"SVAKOG PONEDELJKA JE RADIO ISTO": Razredna Mateja Periša OTKRILA do sada NEPOZNATE detalje - bila sam BESNA!

Matej je bio divan mladić, drag svojim profesorima i svom razredu, veliki čovek i prijatelj, večito nasmejan. Baš taj njegov topli osmeh krasio je taj moj razred. Sigurna sam da ne postoji baš niko ko ga nije voleo.

Ovim rečima, kroz uzdahe, za Objektiv počinje ispovest Diana Matković, razredna Mateja Periša (27) iz Pete gimnazije “Vladimir Nazor” u Splitu. Vraćajući film na neke prošle dane, ova profesorka dodaje da je Matej uvek bio raspoložen i optimističan.

Smisao za humor

— Matej je imao izraženi smisao za humor. Sećam se tako da sam ponedeljkom, u njegovoj četvrtoj godini, uvek poslednji čas imala kod njih. Došla bih već umorna, a on bi me dočekao s čokoladom na katedri i rekao:

– Hajde, razrednice, pojedite malo, pa ćete nam lakše opravdavati časove.” Ta će mi slika zauvek ostati u pamćenju – priseća se Matkovićeva. Tokom razgovora ova žena nikako ne prestaje da potencira vedrinu nastradalog Splićanina, koja je, kako kaže, grejala i zračila.

— Matej je jedan od onih učenika kojeg se, kao razredna, rado i s ljubavlju sećam. Kada ste razredna četiri godine, doživljavate tu decu kao svoju. Pohađao je sportsko odeljenje. Simpatičan, dobronameran, veseo uvek i, nadasve, dobro vaspitan – kaže Matković. Matejeva razredna kaže da se prethodnih meseci nadala srećnom kraju i da je verovala da će snaga i optimizam njegove mladosti pobediti.

— Od dana Matejevog nestanka mi, njegovi profesori, pratili smo svaki objavljeni tekst, razmišljali o svakoj informaciji, nadali se da će se dogoditi čudo. Verovali smo i nadali se da ćemo još lepih i zajedničkih trenutaka imati sa našim Matejom. Znate onu staru izreku:

– Nada poslednja umire… – navodi naša sagovornica.

Ljutila sam se dok sam čitala

Ne krije da je u određenim momentima bila i besna zbog raznih spekulacija.

– Postajala sam ljuta kad bih pročitala razmišljanja ljudi na portalima, počevši od onih nagađanja da je otišao u novi život, ne javivši se roditeljima. Poznajući ga dobro, znala sam da on to ne bi nikada napravio. Isuviše je voleo i poštovao i oca i majku – ističe Matkovićeva. Matejevog oca Nenada poznaje iz srednjoškolskih dana.

– U kontaktu sam bila sa Nenadom, ponekom porukom u ovim teškim vremenima. Kad sam saznala da je isplivalo telo ipak Matejevo, uz beskrajnu tugu zahvalila sam Bogu da je makar pronađen i da porodica i mi koji ga volimo možemo makar sveću na njegovom grobu da zapalimo – drhtavim glasom dodaje naša sagovornica. Diana je bila u ponedeljak i u splitskoj luci kada su tužno zatrubili brodovi u znak sećanja na Mateja.

Trebalo je da on isprati mene

— Dirljivo do bola, s onim bakljama i sirenama brodova kidao nam se svima komadić duše i otišao s našim Matejem u večnost. Nebo se otvorilo i primilo ovog divnog anđela koji će svoju razrednicu čuvati odozgo, kad je već sudbina tako htela. Da je bilo po redu, trebalo je on ispratiti mene, a ne ja njega, jako je to bolno – tvrdi Matejeva razredna i kaže da neće prestati da se pita šta se dogodilo…

(Espreso/Objektiv.rs)