RADO IDE SRBIN U ZATVORENIKE! Nije hteo da plati KAZNU za pojas, već da odrobija, a evo koliko košta 1 dan u ćeliji

Stanovnik Prokuplja rešio je da izdrži zatvorsku kaznu od 10 dana, jer nije hteo da plati 10.000 dinara, koliku kaznu mu je Prekršajni sud izrekao zbog nevezivanja pojasa u automobilu.

"Ako već ne mogu na more ili odmor na neko lepo odredište, 'odmoriću' se u zatvoru i to uz 'pun pansion'. Odležaću desetodnevnu kaznu jer nisam pristao da platim nepravednu prijavu koju mi je pisala policija zbog nevezanog pojasa. Čak i da je kazna iznosila jedan jedini dinar ne bih je platio."

Ovako Milan Cvetković (38), privrednik iz Prokuplja, govori o svom "slučaju" - odbio je da plati kaznu zbog nevezivanja pojasa u automobilu, ali ne zato što nije poštovao propise već zbog preporuke hirurga da to ne čini sve dok mu rana posle operacije ne zaceli. Sada je dobio rešenje Prekršajnog suda iz Niša da plati kaznu ili da je zameni zatvorskom.

"U prokupačkoj bolnici, 28. februara, operisana mi je pupčana kila, a zbog okolnosti oko virusa korona, početkom marta, iz bolnice sam otpušten ranije. Zbog sveopšte gužve izašao sam i bez otpusne liste, ali mi je hirurg rekao da nikako ne vezujem pojas u automobilu jer se može odviti zavoj na rani", priča Cvetković za "Novosti".

Nekoliko dana kasnije, kako kaže, 16. marta krenuo je u Niš automobilom da kupi neophodna zaštitna sredstva od virusa korona. Budući da mu je brat u to vreme službovao u mirovnoj misiji UN u Libanu, Cvetković je, kaže, bio primoran da to sam učini. U povratku, na naplatnoj rampi nadomak Merošine, zaustavila ga je policajka.

"Odmah mi je bilo jasno da je zbog pojasa. Kako pokušaj da joj objasnim da pojas nisam vezao iz zdravstvenih razloga nije vredeo, u revoltu sam joj čak pokazao i ranu sa koje sam skinuo zavoj. Pred policijom sam pozvao i hirurga u Prokuplju da potvrdi moju priču i da im objasni zašto nije uzeo potvrdu. Ni to nije vredelo, jer je došao njen kolega koji je rekao da mora da mi piše kaznu. Isticao sam da je moja povreda vidljiva i tražio sam da razgovaram sa nadležnim, ali nije pomoglo. Pisali su mi kaznu na koju sam kasnije uz lekarsku potvrdu o operaciji uložio žalbu, ali uzalud. Odbio sam da potpišem zapisnik", nastavlja Cvetković.

Sagovornik beogradskog lista naglašava da je zapisnik odbio da potpiše iz više razloga, a pre svega jer zbog amputiranog palca na desnoj ruci ne može da drži olovku.

"I da ga imam, odbio bih da potpišem zbog virusa korona. Epidemija je vladala i ko zna ko je sve pisao tom olovkom", kaže Cvetković.

Istog dana otišao je u prokupačku bolnicu po otpusnu listu i potvrdu da ne sme da vezuje pojas.

"Lekarski nalaz uz žalbu predao sam policiji u Merošini, ali su mi rekli da istu dokumentaciju predam i sudu u Merošini kako bi mi stornirali kaznu. Nisam platio kaznu, jer sam se žalio, a Prekršajni sud u Merošini, pa potom i Prekršajni sud u Nišu nisu uvažili potvrdu iz prokupačke bolnice. Nedavno je i konačno potvrđeno da moram u zatvor", kaže ovaj meštanin Prokuplja.

Dodaje da je početna kazna bila 5.000, a sada je narasla na 10.000 dinara.

"Uz to najmanje dvostruko više novca sam potrošio proteklih meseci za gorivo, vozeći se od jednog suda do drugog i pokazujući dokument koji su mu tražili, a kasnije nisu uvažili. Sada idem 10 dana u zatvor, da se od svega odmorim", zaključuje Cvetković.

Inače, jedan zatvorski dan košta hiljadu dinara, a u ćeliji je moguće najduže provesti dva meseca u zamenu za dug od 60.000 dinara.

Građani Srbije se pre odlučuju da svoje kazne plate ili odsluže u zatvoru nego da čiste ulice ili se staraju o starim i bolesnim licima.

Prema podacima prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014, kada je uvedena ta mogućnost, izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane kazne, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kojih je protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142, naveo je predsednik tog suda Milan Marinović.

Kako je zamena novčane kazne za rad u javnom interesu - dobrovoljna, odnosno okrivljeni mora da bude saglasan sa njom ili da sam traži tu opciju, okrivljeni su prema ovim podacima u skoro 99 odsto slučajeva pre pristajali na prinudnu naplatu ili zamenu novčane kazne zatvorom. Inače, novčana kazna se menja po principu hiljadu dinara - dan zatvora, ili hiljadu dinara - osam sati društveno-korisnog rada. Moguće je izreći najmanje 20 sati a najviše 360 sati rada u javnom interesu.

(Espreso)