IZGRIZLI JOJ LEĐA, VRAT, UŠI, USNE! Čopor pasa u Preševu UNAKAZIO tinejdžerku, lekari ne pamte ovakav slučaj

Medicinski tim UKC Niš predvođen direktorom Dečje hirurške klinike dr Živojinom Spasićem, uspešno je operisao sedamnaestogodišlju E.Lj. iz Preševa koja je zadobila stravične povrede prilikom napada pasa lutalica.

Tinejdžerka je povređena u nedelju a nakon zbrinjavanja u Zdravstvenom centru u Vranju, zbog težine ozleda, upućena je na dalje lečenje u niški Univerzitetski klinički centar gde je hitno operisana.

Niški lekari zadovoljni su onim što su uradili naročito, što kako ističe Spasić, tokom svoje karijere duge više od tri decenije, nije video ovako stravične povrede nastale na ovaj način.

- Prema našim saznanjima, sedamnestogodišnjakinju je oborio čopor pasa lutalica i dok je ležala na zemlji, besomučno je izujedao. To se dogodilo ko 15 sati, stabilizovana je i previjena u Vranju a kod nas je stigla oko 20.30 časova. Primarno je prebačena u Urgentni centar jer se sumnjalo na oštećenje koštanih elemenata lobanje, neurohirurg je hitno uradio skener ali je dijagnostika pokazala da takvih povreda ipak nema. Odmah je prevedena kod nas gde smo ustanovili stanje hemoragičnog šoka jer je bio prisutan veliki broj povreda. Dominantne i one koje su bile najstrašnije su bile one na poglavini odnosno skalpa, tri fragmenta su bila potpuno otrgnuta. Poglavina generalno jako krvari, pa je njeno stanje bilo sa aspekta hemodinamske stabilnosti odnosno krvnih parametara, relativno ugroženo. Hitno smo je pripremili i uveli u salu – priča Spasić.

Objašnjava da je masivnosti povreda doprinela okolnost da je devojčica imala dugu kosu.

- Deo tih otrgnuća može da se pripiše i faktičkom čupanju kose. Postoji ogromno oštećenje koje zahvata više od 60 odsto poglavine, zatim obe ušne školjke su bile probijene i izgrižene, donja i gornja usna, leđa, vrat, pazusi sa obe strane, natkolenice i potkolenice – nabraja hirurg.

Opisujući hiruršku intervenciju, Spasić ističe da je pred njima bio veoma izazovan zahvat s obzirom na brojnost ozleda čija je veličina bila od jednog pa do čak deset centimetara.

- Dominantne povrede, koje su joj ugrožavale život su bile one na glavi. Obrijali smo je, operacija je trajala skoro tri sata, postavljeni su drenovi na rane, dete je zaštićeno trostrukom antibiotskom zaštitom a dobilo je vakcinu protiv besnila, s obzirom na to da je napao čopor pasa pa je moguće da je neki od njih bio zaražen i virusom ove bolesti. Zadovoljni smo postoperativnim tokom ali ćemo više znati za tri, četiri dana kada vidimo u kakvom su stanju ti delovi kože koje smo rekonstruisali. Jutros je bila stabilno, svesna je, planiramo da je popodne previjemo, dali smo joj vremena da bi došlo do spontane vaskularizacije rekonstruisanih segmenata. Moramo da vodimo računa ne samo o funkcionalnom stanju već i o estetskom elementu, radi se o mladoj osobi i to o devojčici. Njeno stanje se intenzivno prati zbog mogućnosti sekundarne infekcije, s obzirom na kontagioznost usne duplje pasa i činjenice da je prilikom napada ležala na tlu pa su povrede bile izložene prodoru bakterija. Nadamo se da do toga neće doći ali ta mogućnost kao Damoklov mač, stoji nad pacijentima sa takvim ozledama – kaže Spasić.

Ukazuje da je sedamnaestogodišnjakinja treći pacijent koji je za poslednjih desetak dana zbrinut u njihovoj ustanovi zbog napada napuštenih životinja.

- Imali smo jednog dečaka od tri i drugog od sedam godina. Jedan je bio ujeden za obraz a drugi osim za lice i za zadnju sedalnu regiju koja je bila potpuno razorena. Psi su predatori, instinktivno ujedaju za glavu jer je to najslabija tačka i zato se ta vrsta povreda ponavlja. Da je mlađe dete, uzrasta tri, četiri godine zadobilo povrede kao ova sedamnaestogodišnjakinja, došlo bi do iskrvarenja, poremećaja srčanog rada i stanja šoka što bi u krajnjoj liniji dovelo do smrtnog ishoda – kazao je direktor Dečje hirurške klinike.

Lekar apeluje da nadležni preduzmu mere kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih događaja.

- Taj problem se mora sistemski rešiti, broj nezbrinutih životinja treba redukovati. Razgovarao sam sa veterinarima i saznao da su u ovom periodu psi hormonski stimulisani jer se u rano proleće razmnožavaju, deca posle duge zime izlaze napolje i ti kontakti, koji mogu da imaju i neželjene posledice, su vrlo česti. Imao sam priliku da boravim u Americi, tamo se problem napuštenih životinja rešava sterilizacijom i poveravanjem na čuvanje odgovornim vlasnicima. Verujem da i mi imamo i sredstva i sposobnosti da uradimo isto i da sprečimo ovakve situacije – zaključuje Spasić.

(Espreso/Telegraf)