PERIŠ JE NESTAO PRE 4 MESECA, EVO KAKO ŽIVI NJEGOVA PORODICA DANAS:''Valjda će ga se neko setiti''

Matej Periš je u noći između 30. i 31. decembra prošle godine izašao sa svojim prijateljima u noćni provod, nakon što su zajedno, iz Splita doputovali da proslave Novu godinu u srpskoj prestonici.

Nažalost, jedan izlazak pretvorio se u noćnu moru, agoniju koja već četiri meseca nikako da se završi. Matej je nestao i niko, 120 dana kasnije, ne zna gde je.

Policija Srbije uspela je da otkrije kuda se Matej kretao od kada je izašao iz kluba “Gotik”, ali šta se dogodilo nakon što je posle gotovo 30 minuta trčanja došao do reke Save, još uvek nije poznato. Matejev otac Nenad i dalje gaji nadu da će zagrliti svog sina, a kako kaže neprestano je na vezi sa policijom koja proverava sve nove informacije koje bi mogle da pomognu u otkrivanju toga gde je Matej i šta se sa njim dogodilo.

– Mnogo ljudi se zainteresovalo za slučaj, na društvenim mrežama nastalo je mnogo grupa. Šalju snimke, informacije. Ja svaki dan imam neke aktivnosti koje se tiču potrage, ali i dalje nemam odgovor na ono što nas sve brine. Bitno je da još traje potraga za njim i da se radi na tome da Matej bude pronađen – kaže Nenad.

Živi sa time da ne zna gde mu je sin

Matejev otac proveo je u Beogradu 75 dana, nakon čega se vratio u Split. Nastavio je sa životom koji je živeo dok Matej nije nestao. Pa ipak, kako dodaje, više ništa nije kao pre. On nije isti. Živi sa time da ne zna gde mu je sin.

– Živim prosečno. Funkcionišem nekako. Idem na posao, bavim se aktivnostima kojima sam se bavio i ranije. Naravno, to nije ni približno kako je bilo tada. Ne uživam ni približno u tome kao nekada, ali se trudim da budem uključen u sve i da budem koristan svojoj porodici. Da budem Nenad Periš. Bez obzira na to što osmeha nema. Živim, radim… Mučno mi je, ali moram napred. Moram da živim sa tim da ne znam gde je Matej – objašnjava Periš.

Matejeve sestre žive isto kao i njihov otac. U nadi da će videti i ponovo zagrliti svog brata.

– Svi smo još u tome i očekujemo da dobijemo vest, kakva god da je. Bez obzira na to što je prošlo puno vremena nadamo se da će se enigma razrešiti, da će se neka vest ili informacija dogoditi, da će se neko setiti nečega i da će to dovesti do kraja agonije koja traje četiri meseca – priča Nenad.

(Espreso/Objektiv)