DRNDA JE VOZIO MRTVOG SLOBU U MEČKI! Bila je puna mušica, leš niko nije video, a misterija oko mozga i danas traje

Radiša Mihajlović Drnda, pogrebnik koji je u martu 2006. godine vozio telo mrtvog nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, podelio je u svojoj ispovesti detalje o Miloševićevoj sahrani. On ga je preuzeo, spakovao u svoj mercedes i dovezao do dvorišta kuće u Požarevcu.

Njegova priča o sahrani Miloševića ide ovako:

– Slobodan Milošević je avionom dopremljen u Beograd. U organizacionom odboru tada su bili SPS i predsednik tadašnje opštine Kučevo koji je dobar sa mojim kumom. Moj kum Joca me je pitao da li želim da vozim našeg preminulog predsednika. Naravno, bio sam oduševljen idejom – ispričao je svojevremeno Radiša.

On se prisetio kako je od reči do reči tekao razgovor i dogovor oko prevoza Slobe.

– Pozvonio mi je telefon. Pitali su me, “Koliko ćeš da platiš da voziš Miloševića?”. Rekao sam, evo, koliko god da treba. Jer, znate kako, to mi je odlična reklama, svetska reklama. Na kraju, naravno, ništa nisam platio – kaže Drnda.

U to vreme on je, kako za sebe kaže, bio gastarbajter. Radio je “preko grane” i za Miloševića kaže da je bio “čovek sa idealima” koje je, kako navodi, veoma poštovao.

– Mi gastarbajteri smo svi bili poneseni nekim Miloševićem idealima. Svi smo pratili sve što on radi, nismo imali razloga da ga mrzimo – navodi on.

Kada je dogovor oko prevoza bio gotov, Drnda je izabrao najbolji mercedes. Međutim, taj auto je imao jedan manji problem…

– Branik na tom autu je bio malo izudaran. I sav je bio u mušicama. U toku noći ofarbali smo branik, sredili auto. U kola smo stavili bordo svilu na koju smo posle postavili kovčeg. E sad, ja sam iza kovčega stavio svoju reklamu. Na njoj su bile sve zastave Evropske unije – navodi Drnda koji je se potom setio da je oko tih zastavica ispao problem.

– Kada su videli da sam stavio sve te zastavice, zamerili su mi. Rekli su mi da ne stavljam sve to u auto, da ne ispadne da ja reklamiram zemlje zbog kojih je nastradao naš predsednik. Sećam se da su mi rekli: “Nemoj da bude Drnda ga izdrndao” – priseća se ovaj grobar.

Dodaje da nije video telo mrtvog Slobodana Miloševića.

– Niko nije mogao da pogleda u kovčeg jer je bio “zašvajsovan”. Niko to ne može, sanduci su uvek zatvoreni na poseban način. Naravno, svi su me pitali za njegovo telo, ali, ne, nisam ga video. Pojavila se sumnja da Milošević uopšte nije bio u tom sanduku. Verujte mi, kada sam ga podizao i nosio, osećalo se i videlo po teretu i svemu, da jeste. Te priče da je živ negde u Rusiji… mislim da nisu tačne. To su pričali i za Arkana. Čisto sumnjam da je on negde živ – kaže Drnda.

Kada je preuzeo kovčeg, krenuo je put Požarevca.

– Kada sam preuzeo telo osećao sam se uzbuđeno. Ipak, najjača stvar je bila sam ulaz u Požarevac i prolazak kroz njega. Sedeo sam za volanom i… taj osećaj… to što se u meni tada događalo, ja to i dan-danas ne mogu rečima da opišem. Bilo je, ako se ne varam, 926 reportera, tu je bio i BBC, svi, ama ceo svet nas je pratio i snimao – navodi Radiša i nastavlja priču o tom danu.

– Vozio sam dva na sat. Ljudi koji su se okupili, a bilo ih je, ako se ne varam, oko 70.000, bacali su cveće, vence na auto, haubu… U jednom trenutku više ništa, ama baš ništa nisam video. Morao sam da vozim uz navođenje. Govorilo mi se kada da skrenem levo, kada desno. Samo sam čuo glasove i plehanu muziku koja je tog dana svirala – priča Drnda.

Kada je došao do kapije Miloševićeve kuće, pojavio se sukob emocija u njemu. Na kraju, preovladalo je jedno osećanje.

– Ponos! Osećao sam se ponosno! Stigao sam sa kolima punim cveća, bio sam u centru svetskog zbivanja. Tek kasnije sam shvatio šta se dogodilo tog dana. Tek kasnije sam shvatio šta sam uradio, koga sam vozio. Tek kada sam pogledao snimak od tog dana sam postao svestan svega – kaže Drnda.

Nakon sahrane, Drndin mercedes koji je vozio Miloševića postao je najpopularnije pogrebno vozilo kod nas, a i šire.

– Pa jeste, taj auto je posle dobio na svojoj ceni, ali da se iznajmi je koštao isto kao i druga kola. Ništa ja to nisam naplaćivao skuplje – tvrdi Radiša.

Na kraju priče otkriva zašto je Milošević, između ostalog, prema njegovom mišljenju, sahranjen baš u svom dvorištu.

– U našim krajevima postoji običaj da se pokojnici sahranjuju u svojoj kući da potomci kasnije ne bi prodali tu zemlju – otkriva Radiša Mihajlović poznatiji kao Drnda.

Više osoba koje su u vreme Miloševićeve smrti radile za Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji potvrdilo je za BBC priču o kojoj se godinama šuškalo u hodnicima Tribunala: da je telo isporučeno porodici, ali je mozak zadržan na Holandskom forenzičkom institutu u Hagu.

Miloševićevo telo je, u okviru istrage koju je u paralelno sa holandskim vlastima sproveo Tribunal, podvrgnuto autopsiji. Nakon toga je u zatvorenom kovčegu predato Miloševićevom sinu Marku, koji je doleteo iz Moskve da ga preuzme.

Međutim, za dubinsku toksikološku analizu mozga koju su holandski patolozi želeli da obave bilo je potrebno više vremena, tako da je mozak, navodno, ostao u Institutu.

Neki otrovi se, naime, brzo razgrađuju u organizmu, ali njihovi tragovi ostaju u moždanom tkivu, te je ova patološka analiza deo prakse detaljnijih istraga.

„Sećam se da je Miloševićevo telo u martu 2006. vraćeno u Srbiju bez mozga", rekao je za BBC Kristijan Šartije, koji je u to vreme bio portparol Tribunala.

„Ne znam šta je bilo posle - da li je mozak vraćen porodici ceo ili u delovima, ili je ostao na Institutu, ili je uništen", kazao je on.

I Florans Artman, koja je 2006. bila portparolka glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte, kaže slično.

„Zbog strogih holandskih zakona o privatnosti nismo mogli da proverimo da li je u Hagu ostao samo mozak, ili još neki delovi tela. Takvu informaciju mogu da dobiju samo holandski ili srpski državni organi, ili članovi porodice", ispričala je ona.

Na pitanje novinara BBC-ja na srspkom, Niki Džensen, portparolka Holandskog forenzičkog instituta, odgovara:

„Na žalost, nije nam dozvoljeno da dajemo informacije o pojedinačnim slučajevima, osim na zahtev ovlašćenih pravnih lica", napisala je u odgovoru.

„Uopšteno govoreći, međutim, Institut ima pravo da zadrži određene uzroke radi daljih pretraga, na primer, za toksikološke analize", poručila je Džensen.

Smrt bivšeg predsednika Jugoslavije

Milošević je u subotu ujutru, 11. marta 2006. pronađen mrtav u ćeliji pritvorske jedinice u haškom predgrađu Sheveningen.

Telo je pronašao stražar, koji je nakon bezuspešnog pokušaja reanimacije obavestio nadređene da je pritvorenik preminuo.

Nakon što je smrt potvrdio i glavni lekar pritvorske jedinice, doktor Paulus Falke, ćelija je zapečaćena. S obzirom da je bio vikend, prošlo je nekoliko sati dok se nije pojavio holandski sudski veštak, koji je potpisao osmrtnicu.

Miloševićevo telo potom je prevezeno u Holandski forenzički institut (NPI), jednu od najuglednijih institucija te vrste u svetu. Isti Institut bio je angažovan u vezi sa istraživanjima okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović.

Uznemiren zbog glasina koje su počele da kolaju u medijima da je Milošević otrovan, predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je opsežnu istragu koju je poverio sudiji Kevinu Parkeru.

Rezultati istrage, koja je vođena paralelno sa istragom holandskih vlasti, objavljeni su u maju 2006. i mogu se naći na sajtu Tribunala.

Bonus video:

(Espreso/Mediji)