UŽAS
U OPTUŽNICI VELJKA BELIVUKA IZNETI JEZIVI DETALJI SILOVANJA: Baza bila u Partizanu?
Zahtevali su da im preda mobilni telefon, a potom izvršili pregled sadržaja telefona, opružujući ga da je "cinkaroš"
Veći deo jučerašnjeg ročišta u okviru suđenja kriminalnom klanu Veljka Belivuka protekao je u razgovoru o restoranu koji se nalazi u sklopu stadiona Partizana, a koji je u optužnici nazvan "bazom" u kojoj su pripadnici klana, između ostalog, silovali I. S.
Kako je navedeno u optužnici, pripadnici kriminalnog klana pratili su da li neko za koga su smatrali da pripada suparničkim kriminalnim grupama osmatra kretanje organizatora pri dolasku ili odlasku u prostorije takozvanog restorana i pomoćnih prostorija na stadionu u Humskoj ulici broj jedan, koje su među sobom zvali "baza", a koje je organizovana kriminalna grupa koristila. Navedeno je da je grupa sumnjiva lica primenom sile otimala, mučila, ispitivala, kako bi iznudila informacije za koga i po čijem nalogu rade.
U optužnici je takođe navedeno da su pripadnici kriminalne grupe 8, 9. i 10. avgusta 2020. godine u bašti, restoranu i prostorijama ispod južne tribine stadiona Partizana silom odveli i zadržali oštećenog I. S. u nameri da ga prinude da nešto učini i trpi, pri čemu su prema njemu postupali na svirep način, tako što su okrivljeni Aleksa Šejić, Mijat Simeunović i Miloš Lukić Selak videli oštećenog ispred restorana koji je koristila isključivo ta organizovana kriminalna grupa, udarajući ga rukama i nogama po telu i zahtevajući da kaže zašto snima taj prostor koji koristi organizovana kriminalna grupa, ko ga je poslao da ih prati i snima.
Zahtevali su da im preda mobilni telefon, a potom izvršili pregled sadržaja telefona, opružujući ga da je "cinkaroš", da ih snima i prati i o tome obaveštava lica i grupe koje su im suprotstavljene, o čemu su obavestili okrivljene Belivuka i Miljkovića, te su, po njihovom nalogu, oštećenog zadržali u restoranu ispod južne tribine, gde su ga držali zaključanog i vezanog naredna tri dana, tokom kojih su ga naizmeničko svi okrivljeni držali vezanog izolir trakama i lisicama, pretili mu nožem da će da ga ubiju, prisilili da skine odeću, tukli rukama i nogama, velikim i malim drvenim drškama od sekira i drvenim bilijarskim štapovima koje su mu gurali u analni otvor, zbof čega je zadobio povrede i trpeo jake bolove.
Kako navodi optužnica, okrivljeni Aleksa Šejić je, koristeći okolnost da je oštećeni bio silom zadržan i lisicom vezanih ruku, zbog čega nije mogao da pruži bilo kakav odvor, silovao oštećenog.
Optuženi tvrdili da su svi navijači koristili prostorije
Svaki od optuženih koji je govorio o prostoriji nazvanoj "baza" rekao je da u pitanju nisu prostorije koje je koristila samo organizovana kriminalna grupa, kao što je navedeno u optužnici, već da je u pitanju restoran u kom su se navijači okupljali, pravili koncerte i proslave, ali i da se kroz restoran prolazilo u prostorije na spratu.
Prvi je o prostoriji u Humskoj govorio orkivljeni Aleksandar Vučeljić, koji je upravo u okviru stadiona Partizana, kako je objasnio, imao kancelariju, te nije bio redak slučaj da uđe u sam restoran.
- Navijači su prostorije na stadionu, koje su ličile na smetlište, očistili, sredili, napravili prostorije za druženje, teretanu. U tom restoranu su navijači palili baklje, lupali u doboše, davali podršku timovima. Tu su se organizovale proslave, rođendani, humanitarne akcije, nisu se odvijale kriminalne radnje. Unutra je bio koncert grupe JNA, bilo je 2.000 ljudi. Imali ste one snimke na televiziji gde leži 20-30 ljudi sa lisicama, neke limenke se vide. Niko od tih ljudi sada nije ovde, a navodi se da je prostoriju koristila samo ova kriminalna grupa. Kod navijača koji su tada bili prisutni pronađeni su neki paketići droge. Čulo se "pas je nanjušio, stavi paketić ispred njega i ličnu kartu, slikaj" - rekao je Vučeljić.
Rekao je da je nemoguće da je došlo do silovanja na stadionu Partizana, jer su "to mladi momci i da među njima nema homoseksualnih sklonosti".
Veljko Belivuk se, tokom obraćanja Vučeljića javio kako bi postavio pitanja.
- Ispod koje tribine se nalazi taj famozni bunker?
- Ispod istočne - odgovorio je Vučeljić.
- Jesi siguran da nije ispod južne? - pitao je Belivuk aludirajući na informacije iz optužnice, na šta je Vučeljić odgovorio da je siguran.
Na pitanje Belivuka šta se nalazi iznad restorana, Vučeljić je odgovorio da je tu kafić i rvački savez, a da se iz restorana gore išlo stepenicama koje su sastavni deo restorana. Dodao je da je tim stepenicama prolazio veliki broj ljudi i da to nisu bili navijači, već sportska društva i "ostali civili".
Na pitanje Belivuka da li bi neko primetio da je osoba tri dana tučena i silovana tri dana u trestoranu, Vučeljić je odgovorio da bi moralo da se primeti.
Na pitanje sudije u kom svojstvu je koristio prostorije koje je opisao i dodala da je navedeno da te prostorije i restoran nisu izdate ni korišćene, na šta je Vučeljić odgovorio da je restoran sa ostalim prostorijama dat jednoj firmi na 99 godina, a da je firmi "odgovaralo da im daju prostorije jer su im sve očistili i sredili".
Za postavljanje pitanja javio se i marko Miljković koji je pitao da li su fudbaleri dolazili da se fotografišuu restoranu koji tužilaštvo zove "baza", na šta je Vučeljić odgovorio da se tu fotografisala i kompletna uprava i da je svako od njih znao da u tim prostorijama obično borave navijači.
- Uprava je znala da su tu navijači, bili su upućeni da mi to koristimo. Pre nas je tu bilo smetlište, đubre, zmije, komarci. To je bilo 2019. godine - rekao je odgovarajući na pitanja.
Na pitanje Miljkovića da li su ljudi iz uprave dolazili da s njima igraju stoni tenis, Vučeljić se nasmejao.
Milovan Tadić se na početku svoje odbrane osvrnuo na restoran u sklopu stadiona partizana.
- Restoran Partizana se nalazi na istočnoj strani, ne na južnoj. Od južne strane do restorane imaju tri kapije, više sala i svlačionica. Restoran je u prizemlju, stepenice za sprat su unutar restorana. Ne postoji mogućnost da neko prođe, a da ne vidi šta se dešava u tom prostoru koji su koristili navijači. U tom restoranu svakodnevno je boravilo između 150 i 300 ljudi u krug. Tu su dolazili i roditelji dece koju su čekali decu sa treninga. Dolazili su fudbaleri, košarkaši, bio je veliki koncert od 2.000 ljudi. Dolazili su pripadnici žandarmerije, interventne jedinice, oni su ulazili u te prostorije. Jednom ili dva puta je vršena i racija, ništa nije nađeno. To nije nikako mogao da bude nikakav bunker - rekao je.
Filip Ivanovski rekao je da nije izvršio nijedno krivično delo koje mu se stavlja na teret i takođe se osvrnuo na takozvanu "bazu".
- Navodi se da sam izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i da sam stavljao opojne droge u promet. Ja to nikada nisam radio sa ovim licima, a ni sam. Dalje se navodi da smo pratili ljude za koje smo smatrali da pripadaju suparničkim kriminalnim grupama i da smo ih odvodili u "bazu" u restoranu u Humskoj, gde smo ih ispitivali i mučili. Ja u životu nisam restoran na stadionu Partizana zvao "baza". Meni su Veljko i Marko drugovi. Ja nikada nikog nisam ispitivao, mučio, ni iznuđivao informacije. Ja živim u Pančevu, gde radim osam sati. Prema ovim informacijama ja bih posle svega toga trebalo da idem na stadion Partizana, merim i pakujem drogu i ujutru da idem na posao. Ja nisam supermer - rekao je Ivanovski.
Istakao je da u potpunosti negira deo otmice, te da oštećenog I. S. ne poznaje.
- Jedino tačno u optužnici je da mi je nadimak Fila. S obzirom na to da sam predugo u pritvoru, čitao sam i uvideo da su mi povređena sva prava. Ja imam obe ruke tetovirane, a s obzirom na to da je sve bilo u avgustu mesecu, to bi bilo očigledno i znalo bi se da ja nisam taj Fila. Član sam navijačke grupe, ail nisam izvršio nijedno krivično delo. Zadržan sam i ispitivan zbog oružja, a istraga se sprovodila zbog droge. Pred podizanje optužnice odjednom se pojavljuje priča o otmici. Tada sam rekao da mi neko smešta - rekao je Ivanovski.
(Espreso / Telegraf)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!