. i D. K. odgovaraće ne zbog postavljanja sramnog snimka na društvene mreže, već zbog njegovog neovlašćenog snimanja.

Tragičan događaj iz Laktaša mnoge je podsetio na događaj od pre godinu dana. Naime, slučaj jutjuberke Kristine Kike Đukić (21) koja je, kako su mnogi tvrdili, digla ruku na sebe zbog maltretiranja kojem je bila izložena preko interneta. Ona je čak javno govorila o „bulingu”, kao vidu nasilja na društvenim mrežama.

Šta je sajber nasilje?

Sajber nasilje predstavlja virtuelno zlostavljanje, nasilje na internetu, razne vidove agresivnog ponašanja kako pojedinca, tako i grupa prema nekoj individui. Ono što je jako loše jeste što mnogi ne shvataju ovaj vid nasilja ozbiljno, već misle da se problem rešava tako što će jednostavno ugasiti kompjuter i neće čitati komentare. A nije tako lako.

Digitalno nasilje, u koje spada i ismevanje, važan je društveni problem sa potencijalno kobnim posledicama i na njega nisu imuni ni odrasli, dok su deca koja odrastaju u svetu nikada jačih društvenih platformi, naročito osetljiva na verbalno zlostavljanje.

Savet roditeljima!

Iskustva pokazuju da nadzor roditelja i nadgledanje dečjih aktivnosti na internetu predstavljaju važan korak u zaštiti dece i mladih, ali i da samo taj vid zaštite nije i dovoljan.

Roditelji nisu u prilici da stalno nadgledaju aktivnost svoje dece na internetu. Decu treba naučiti da računare koriste na siguran način, a ne „da ih vode za ruku". Kao što decu učimo kako da se rešavaju probleme sa uznemirujućim i neugodnim događajima u svakodnevnom životu i kako da prepoznaju i izbegnu opasnost na ulici i u svojoj okolini, važno je naučiti ih kako da bezbedno koriste internet i kako da prepoznaju moguću opasnost i izbegnu rizična ponašanja. Takođe, važno je naučiti decu i mlade o preuzimanju odgovornosti za svoje ponašanje i o posledicama određenih postupaka, koje pogađaju njih same, ali i druge s kojima su u kontaktu.

Potrebno je poštovati njihovu nezavisnost, interese i aktivnosti u skladu s njihovim uzrastom, kao i koristiti poruke prilagođene njihovom uzrastu. Chat, blog, forum i slična mesta na internetu, gde deca i mladi mogu razmenjivati mišljenja i komunicirati, vrlo su popularna, pa su stoga i privlačna osobama koje žele da zloupotrebe njihovo poverenje na internetu. Zlopotreba vršnjaka najčešće uključuje preteće poruke, vređanje i širenje glasina, ucene koje jedno dete, ili više njih, upućuju drugom detetu.

Zlopotrebe odraslih najčešće uključuju lažno predstavljanje i manipulisanje sa ciljem pridobijanja dece i mladih da bi se ona navela na nepoželjna ponašanja (najčešće seksualna).

Ako saznate da je Vaše dete bilo izloženo nasilju putem interneta, potrebno je da preduzmete sledeće korake:

• naučite dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili bilo koje druge sumnjive poruke i pozive;
• ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz;
• kontaktirajte Vašeg internet provajdera i prijavite da ste primili takvu poruku;
• kontaktirajte školu i obavestite ih o ponašanju/zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod deteta;
• kontaktirajte policiju ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate;
• ako Vam je poznat identitet izvršioca, broj ili elektronska adresa sa koje su uznemirujuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obavestite o tome policiju, mobilne operatere, internet provajdera, školu...

Trebalo bi da razgovarate sa svojom decom o računarskoj etici, da dogovorite pravila ponašanja na internetu i, kao najvažnije, definišete posledice kršenja tih pravila, savetuje MUP.

Devojčica (12) pokušala da se ubije zbog sajber nasilja

– Devojčica iz Bosne (12) zbog objavljenih klipova na Jutjubu u poslednje vreme bila predmet ismevanja na društvenim mrežama pokušala je da izvrši samoubistvo – glasila je vest te 2017 godine, a digitalno nasilje bilo je u uzlaznoj putanji u našem društvu.

Pitanja poput „mogu li negativni komentari na nekoj društvenoj mreži navesti bilo koga na samoubistvo“ provlačila su se ispod vesti, a negativna strana virtuelnih platformi isplivala je na površinu.

Na taj korak devojčicu koja je tada imala 12 godina, navele su sramne reakcije, koje ih je bilo stotine, a ticale su se njenog snimka pod nazivom „Ostavio me dečko“, koji je privukao pažnju javnosti na internetu pa ga je za kratko vreme pogledalo više desetina hiljada ljudi.

Devojčica detaljno opisuje kako ju je dotični dečak povredio, ali se osvrće i na navodne bivše veze i iznosi imena i splet naivnih, ali nimalo bezazlenih tvrdnji. Na primer, kakvu je vezu htela, do toga kako izgledaju njeni vršnjaci, pa je tako izvesni dečak koga pominje po imenu „lep, ali nije sladak“ i tako dalje.

Srećom, naredna vest koja je usledila glasila je: „Zdravstveno stanje devojčice je dobro i ona se nalazi van životne opasnosti“.

Mnogo pitanja pokrenula je ova priča.

Zamislite da neko ko ima 12 godina, ko se bori sa svim izazovima koje pubertet nosi (uz napomenu da godine onog ko je predmet vređanja nikada nisu opravdanje, bez obzira na njihov broj), na koga mišljenja drugih i te kako utiču, ko traži potvrdu sebe u rečima tih drugih, objavi svoje mišljenje, svoju intimnu priču i onda čita osuđujuće komentare…

Za njega/nju su te neprimerene reči jedina istina, poistovećuje se sa njima i na njima zasniva mišljenje o sebi. Mislite o tome kada naredni put počnete da kucate na tastaturi. Mislite o tome dok čitate komentare na društvenim mrežama i kanalima.

Četrnaestogodišnji Aleksa sebi je oduzeo život zbog vršnjačkog nasilja

Aleksa Janković je u 14. godini života, kobne 2011. godine izvršio samoubistvo skokom sa zgrade u Nišu, gde je živeo sa roditeljima i to zbog vršnjačkog nasilja koje je mesecima trpeo u Osnovnoj školi "Sreten Mladenović Mika” od strane svojih vršnjaka.

Troje od sedmoro maloletnika koji su učestvovali u njegovom mučenju u Višem sudu u Nišu kažnjeni su vaspitnim merama – pojačanim nadzorom Centra za socijalni rad.

Duže od osam meseci Aleksu su vršnjaci jurili, vređali, pretili, tukli. Škola, koja bi trebalo da bude mesto gde deca s radošću odlaze, gde stiču prijatelje za ceo život postala je Aleksino mučilište.

Zbog toga je odlučio da presudi sebi.

Aleksini roditelji se godinama bore da nijedno dete više ne doživi istu sudbinu, tražeći usvajanje Aleksinog zakona, koji predviđa efikasniju zaštitu i sprečavanje vršnjačkog nasilja. Njegovo usvajanje se čeka od 11. februara 2016. godine.

Aleksa Janković postao je simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja. Aleksa je bio samo dete. Dečak koji je digao ruku na sebe jer više nije mogao da izdrži.

Samoubistvo ugledne doktroke Branke Pekić Semiz

Doktorka Branka Pekić Semiz, koja je se ubila u prostorijama Bolnice „Srbija“ u Istočnom Sarajevu, bila je žrtva sajber nasilja, tvrde njene brojne kolege i prijatelji.

Nakon informacije da je doktorka počinila samoubistvo oglasile su se i njene radne kolege, koje tvrde da je trpela velike pritiske na društvenim mrežama zbog svog rada i da nije mogla to da podnese, a da pritom niko nije stao u njenu odbranu.

Kako su mediji preneli, sve je krenulo nekoliko sedmica pre samoubistva, kada je majka ječaka koji preminuo pre godinu dana počela objavljivati statuse kako je dobila nalaze da je njeno dete umrlo zbog greške lekara.

Ona je navodila kako poseduje svu dokumentaciju o uzroku smrti njenog sina, ali da nigde nije objavljivala imena doktora koje je krivila za to. U jednom od statusa je navela da je pokušavala mirnim putem dokazati šta je proživela, da poseduje kompletne pisane dokaze i da nikog nije klevetala. Navela je i da se, pre nego što je išta objavila, obraćala nadležnim institucijama, ali da se niko nikada nije oglasio.

Kako prijatelji preminule doktorke tvrde, ona nije mogla da se nosi sa tim pritiskom, pa je digla ruku na sebe.

Samoubistvo nije rešenje!

Kako pomoći?

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste. Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni...

(Espreso/D.S.)