"NEMA NIŠTA STRAŠNIJE NEGO KAD UMREŠ, A ŽIV SI": Potresne reči majke Edina (4) koji je nastradao u NESREĆI KOD NIŠA

- Sa Edinom sam umrla i ja iako sam nastavila da živim…Nema ništa strašnije nego kad umreš a živ si, sve lepo se ugasi a život postane neprestana bol. Tako sam se osećala sve do ovog 24. septembra kada mi je Bog poslao utehu, rodila sam Eldinu.

Ovako govori Kristina Krstić majka četvorogodišnjeg Edina koji je 12. maja u niškom selu Popovac stradao u saobraćajnoj nesreći i to pred njenim očima.

Kobnog dana majka i mališan su otišli do pošte u Popovcu da bi podigli novčanu pomoć. Dete koje je bilo na biciklici kombijem je pregazio Slavoljub Jocić (49) protiv kojeg je podignut optužni predlog sa zahtevom da mu se izrekne kazna zatvora od najmanje šest godina.

- Ljudi su me osuđivali, krivili me što ga navodno nisam pazila. Sudila sam i sama sebi, grizla sam se što sam bila nespretna, što ga nisam spasila. Imala sam dva sina, dve dike, bili su moja snaga. Svaki put kad pričam o tom danu prolazi me jeza. Mnogo nam je bilo teško, odselili smo se iz Popovca u Vlasotince da bismo ublažili tugu, nismo mogli da svakodnevno prolazimo kraj mesta gde je moj Edin ispustio dušu – priča neutešna majka.

Objašnjava da joj nije padalo na pamet da rodi još jedno dete dok je Edin bio živ s obzirom na to da je imala još dvoje starije dece.

- Sa Edinom sam imala posebnu vezu zato što je bio još mali. To razume svaka majka, drugačije je kada deca počinju da odrastaju. Uvek je išao sa mnom, neprestano sam se bavila njime, starija deca su pošla u školu i više im nisam bila u toj meri potrebna. A i kada dođu iz škole, pomognem im oko zadataka a onda uhvate mobilne telefone kao i ostali njihovi vršnjaci. Mnogo mi je nedostajao Edin, ta njegova berzrezervna predanost koju mala deca ispoljavaju u odnosu na majku i odlučila sam se da ponovo rodim. Iskreno, mogu da kažem da me je to spasilo, htela sam da skrenem – priča Kristina

Želja da ponovo zagrli bebu umalo je života koštala ovu mladu ženu.

- Porođaj je bio veoma težak, dva dana sam se mučila ali sam molila Boga da ako neko mora da umre, da to budem ja, da ponovo ne proživljavam one muke koje sam trpela nakon Edinove smrti. Preživele smo obe, ali mi je rečeno da više ne smem da rađam. Bože, kako je Eldina zlatna, držim je neprestano u rukama, šetam je, gledam je dok spava… To malecno biće koje me je ponovo učinilo srećnom, beskrajno sam mu zahvalna što mi je dalo volju da opet živim – kroz suze govori Kristina.

Novorođenčetu se obradovala cela porodica, posebno Kristinina ćerka.

- Nikolina je sa oduševljenjem viknula čim je ugledala Eldinu :" Imam sestru ! Ali pogled na bebu uznemirio je sina Florijana. Za sve ovo vreme od Edinove smrti nikada ga nisam videla da je zaplakao. Ali, kada je čuo Nikolinu, rekao je: - Ti imaš sestru, ali ja nemam brata! Izvadio je Edinove slike, ređao jednu kraj druge, tada sam ga prvi put videla u suzama – tužno priča majka stradalog mališana.

Priznaje ipak da je Eldina samo delimično ispunila prazninu nastalu gubitkom najmlađeg deteta.

- Opet imam one obaveze koje sam volela, presvlačim je kupam, imam ono što samo malo dete ume da pruži. Njenim dolaskom naša porodica se oseća drugačije ali Edina niko ne može da zameni. On je uvek tu sa nama, stalno pričamo o njemu, setimo se kako nam je bilo lepo. Ponekad ga sanjam, vidim ga u mraku na biciklici. Jednom prilikom u snu me je molio da mu namestim lanac koji mu je stalno spadao sa zupčanika. Nisam mogla to da učinim, pa sam mu kroz mrak gurala bicikl kao što sam običavala da radim i kada je bio živ – kroz suze priča Kristina.

Istragom je ustanovljeno da ima osnova za podizanje optužnog predloga protiv vozača kombija zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Predložena kazna od šest godina jedna je od najstrožijih koje je za smrtnu saobraćajnu nesreću Osnovno javno tužilaštvo zatražilo u skorije vreme.

(Espreso / Telegraf)