"ZNA LI IKO KAKAV JE BOL MAJKI I IMA LI IŠTA GORE NEGO NEMATI SVOJE DETE KRAJ SEBE" Porodice ogorčene, MALA KAZNA?

Nikola Mihailović (28), iz Velikih Crljena, osuđen je na četiri godine zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće u kojoj su živote izgubili Katarina Ivanković (20), Aleksandar Savatić (22), Đorđe Belušević (22) i Đorđe Subotić (19). Ovom presudom, koju je potvrdio Apelacioni sud, šokirane su porodice nastradalih.

Nesreća se dogodila u avgustu 2019. godine na Ibarskoj magistrali, kada je BMW kojim je upravljao Mihailović otpozadi udario "dačiju", koja se sa sporednog puta uključila na Ibarsku i gurao je 70 metara, nakon čega je “dačija” odletela u livadu. Oba automobila su bila potpuno smrskana. U "dačiji" su poginuli Aleksandar Savatić, Đorđe Belušević i Đorđe Subotić, svi iz Valjeva, a Stefan S. (17) je teško povređen. U Mihailovićevom automobilu je stradala Katarina Ivanković iz Lazarevca, sestra Nikoline devojke.

Utvrđeno je da je Mihailović imao 1,36 promila alkohola u krvi i da je vozio 117 kilometara na čas na deonici puta gde je ograničenje 50.

- Kriv sam što sam te noći vozio pod dejstvom alkohola i nisam se pridržavao ograničenja brzine. Izjavljujem saučešće porodicama poginulih i jako mi je žao zbog svega što se desilo - rekao je mladić pred Višim sudom u Beogradu.

Proglašen je krivim za izazivanje opasne situacije koja je dovela do smrti četiri osobe, ali mu je kao olakšavajuća okolnost uzeto to što vozač "dačije" nije pogledao da li nailazi vozilo kada se uključivao na put, kao i to što mu je u susret išlo još jedno vozilo čiji su ga farovi zaslepeli.

Ponašanje optuženog, način na koji je vođen postupak i visina kazne šokirali su porodice stradalih.

- U šta verovati, čemu se nadati, kada čovek u teškom alkoholisanom stanju i sa, verovatno, dozom narkotika ubaci tvoje dete u automobil i vozi preko 200 kilometara na čas, izazove nesreću, a onda uspe da potplati sud i dobije četiri ili pet godina zatvora za četiri mlada života - pita se Maja Ivanković, Katarinina majka:

"On ne priznaje krivicu, a ne vidi je ni sud, iako imaju konkretan dokaz - snimak sigurnosne kamere na kom se vidi kako naleće brzinom munje i udara u automobil koji se uključio na raskrnici i koji se nije kretao brže od 40 kilometara na čas. Pa zar dotični ima savest, zar mu nisu ta četiri mlada života dan i noć pred očima?"

Ona navodi da to što su četiri porodice uništene nikada ništa neće moći da promeni.

- Oni bi sada imali svoje porodice, decu, umesto toga njihove porodice su uništene, uništene su im majke, sestre, braća... On se za pravdu bori sa slobode, štiti ga sud... A da li iko zna kakav je bol majki, šta je muka i da li postoji išta gore nego nemati svoje dete pored sebe, ne videti ga, evo, skoro tri godine? Ni najgorem neprijatelju ne bih poželela ovu bol, neizdrživu bol u duši sa kojom ležeš i sa kojom se budiš, ovaj ponor, ovolike neprospavane noći... - navodi i dodaje da oni ne mogu da se pomire sa tim što se dogodilo:

"Pitaš se da li se to tebi dešava, da li si to ti, kada će proći ova noćna mora i kada će doći najjače zagrliš i izljubiš svom snagom. Pitamo se da li smo najgori, čime smo zaslužili ovoliku kaznu, dok oni koji ubijaju brane sebe i neće da snose kaznu. Uzeo nam je sve od života i uništio nas, jer mi dok živimo više ne znamo za radost."

Ona smatra da je deo koji je u obrazloženju presude naveo sudija sporan.

- Za to vreme, kako kaže sudija, on je imao bol za ocem, koji je otišao i ostavio sve iza sebe. A ne vide ili neće da vide more proplakanih suza. Samo se pitam - šta on oseća kad vidi nas jadne roditelje? - govori Maja.

Pravdi su se nadali, ali je, kaže, nisu dočekali.

- U ovoj državi nema suda i nema pravde i nama ostaje samo da se uzdamo u Gospoda, pred kog ćemo svi jednom stati i čija pravda nikoga neće mimoići - navodi i podvlači da je za Katarinu i trojicu stradalih mladića, nažalost, kasno, ali da bi zbog neke druge dece trebalo podići glas:

"Svi misle 'to je tamo nečije dete', seti se i prođe... Život teče dalje, niko se u ovoj zemlji ne bori za pravdu, a nisu svesni da bi bilo ko, ne daj Bože, mogao se da nađe u našoj koži."

Porodice će, kako kaže, zauvek ostati želje svojih najmilijih.

- Verujem da su naša deca anđeli na nebu, jer oni su sa zemlje otišli nedužni, nikome nisu naudili, nikome ništa skrivili. Neka vam je večna slava Kaća, Aco, Đorđe i Đorđe. Ostala vas duša željna... - zaključuje tužna žena.

(Espreso /Blic)