ILEGALNO TRŽIŠTE DIVLJIH ŽIVOTINJA U SRBIJI CVETA! Valjaju lalove za BESNOSLOVNE cifre

Priča kako je pre nekoliko godina na Kelebiji, blizu Subotice, u jednom stanu uginula puma koja je godinama držana kao kućni ljubimac, nikada nije potvrđena. Potvrda da ilegalno tržište divljih životinja i egzotičnih kućnih ljubimaca i te kako postoji u Srbiji jeste i akcija policije tokom koje je pronađeno mladunče lava u Subotici, dok je piton pronađen u Lazarevcu.

- Ne zaboravite da imamo i zaplene medveda, da je pre nekoliko godina na Horgošu zaplenjeno šest majmuna koji su bili namenjeni privatnom licu. Takođe, na društvenim mrežama često se može videti da ljudi sa velikim brojem pratilaca često objavljuju klipove sa majmunima, bebom lava, zmijama… – navodi još primera, na početku razgovora za Objektiv, biolog Kristijan Ovari.

- Od 2010. godine, kada je država odlučila da se suoči sa problemom divljih i egzotičnih životinja na teritoriji naše zemlje, izvršen je popis svih tih životinja. Tu nastaje problem jer su dobili mnogo veći spisak nego što su oni mogli da sprovedu. Problem postoji u nedefinisanim odnosima jer se zakoni, koji su dobri i koji postoje, ne sprovode do kraja. Da li zbog nedostatka ljudstva, da li zbog nedostatka stručnjaka ili nečeg trećeg, u to ne bih zalazio – navodi biolog.

Ovari ima i jasnu ideju šta bi bio prvi korak.

- Trebalo bi omogućiti jedno državno prihvatilište koje je u ovom trenutku preko potrebno, a koje bi olakšalo posao zoološkim vrtovima da se medvedi, vukovi i ostale životinje zbrinu. Zoološki vrtovi bi, kao i do sada, pomagali da se to sprovede, odnosno da odradimo intervenciju na terenu. Izuzetno je važno da postoji taj „centralni magacin” za smeštaj svih tih životinja, a onda treba osmisliti i državni plan šta raditi sa svim tim životinjama - tvrdi Ovari.

Poseban problem je ilegalan uvoz, ali i nestandardni zoološki vrtovi koji često gledaju samo profit, odnosno dozvoljavaju životinjama da se nekontrolisano razmnožavaju, kako bi namamili posetioce.

- Ne razmišljaju šta će sa potomstvom, nije ih briga… Pored njih, imamo i privatne kolekcionare kojima je bitno da imaju neku životinju. Oni ne pitaju koliko neka životinja košta. Onda imamo i menažerije i cirkuse, koji u Srbiji više ne mogu koristiti divlje životinje u svojim tačkama – smatra naš sagovornik.

Sagovornik daje i jasan primer zloupotrebe životinja.

- Lavica može da se maci nekoliko puta godišnje. U vrtovima se to kontroliše kontracepcijom jer svaki vrt ima lavove, pa sama nabavka ove životinje za zoološke vrtove nije preterano skupa. Cirkusima isti taj lav košta oko pet hiljada evra, dok za privatnog kolekcionara, u zavisnosti za šta će da ga koristi, košta mnogo više. Ukoliko će ta životinja biti poklon nekome, onda plaćaju i do 20.000 evra, a ako hoće namenski da ga gaji kako bi ga kasnije odstrelio, na primer u Africi, onda taj „trofej” košta i do 150.000 evra – objašnjava biolog.

ŽIVOTINJE STIŽU IZ TURSKE I SA TAJLANDA

Ovari otkriva još jedan konkretan primer.

- U zoološki vrt inspekcija je nedavno donela iz zaplene burmanskog pitona teškog 18 kilograma i dužine preko dva metra. Neko ga je držao kao kućnog ljubimca – objašnjava sagovornik.

Linije krijumčarenja životinja su, prema rečima našeg sagovornika, poznate. U Evropu najveći broj životinja dolazi iz Afrike, i to preko aerodroma u Turskoj, deo i sa Tajlanda i eventualno Južne Amerike.

PROFIT 4,4 MILIJARDE EVRA

Nezakonita trgovina divljim životinjama, četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, prema podacima Evropola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, krijumčari mogu da budu kažnjeni zatvorskom kaznom u trajanju od šest meseci do pet godina.

(Espreso/Objektiv)