ESPRESO PRIČE IZ HRONIKE
SMRT SRPSKOG SUDIJE POD VELOM MISTERIJE! Njegova sestra TVRDI da su mu UBRIZGALI AMONIJAK U UŠI i tako ga UBILI
Njegovo telo pronašli su prolaznici na obali Dunava 3. decembra 2000. godine
Decenije iza nas ostavile su nerazjašnjene zločine koji su se u Srbiji događali prilično često. Osim mafijaških sačekuša, pustih devedesetih, tu su i zločini nad "običnim" građanima, onima koji se nisu "zamerili" nikome. Tako u trenutku su se gasili životi građana, a da se ni dan danas ne zna šta je sa njihovim ubicama. Da li zemljom Srbijom hodaju kao slobodni u masi ili su završili u inostranstvu ili pod zemljom?
Portal Espreso donosi vam priče o nerasvetljenim ubistvima širom Srbije, dok pravde nema ni dan danas na vidiku.
Istražni sudija nestao je u novembru 2000, a njegovo telo pronađeno je mesec dana kasnije. Smrt je proglašena samoubistvom, a tek 2010. utvrđeno je da je reč o ubistvu.
Nebojša Simeunović (63), istražni sudija Beogradskog okružnog suda, 6. novembra 2000. telefonom je razgovarao sa svojom sestrom Jelicom, jedinim bližim članom porodice, i video se s nekim poznanicima, a dan kasnije poslednji put viđen je živ s dvojicom muškaraca u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.
Depresija i alkohol
Pošto joj sledećih nekoliko dana nije odgovarao na telefonske pozive, što je bilo neuobičajeno, sestra je s jednim sudijinim drugom ključem ranije dobijenim od brata otvorila njegov stan.Sve je bilo na svom mestu, a od garderobe, osim jedne košulje, farmerki i kožne jakne, ništa nije nedostajalo. Kožna putna torba koju je Nebojša uvek nosio kad bi odlazio na put bila je u stanu... Sestra Jelica policiji je prijavila bratovljev nestanak.
Njegovo telo pronašli su prolaznici na obali Dunava 3. decembra 2000. godine. Okružni sud u Beogradu ekspresno je izdao saopštenje da se sudija Simeunović „ubio jer je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik“. Zanimljivo je, međutim, da na mesto na kom je pronađeno sudijino telo - iako to prcedura nalaže - nisu izašli ni istražni sudija ni javni tužilac. Prema nekim izvorima, lična karta i drugi dokumenti nađeni uz telo sudije Simeunovića bili su suvi iako je telo otkriveno mesec dana pošto je nestao.
Istraga je 2006. proglašena tajnom
Verzija o samoubistvu važila je do 2010. iako su sestra i neki mediji uporno isticali nedostatke u istrazi i tvrdili da je reč o ubistvu. Jelica Simeunović tvrdila je da ima informacije da je njen brat bio u privatnom zatvoru i da su ubice čekale politički nalog. Zatim su ga ubili tako što su mu ubrizgali amonijak u uši.
Prema njenim rečima, postoji dokument iz Instituta za sudsku medicinu da su u telu Simeunovića nađeni tragovi amonijaka.
Nije hteo da zažmuri
Tek 2010. godine, republička javna tužiteljka dovela je u sumnju verziju o samoubistvu. Zašto bi ga neko ubio? Simeunović nije imao dece i nije se ženio. Bio je posvećen svom poslu i jedan od retkih za koga nikada niko nije rekao da je nečastan ili potkupljiv. Vodio je istrage o ubistvima policijskog generala Radovana Stojičića Badže, ministra vojnog Pavla Bulatovića, optužbama protiv „julovca“ Nenada Ðorđevića, koji je došao u sukob s Mirom Marković, i padu ruskog aviona s tovarom za Gadafijevu avijaciju na Surčinu.
Možda se oglušio o nečiji zahtev da zažmuri ili ga je stigla osveta Miloševićevih „debejaca“? Do danas je njegova smrt ostala nerazjašnjena!
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!