ATENTAT NA KNEZA MIHAILA NOSI JEZIVU POZADINU: Ubijen je na Košutnjaku pre 154 godine, KRVAVO ODELO JOŠ SE ČUVA!

Prilikom kneževe šetnje Košutnjakom kod Beograda, na današnji dan, 10. juna 1868. godine, izvršen je atentat na Mihaila Obrenovića.

Mihailo Obrenović je Srbiju učinio najjačom vojnom silom Balkana, u vreme kad je dovršavao pripreme za rat protiv Otomanskog carstva.

Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. digao Toma Vučić-Perišić morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto stupio knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Boraveći van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića.

Ženidbom princezom Julijom Hunjadi stekao je veze sa mađarskom i austrijskom aristokratijom. Kad se njegov otac knez Miloš Obrenović vratio na vlast 1858. godine, preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvorivši skupštinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem, čime je Srbija postala vojno dominantna na Balkanu.

Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. da posle dužeg pregovaranja 1867. natera Turke da povuku garnizone iz svih srpskih gradova. Računajući na rat sa Otomanskim carstvom, preduzimao je diplomatske inicijative i sklapao saveze sa balkanskim hrišćanima radi rušenja otomanske imperije - sa Crnom Gorom 1866, s Grčkom i Bugarskim revolucionarnim odborom 1867. i sa Rumunijom 1868. Takođe je nastojao da Bosna i Hercegovina ne padne pod austrijsku vlast.

Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili zbog robije svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.

U nedelju, 29. maja (po starom kalendaru) 1868. oko 17 časova popodne, knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. S njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka.

Krvavo odelo kneza Mihaila Obrenovića, u kome je ubijen 29. maja 1868, jedino je autentično svedočanstvu o Topčiderskoj katastrofi, kako su savremenici nazvali atentat na prosvećenog srpskog vladara.

– Ubistvo kneza Mihaila je prvi pravi politički atentat u modernoj Srbiji – kaže istoričar Nebojša Damjanović, savetnik u Istorijskom muzeju Srbije.

– Inspiratori ovakvih atentata se po pravilu teško otkrivaju, pa je pitanje političke pozadine ubistva kneza Mihaila i danas aktuelno, naročito kad je reč o spoljnim uticajima.

U procesu atentatorima u Beogradu kao naručilac je označen Aleksandar Karađorđević, jer je zaplenjena šifrovana prepiska njegovog poverljivog čoveka s organizatorom zavere u zemlji, advokatom Pavlom Radovanovićem. Ovaj je priznavao da je bio mozak zločina, ali je negirao da mu je cilj bio vraćanje Aleksandra na presto. Tvrdio je da mu je namera bila da se proglasi republika, ili da na tron dovede kneževića Petra.

Kasnije se pokazalo da je srpske napade na kneza podsticao Beč, jer je Mihailo neposredno pre atentata s Mađarima sklopio sporazum o podršci.

– Na sastanku na kneževom imanju u Ivanki, u Slovačkoj, grof Andraši, prvi čovek Pešte, ponudio je da Srbija odustane od širenja na Ugarsku, a da zauzvrat Mađari izvrše pritisak na Beč da Srbija bez rata dobije Bosnu do Neretve i Vrbasa – kaže Damjanović.

– Ovo rešenje nije odgovaralo Turskoj, ni Habzburzima, koji su nameravali da se prošire na Srbiju, ni Rusiji, kojoj je bio potreban balkanski ustanak, ni Engleskoj, koja je bila protiv samostalne Srbije. Svima je bilo u interesu da knez Mihailo bude ubijen.

Na njemu se ne vide velike rupe koje bi napravili projektili kalibra 9 milimetara koji su ga po zvaničnoj verziji usmrtili, posle čega su atentatori počeli da piruju nad mrtvim telom sekući noževima kneževo lice. O tom masakriranju svedoči ogromna mrlja od krvi na košulji, ali i kneževa rukavica gotovo prepolovljena udarcem sečiva. To pokazuje da je bio živ i rukom pokušao da zaštiti lice.

Kriminolog dr Zlatko Nikolić naglašava da ovakav način ubijanja govori o strahovitoj ostrašćenosti zločinaca.

– Osnovno pitanje kod ubistva kneza Mihaila jeste da li je to bila politička ili emotivna strast.

A strast je svakako osnov tog ubistva. Uništavanjem njegovog lica zločinac je hteo da poruči da to nije pravi knežev lik, već onaj unakaženi. Ukoliko je reč o naručenom ubistvu, kako je glasila zvanična verzija, zahtev za takvo unakažavanje mogla je da da i ostrašćena žena.

Dokazni materijal iz istrage o atentatu čuvan je u Konaku kneza Miloša do 29. maja 1903, kad su ubijeni poslednji Obrenovići. Posle prevrata gotova sva imovina Obrenovića je pokradena ili uništena.

– Priča ko je, kako i zašto sačuvao odelo kneza Mihaila je maglovita – kaže istoričar Nebojša Damjanović, savetnik u Istorijskom muzeju Srbije.

– Za vreme Obrenovića odelo je čuvano u Miloševom konaku u Topčideru.

Vojni istoričar Branko Bogdanovića pronašao je svedočanstvo iz 1876. italijanskog dobrovoljaca Đuzepea Barbanti-Brodana koji je 21. septembra te godine posetio konak u Topčideru i video „kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen (iz tela Mihaila Obrenovića) upravo ovde (u Konaku) čim je bio ranjen“.

– Obdukciju su u ponoć 29. maja 1868. godine u Konaku radili dr Mašin i dr Kocel – kaže Bogdanović.

– Tek 1955. revolver iz koga je ubijen knez Mihailo, kao i platnena košulja, prsluk i ostali delovi odeće, kao i srebrna tabakera, pripali su Narodnom muzeju.

Bonus video:

(Espreso)