SKOK! REGISTROVANO 544 DOŽIVOTNIH PEDOFILA U SRBIJI: Evo šta piše u registru, OVO su podaci svih monstruma!

Broj registrovanih pedofila u Srbiji prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je 544. To je za preko stotinu ljudi više nego što ih je bilo aprila prošle godine.

Statistika pokazuje trend uvećanja broja osoba koje se nalaze na listi osuđenika za dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

- Početak 2019. - 96 - Oktobar 2019. - 279 - Oktobar 2020. - 371 - April 2021. - 416

Registar je osnovan 2015. godine na osnovu tzv. "Marijinog zakona" (Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima).

Marija Jovanović. Imala je tek osam godina kada ju je u Starim Ledincima 26. juna 2010. godine silovao i udavio komšija Mladen Ogulinac. Od života, osim dečije igre, nije videla ništa. Tek je trebalo da upozna život. Da upozna đačko doba... Srbija je zbog njene žrtve dobila zakon - Marijin zakon, usmeren protiv pedofila.

Njih je, svedoci smo, i dalje mnogo. Posle nje stradala je Tijana, a umalo i mala Monika... I dalje, međutim, svaki dan čujemo kako je neko dete silovano. Svelo se na to da svaki roditelj strepi da pusti svoje dete na ulicu samo, da strahuje da li će se vratiti iz škole, stići u školu... Unazad nekoliko godina, Marijina porodica ćuti. Otac Slobodan, više javno ne priča o tome. Priča Mariju ne može da mu vrati. Da li plače ili se smeje, samo on zna..

Pravilnik o vođenju evidencije (Registra) donet je u septembru 2015. godine od kad se i vodi. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde je nadležna za vođenje te evidencije.

Osuđeni pedofili ne smeju da budu na javnim funkcijama, niti da se zaposle na mestima koja podrazumevaju rad sa decom. Ako su već imali takav posao, gube ga. Za ove osuđenike kada se nađu iza rešetaka, postoji rabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta, a njihovo krivično delo ne zastareva predviđeno je zakonskim merama..

Ovaj zakon primenjuje se za izvršioce sledećih krivičnih dela prema maloletnicima

- Silovanje

- Obljuba nad nemoćnim licem

- Obljuba sa detetom

- Obljuba zloupotrebom položaja

- Nedozvoljene polne radnje

- Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa

- Posredovanje u vršenju prostitucije

- Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju

- Navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama

- Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu

Učiniocu krivičnog dela sud ne može ublažiti kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

- Kada neko ko je zaveden u posebnom registru zatraži posao u državnoj instituciji, vrtiću ili školi, on mora da donese potvrdu o nekažnjavanju. Ukoliko je njegovo ime u registru, policija mu neće izdati potvrdu. Međutim, razne privatne škole jezika, sporta ili glume, ili sportski klubovi ovo ne traže i može se desiti da zaposle nekog iz registra. To jeste problem i nijedna inspekcija ovo ne kontroliše - ističe Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", prenose Novosti.

Šta piše u registru pedofila?

- Ime i prezime pravosnažno osuđenog za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima

- Matični broj

- Adresa prebivališta

- Podaci od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođeni znaci, tetovaže)

- Podaci o zaposlenju

- Fotografije osuđenog

- DNK profil

- Podaci o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen

- Podaci o pravnim posledicama osude

- Podaci o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom

Kome se mogu dostaviti podaci iz registra

Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. To znači da podaci iz Registra nisu javni.

Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

Koja je obaveza osoba u registru?

- Redovno javljanje policiji (na mesec dana)

- Redovno javljanje Povereničkoj kancelariji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (na mesec dana)

- Prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima

- Da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove

- Prestanak vršenja javne funkcije

- Zabranja sticanja javnih funkcija

- Da ne posećuje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (škole, vrtići)

- Da obaveštava poverenika o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta

- U slučaju da putuje u inostranstvo, povereniku i MUP-u dostavlja adresu na kojoj će biti u inostranstvu i kontakt osobe

Brisanje iz registra nije moguće

Podaci iz evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.

Bonus video:

(Espreso)