MISTERIOZNA SMRT KRALJA DORĆOLA ČIJA SUDBINA I DALJE INTRIGIRA: Zazidan u pumpi ili zabetoniran, pa bačen u Dunav?

Iso Lero, poznatiji kao Džamba, ali i Kralj Dorćola, kako su ga mnogi nazivali, nestao je bez traga pre tačno tri decenije. O njegovoj sudbini ni danas se ništa ne zna. Pričalo se da je gomila Arkanovih ljudi, među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla na smrt Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut, gde su ga uzidali u temelj benzinske pumpe. Drugi su tvrdili da je njegov leš jedan od tri zabetonirana koji su nađeni u Dunavu kod Golupca. Nijedna od ovih teza zvanično nije ni potvrđena ni demantovana.

Lero je nestao 23. septembra 1992. godine, neposredno pošto ga je pretuklo nekoliko pripadnika paravojne formacije “tigrovi” Željka Ražnatovića Arkana, u blizini zgrade “Beograđanka”.

Džamba je bio omiljeni gradski lik, družio se sa poznatim glumcima i pevačima. Pisao je pesme, mnoge od njih je otpevao njegov brat od tetke, čuveni folk pevač Džej Ramadanovski. Lero je bio autor Džejovih hitova “Teško je živeti”, “Žuta ruža” i “Uspeo sam u životu”. Lero je odrastao u Dobračinoj ulici na Dorćolu u istom dvorištu sa svojim bratom Džejom.

Od rane mladosti bavio se džeparenjem i šibicarenjem. Obreo se 1976. godine u Centralnom zatvoru u Beogradu, jer je otimao tašne i tukao se na Beogradskoj autobuskoj stanici. U zatvoru, budući da je naučio Krivični zakonik, davao je pravne savete drugim zatvorenicima. Ima onih koji i danas tvrde da nijedna žalba koju je on napisao nije skroz osporena i da je makar delimično usvojena.

Čuvari su ga tukli zbog njegove buntovne prirode, a on sam bio je nasilan prema silovateljima i homoseksualcima, dok je gajio simpatije prema optuženima za privredni kriminal. Oni koji su ga poznavali tvrde da se nikog nije plašio.

Tučen, i sam tukao

Poput većine kriminalaca tog vremena, Lero je takođe “karijeru” gradio u inostranstvu i to u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u Jugoslaviji. Beogradskim podzemljem pričalo se da je bio u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, ali su se kasnije sprijateljili kad su se zajedno našli u zatvoru u Italiji.

Džamba je, inače, bio blizak sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Giškinim prijateljem sa Voždovca. Mesec dana posle Džambinog nestanka, ubijen je Aleksandar Knežević. Na dan Kneletove sahrane, Džej je na koncertu na Sajmištu pred 35.000 ljudi rekao da sledeću pesmu, koju je napisao njegov brat Džamba, posvećuje svom prijatelju Kneletu. Tada je masa počela da skandira “Knele! Knele!”

Bio je vrhunski bokser i to majstorstvo pokazao je u klubovima boksujući za Crvenu zvezdu i Radnički. Džamba je na ulicama Beograda važio za veoma korektnog momka velike hrabrosti, snage i lepih manira. Ušao je u legendu i po mnogim ranjavanjima i ožiljcima. Pričalo se da je išao golim rukama na noževe i pištolje i fizički mnogo jače protivnike. Bio je visok 170 cm, težak oko 70 kg, ali je pesnicom udarao kao čekićem i bio je brz kao mamba. Udarcem je “izuvao iz cipela”.

Umeo je, kako su tvrdili ono koji su ga poznavali, da napravi pare i držao je lokale po Dorćolu. Svojevremeno Lero je držao detektivsku agenciju “Karmen”, a bio je angažovan i za razbijanje štrajkova u nekoliko beogradskih firmi.

Pljunuo Arkanovu fotografiju

Na Isinu teritorijiu počeli su da upadaju Arkan i Jusuf Jusa Bulić. Sukob Džambe i Arkana potiče još od služenja kazne u “Zabeli”, kada ga je Džamba pretukao i ostavio mu ožiljak na licu. Beogradskim podzemljem pričalo se da je u martu 1992. godine Iso Lero u kafani “Zona Zamfirova” pucao u Ražnatovićevu fotografiju. Arkan se potom čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a da je Dedinje njegovo.

Kobnog jutra Iso je došao u kockarnicu na šestom spratu “Beograđanke” koju je tada obezbeđivala agencija “Delije”, a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim vratarima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je Arkanovu sliku. Momci iz obezbeđenja pretukli su, potom, Isa Lera. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, kako je tvrdila, pretukli i u nepoznatom odvezli njenog Džambu.

Vukašin Vule Gojak, šef obezbeđenja u “Beograđanki”, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kasnije da Arkanovci nemaju ništa sa Džambinim nestankom.

- Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu – pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom posle incidenta.

Gojak je ubijen hicem iz snajpera, ispaljenim sa udaljenosti iz obližnje šume, sredinom septembra 1997. godine ispred diskoteke “Ric” u Košutnjaku.

(Espreso/24sedam)