"BOMBAŠI" PONOVO DODALI GAS: Ovo je sve što treba da znate o lažnim dojavama, jedna stvar posebno zanima građane!

Posle par nešto mirnijih nedelja, "bombaši" su ponovo dodali gas, pa smo poslednjih dana svedoci prave "poplave" lažnih dojava o postavljenim eksplozivnim napravama i to na najrazličitijim mestima, ne samo u Beogradu, već i širom Srbije.

Za razliku od sporadičnih slučajeva kakvih smo imali prethodnih decenija, koji su za cilj imali da se u školi izbegne pismeni zadatak ili zakazano suđenje u Palati pravde, početkom rata u Ukrajini ovaj vid izazivanja panike i nereda uzeo je maha i skoro postao naša svakodnevnica. Zato, kako bismo objasnili ovaj svojevrstan fenomen, krenimo redom.

Gde su sve "postavljane"

Prve dojave o navodnim bombama od početka rata u Ukrajini bile su one u avionima “Er Srbije” koji su saobraćali na relaciji Beograd - Moskva, kao i na aerodromima. “Bombaši” su zatim, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, krenuli da “podižu ulog”, pa su eksplozivne naprave bile navodno postavljene u tržnim centrima, školama, fakultetima, studentskim domovima, na najprometnijim mostovima, u gradskim vodovodima, na kraju i vrtićima i bolnicama, kao ustanovama koje je najteže i najproblematičnije evakuisati.

Kako su objasnili stručnjaci za bezbednost, tražili su se objekti i lokacije koje su najprometnije i gde ima najviše ljudi.

Kakve su poruke stizale

Poruke o lažnim bombama bi se mogle podeliti u dve grupe, na osnovu toga kako su stizale i njihove sadržine. Većina dojava u poslednja tri i po meseca stiglo je putem mejla i odnosilo se na pretnje u većem broju objekata i ustanova. Na drugoj strani bilo je i onih koje su stigle telefonskim putem, a one su se po pravilu odnosile na samo jednu lokaciju na kojoj se, navodno, nalazi bomba.

Preteće poruke su bile različite i po sadržini. Većina je bila veoma kratka, u stilu "Bomba je postavljena tu i tu...". Međutim, bilo je i onih “tematskih” koje su privukle posebnu pažnju.

- Počela je da se opire, a onda sam joj prerezao vrat nožem. Počinio sam tri slična ubistva mladih devojaka u Srbiji. Tela su raskomadana i zakopana u poljima. Umoran sam od ovog užasnog života. Ja nemam budućnost. Imam oružje. Mnogo oružja. Ubiću se, odnevši što više života. Ako postoji raj na svetu, onda će deca sigurno otići tamo, a ako nema raja, onda ću ih spasiti od patnje ovde na zemlji - navodi se u mejlu koji su primile škole širom Beograda.

Kakva je procedura

Kako je za "Blic" objasnio profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić, "u slučajevima dojava bombi sve službe moraju da poštuju strogo određenu proceduru".

- Svaka dojava o bombi mora da se tretira kao prava. Niko ne sme da zanemari takvu dojavu. To znači da mora da se izvrši kontradiverzionalni ili KD pregled objekta kome je upućena dojava. To rade specijalne kontradiverzionalne jedinice MUP-a. Ako pronađu bombu, takođe, se zna procedura, a ako je ne nađu objekat se vraća u normalnu funkciju – objašnjava Dragišić.

Kako kaže, koliko će trajati KD pregled zavisi od površine objekata.

- To može da traje i satima. Naravno, nije isto kada treba da pregledate tržni centar od nekoliko hiljada kvadrata ili avion – rekao je Dragišić.

I stranci i domaći

Većini lažnih dojava je prosto nemoguće ući u trag pošto su slate preko servera u inostranstvu, koji su se uglavnom nalazili u Švajcarskoj i Rusiji. MUP Srbije je sredinom maja obelodanio da je utvrđeno 18 adresa sa kojih su stizale pretnje i to iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije, Ukrajine, Slovenije i Rusije. Naravno, bilo je nemoguće, bar za sada, otkriti pojedince koji su ih slali.

Sa druge strane, mnogo je lakše bilo pronaći “domaće imitatore”, među kojima je bilo čak i dece od 12-13 godina, ali i penzionera. Oni su prijavljivali da su postavljene bombe po školama, gradskim upravama, a najinteresantniji je bio slučaj Kraljevčanina koji je javio da je eksplozivna naprava postavljena u restoranu, za vreme svadbe, na kojoj se i on nalazio?!

Koji je glavni cilj

Masovne dojave o postavljenim bombama su počele veoma brzo nakon što je ruska vojska krenula u ofanzivu na Ukrajinu i sigurno je direktno povezana sa ratom na istoku Evrope.

Boro Banjac, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), rekao je za "Blic" da serija dojava o bombama predstavlja "teroristički akt", ali i ne samo to.

- Na delu je psihološki rat, iscrpljivanje i sistema i građana. Pretnjama se ugrožava bezbednost građana, a nije moguće ustostaviti noramalno funckuionsanje primera radi škola za 24 sata. Za samo jednu dojavu u jednom objektu se izgubi mnogo vremena, a ovde je posredi po stotinu dojava - rekao je Banjac.

Stručnjaci za bezbednost su jedinstveni u stavu da je cilj i poremetiti uobičajeni ritam života građana.

Ko stoji iza "bombi"

S obzirom na to da je sve počelo nakon dešavanja u Ukrajini, nema dileme da su u ovo uključene proruske ili prozapadne snage, verovatnije iz inostranstva, ali nije isključeno ni da ima “domaćeg elementa”.

Po jednoj verziji iza njih stoje zapadne obaveštajne službe koje su na ovaj način, na početku, iskazivale svoje nezadovoljstvo činjenicom da su avioni normalno leteli iz Beograda za Moskvu, da bi se zatim ova subverzivna delatnost proširila kako bi se, navodno, Srbija i na ovaj način pritisnula i konačno uvela sankcije Rusiji.

Međutim, druga varijanta je da se radi o proruskim hakerima, koji na ovaj način žele da “opomenu” Srbiju što se sve češće i u najvišim političkim krugovima najavljuje moguće uvođenje sankcija Rusiji.

Smešna strana pretnji

Lažne dojave o bombama su imale i svoju smešnu stranu. Tako je pre nekoliko nedelja obelodanjeno da pojedine zdravstvene i obrazovne ustanove uopšte nisu registrovale pretnje, pošto niko od petka do nedelje nije proveravao zvanični mejl, već su za novodno postavljenu bombu saznali tek po povratku na posao u ponedeljak?!

Bilo je i onih slučajeva, takođe u osnovnim i srednjim školama, gde su ovakve poruke završavale u “spamu”, sve dok neko nije potpuno slučajno na njih naleteo.

I u drugim zemljama

Pretnje bombama su, čini se, najmasovnije u Srbiji, ali ni neke druge zemlje ih nisu izbegle. Manje ili više ovakvih slučajeva poslednjih meseci registrovano je u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Rumuniji... Spisak je posebno interesantan jer se radi o zemljama koje nisu imale identičan stav o ruskoj invaziji, odnosno uvele su različite sankcije Rusiji.

Još jedna zemlja koja se mesecima već suočava sa “poplavom” lažnih dojava je i Indija, gde su posebno na meti bili aerodromi, železnica i druga masovna transportna sredstva.

Sličnu poruku ostavio masovni ubica iz Perma 2021. godine

Jedna od dojava sredinom maja bila je veoma slična poruci koju je pre napada ostavio mladić koji je u septembru 2021. godinu ubio šestoro studenata Univerziteta u Permu (Rusija). Neki delovi poruke su bukvalno identični.

“Mrzimo sebe, ali želimo da povredimo svakoga ko nam se nađe na putu. Osećaj da je sve oko sebe samo san nas ne napušta. Ne vidimo razloga da pišemo nešto drugo. Na kraju, možemo reći da nismo prvi i daleko od poslednjih. Ubijaće vas automobilima, bombama, noževima, svime što vam dođe pod ruku. Ološ poput nas unišiće sve oko sebe”, pisalo je u poruci.

Timur Bekmansurov (18), napadač koji je 2021. upao u kampus Univerziteta u Permu i počeo da puca po kolegama, danima je planirao zločin, čak kako je naveo u poruci koju je objavio na društvenim mrežama „dugo je štedeo za oružje“.

(Espreso / Blic)