SUZANU SVIREPO MUČIO MUŽ, UZNEMIRUJUĆE: Zabadao mi je čačkalice u kičmu i onesvešćenu BACAO U KONTEJNER!

Suzana Grozdanović je, tokom šest godina braka, trpela konstantno, svirepo nasilje od strane supruga. Posle prebijanja ju je "lečio" tako što joj je zabadao čačkalice u akupunkturne tačke na kičmi, dok joj je krike gušio tako što joj je nabijao krpu u usta.

Prebijanja su bila brojna, a počela su kada je bila trudna. Suzana je pet godina svakog dana planirala bekstvo, a kada je konačno otišla u drugu državu, zbog supruga su joj oduzeli dete. Deset godina nakon Telegrafovog prvog teksta, Suzana i njena ćerka su konačno zajedno i žive u miru.

Problemi u braku za Suzanu su počeli nakon samo šest meseci, kada ju je suprug toliko pretukao da je u bolnici provela nedelju dana, sa konstatovanom kontuzijom i težim povredama vrata.

- Prvih šest meseci sam mislila da je on najbolji čovek na svetu, toliko je dobar manipulator bio. Mislila sam da će da bude najbolji otac i muž. Kad sam bila trudna s Molinom saznala sam da se drogira. Ja sam mislila da je on na steroidima jer je stalno trenirao, ali je on valjda uzimao steroide i heroin. Takvi ljudi su najopasniji, njima je papazjanija u glavi. Oni zamišljaju da su najmoćniji. Ja sam srećna da sam ostala živa. Moj život meni tada ništa nije vredeo, bilo mi je bitno samo da svoje dete izvučem iz tog pakla. To su planovi koji su pravljeni godinama - priča Suzana za Telegraf.rs.

U momentu kada ju je pretukao trudnu, usisavala je kuću. Kada je krenula da usisava stepenište, rekao joj je da ugasi usisivač. Kako to nije uradila istog momenta, on je, kako objašnjava, razbio stolicu o stepenište i zamahnuo da je udari nogarom u kičmu.

- Zamahnuo je i da me udari preko stomaka, ali tada je ušao njegov brat i bacio ga na krevet, pa na pod, a meni rekao da uđem u auto. Tada su me štitili njegov i moj brat. Sedam dana sam provela u selu kod moje snaje, dok nisam dobila kartu za Australiju, gde sam se porodila posle par nedelja. Sestra mi je platila kartu, ona mi je na rukama umrla pre šest godina. Molinu sam rodila prevremeno u sedmom mesecu trudnoće. Nisam imala ni stomaka, imala sam 52 kilograma. Posteljica mi je pukla. Beba je bila u inkubatoru, a ja sam imala sedam operacija kako bi mi izvadili posteljicu. To smo nekako preživele, ali sin mi je ostao u Srbiji, morala sam da se vratim. Mislila sam da suprug živi svoj život, da neće da me dira. Nisam znala šta će da me snađe kad se vratim. Kad sam došla tamo, oteo mi je dete iz kreveca, tada je pretukao moju sestru i mene - dodaje.

Objašnjava da su joj nadležni govorili da beži sama u Australiju, da ostavi dete, ali za nju to nije bila opcija. Želela je da bude sigurna da je dete dobro. Suprug ju je, kaže, toliko prebijao, da ju je policija dva puta našla u kontejneru.

- On bi me onesvešćenu ubacio u gradski kontejner jer sam dolazila da vidim da li maltretira dete koje je bilo kod njega. Nisu mi dali da priđem, to je bilo u ulici Dragiše Mišovića u Čačku. Kako me u bolnici izleče, tako ja opet odem pred vrata jer znam da maltretira dete i ne želi da mi je da. Lagao me je da dolaze, gde su, ja kao budala noćima stojim ispred kuće. Nisam znala da li je noć da li je dan koliko sam plakala - kaže Suzana.

Porodica shvatila da nešto nije u redu

Priseća se kako je njen suprug iznajmio stan na trećem spratu zgrade, u kom ju je držao zaključanu. U stanu je bio samo stočić, sve stolice, krevet i telefon koji je bio zaključan. Niko nije znao gde je Suzana, dozvoljavao joj je samo da pozove sina koji je bio kod oca.

- Ja sam se od njega razvela posle prvog udarca koji mi je zadao u trudnoći, ali on meni pet godina nije dao razvod braka i ucenjivao me je ćerkom koja je bila kod njega. Nisam htela da odem bez nje jer ju je maltretirao. Tokom tih pet godina moj sin je posumnjao da sa mnom nešto nije u redu. Kad sam ga zvala, pričali smo u šiframa. Sestra je takođe primetila da nešto nije u redu, jer kad god su dolazili kod njega da me vide, on je govorio da spavam ili da nisam tu, to je trajalo tri meseca - objašnjava.

Sestra je za osmi mart htela da joj donese cveće. Videla je Suzaninog supruga da izlazi iz dvorišta i odlučila da ga prati. Videla je kako ulazi u zgradu i polako išla za njim. Kad je ušao u stan, ona je postavila nogu da ne zatvori vrata.

- On ju je pustio, a kad je ušla stavio je ključeve između prstiju i udario ju je u lice. Iscepao joj je lice, ušivali su joj to kasnije. Dok ju je tukao, ja sam bila na podu. Bio je zavisnik od metadona, to vreme što sam bila u tom stanu me je maltretirao, silovao, ali i drogirao metadonom da bih bila mirna, da ne bih vrištala. On je za to delo u Srbiji dobio svega dva meseca zatvora i ne znam da li je odležao to. Sestru je hteo da baci sa trećeg sprata. Pustio ju je tek kad je obećala da neće prijaviti policiji. Ja nisam mogla da je odbranim jer je on mene drvenim klompama pre toga udarao po kolenima. Nisam mogla da stanem na noge. Sestra je uplašena otišla kući, plašila se za moju bezbednost. Sva naduvena je ušla u kuću, rekla je majci da je pogleda, lice joj je bilo isečeno. Molila je majku da ne prijavi da ne bi mene ubio - priseća se Suzana.

(Espreso)