UBISTVO PREMIJERA, RANA KOJA NE ZARASTA
OVO JE PRAVI UZROK SMRTI ZORANA ĐINĐIĆA? Pojavio se retko viđen obdukcijski nalaz, Savić je pričao o nelogičnosti
Utvrđeno da je ulazna rana na Đinđićevom srcu bila veličine 33 milimetara puta 22 milimetra, a izlazna – 37 milimetara puta 25 milimetra
Smrt je nasilna i nastupila je usled razorenja srca, pluća, jetre, želuca i slezine dejstvom ispaljenog projektila iz ručnog vatrenog oružja i sledstvenog krvarenja." Ovo je medicinsko objašnjenje ubistva Zorana Đinđića. Većina izveštaja patologa o ubistvima počinje ovom ili sličnom rečenicom.
Obdukciju tela Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine izvršila je komisija lekara sa Instituta za sudsku medicinu u sastavu prof. dr Slobodan Savić, prof. dr Dušan Dunjić i prof. dr Branimir Aleksandrić. Profesor Savić u razgovoru za Ekspres kaže da postoje mnoge nelogičnosti vezane za predmet ubistva Đinđića i da je u suštini najveći problem to što nikada nije urađena kompletna rekonstrukcija, koja je, s obzirom na težinu i značaj ovog slučaja, bila apsolutno neophodna.
- Prvi problem je veličina ulazne i izlazne rane i kanala kroz telo koji ih povezuje, kao i težina povreda koje ih prate. Postoji realna mogućnost da se postavi pitanje upotrebljenog kalibra i oružja prilikom izvršenja ovog ubistva. Zatim, položaj tela pokojnog premijera, koji je određen tako što je on bio okrenut leđima ulaznim vratima, ne odgovara izjavama svedoka. Znate, nije zadatak veštaka da okreće žrtvu nego samo da konstatuje gde je ulazna i izlazna rana i sve ostale parametre. Ovako izgleda da se i telo pokojnog premijera nameštalo tako da se uklopi u zvaničnu verziju veštačenja - kaže Savić.
Na pitanje da li je logično da se tragovi krvi nalaze uvek sa strane na kojoj je izlazna rana, u ovom slučaju oni su se nalazili na ulazu sa leve strane prema Admirala Geprata, odgovorio je da je krv uvek tamo gde se nalazi izlazna rana, ma kako čovek stajao. Na pitanje da li to ostavlja prostor za mogućnost različitih tumačenja pravca iz kog je metak stigao, profesor Savić kaže da je nužna rekonstrukcija ubistva i da se samo tako može doći do svih odgovora.
Obdukcijski nalaz
Utvrđeno da je ulazna rana na Đinđićevom srcu bila veličine 33 milimetara puta 22 milimetra, a izlazna – 37 milimetara puta 25 milimetra. Takođe, metak je bio potpuno razneo i njegovu jetru i slezinu, pa je zaključeno da reanimacija nije ni mogla biti od pomoći... Metak je ušao u telo Đinđića šest centimetara udesno od sredine grudnog koša, u visini sedmog rebra, na 132 cm od desne pete, a izašao je na levoj bočnoj strani grudnog koša, na 126 cm od leve pete.
U sastav tročlane komisije obducenata određen sam od strane tadašnjeg upravnika Instituta za sudsku medicinu, kako se to i inače radi u svim ostalim obdukcionim slučajevima. Jedina razlika, koja se prvenstveno može objasniti ozbiljnošću slučaja, odnosi se na uključivanje tri lekara specijalista sudske medicine, dok je opšte pravilo da obdukcioni zapisnik potpisuju dva lekara. Naš zadatak u tom slučaju bio je isti kao i kod svih drugih osoba smrtno povređenih vatrenim oružjem. Ipak, ubistvo premijera je zaista nešto posebno, nešto što se izuzetno retko događa i siguran sam da smo svi koji smo bili uključeni osećali posebnu odgovornost prilikom obavljanja ovog nesvakidašnjeg stručnog zadatka.
Ubistvo premijera nije posao kao i svaki drugi, da li je tada na Vas vršen bilo kakav pritisak?
- Što se tiče vršenja obdukcije, nije bilo nikakvih pritisaka. Međutim, radilo se o ozbiljnom stručnom izazovu jer povrede na telu nisu bile uobičajene po veličini i po obliku, što je znatno komplikovalo donošenje zaključka o tome koja je rana ulazna, koja izlazna i kakav je bio pravac kretanja projektila kroz telo. Odgovore na sva ta pitanja obducent mora da da na osnovu utvrđenog obdukcionog nalaza i mi smo to i uradili i sve jasno napisali u zaključku obdukcionog zapisnika.
Šta Vas je neprijatno iznenadilo kada je u pitanju slučaj ubistva premijera?
- U kasnijem toku događaja neprijatno me iznenadio način vođenja istražnog postupka, konkretno činjenica da je od trojice lekara koji su potpisali obdukcioni zapisnik u dalje veštačenje od strane istražnog sudije uključen samo jedan, koji je taj posao obavio sam, u saradnji sa veštakom balističarem. Ne bih voleo da se ovaj moj komentar pogrešno shvati kao znak moje ozlojeđenosti time što sam kao obducent bio isključen iz daljeg postupka. Ja zameram odgovornim licima što u tom istražnom postupku nije sačinjena adekvatna komisija veštaka, sastavljena od većeg broja specijalista sudske medicine i balističara, a što je svakako moralo da se uradi u skladu sa značajem i ozbiljnošću slučaja.
Šta biste vi rekli da ste bili veštak u tom slučaju?
- Jedan od problematičnih i spornih momenata u konkretnom slučaju bilo je utvrđivanje sa koje strane je pucano i položaja tela premijera u momenu povređivanja. Rešavanje ovih spornih pitanja u praksi se zasniva na sveobuhvatnoj analizi svih prikupljenih dokaza, uključujući tragove nađene na mestu događaja, izjave prisutnih svedoka, a od presudnog značaja je svakako obdukcioni nalaz, koji ukazuje na lokalizaciju ulaznog i izlaznog otvora prostreline i pravac kretanja projektila kroz telo žrtve.
Šta to konkretno znači?
- Ovde konkretno govorimo o pitanju da li je premijer u momentu kada je pogođen bio okrenut leđima ili licem ulazu u zgradu Vlade. Prema dostupnim podacima tu se javljaju dve verzije, jedna je zvanična da je premijer u tom momentu bio okrenut leđima ulazu u zgradu vlade, dok je verzija prisutnih svedoka sasvim suprotna, da je bio okrenut licem. Zadatak sudskomedicinskog veštaka naravno nije da on kaže odakle je pucano, već da utvrdi da li je moguće da se mesto sa kojeg je navodno ispaljen hitac uklapa u utvrđeni položaj tela i karakteristike ustreline ustanovljene obdukcijom. Ja ne mogu da kažem u kom je položaju premijer zaista bio u momentu povređivanja, ali ne vidim logičan razlog zbog kojeg bi on ulazeći u zgradu Vlade bio okrenut ka ulazu leđima, a ne licem, kako su to tvrdili prisutni svedoci. Pitam se zašto izjavama svedoka nije verovano, ali procenjivanje verodostojnosti izjava svih učesnika u postupku, uključujući i svedoke, stvar je suda, a ne mene kao veštaka koji je učestvovao samo u početnoj fazi postupka. Na osnovu svega toga može se utvrditi odakle je pucano na premijera i da li je zaista to učinjeno sa zgrade iz Ulice Admirala Geprata kao što kaže zvanična verzija.
(Espreso/Ekspres/Telegraf)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!