PRETE VAM IZVRŠITELJIMA ZBOG STAROG DUGA? Evo šta MORATE DA URADITE!

Pretnja starim dugom, izvršiteljima, prinudnom naplatom ili plenidbom stvari ili čak stana, užasna je stvar, čak i kada je dug „pravi“ odnosno kada ne pokušavaju da vam naplate nešto što ste već platili.

Ali, to što se poverilac setio „posle sto godina“ da naplati nešto što ste možda prevideli da platite, i to još sa ogromnom kamatom, ne znači da to neku po pravilu poveliku sumu sada morate i da „iskeširate“. Jer, svaki dug ima i vreme zastarevanja, nakon čega kada njegova naplata prinudnim putem više nije moguća, kažu sagovornici 24sedam.

- Odmah na startu da budemo načisto. Dug koji napravimo treba i da platimo, zastarevanje nije nagrada za dužnike. Ali ni nesavesni poverilac ne može da se neodgovorno ponaša i prestareli dug naplati i to sa kamatom. Zbog toga je u zakonu jasno napisano a u sudskoj praksi potvrđeno, kako se u tim slučajevima ponašati. Najvažnije je ne „pasti“ na pretnje izvikanih advokatskih kancelarija ili izvršitelja ali ne sme se biti ni pasivan i praviti se da problem ne postoji – kaže za naš portal pravnik Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“.

Ristić kaže da zastarevanje duga u praksi nije više tako čest slučaj, i da su u suštini to dugovi za komunalne račune, jer ozbiljne kompanije, banke ili Poreska uprava ne dozvoljavaju da to toga dođe. Zbog toga se dešava da neko s vremena na vreme iz svoje baze „isčeprka“ nekih neplaćenih par hiljada dinara za utrošenu vodu, električnu struju, odnošenja smeća, korišćenja fiksnih i mobilnih telefona, televizije… ali i kazne za parking.

- Komunalni računi imaju rok zastarevanja od godinu dana ali samo za građane, odnosno domaćinstva. Za firme je taj rok tri godine. Osim za telekomunikacione usluge, gde se u stavu tri člana 378 Zakona o obligacionim odnosima ne pravi takva razlika pa se smatra da je u oba slučaja zastara posle godinu dana. Za neke druge dugove zastarevanje je tri godine a opšti i apsolutni rok zastarevanja je 10 godina, nakon čega ništa nije moguće prinudno naplatiti – objašnjava Ristić.

Kako ide "procedura"

„Procedura“ koje treba da se drži građanin je sledeća. Kada se dobije opomena za stari neplaćen račun komunalnog ili telekomunikacionog preduzeća, ili „pretnja“ nekog ko ih zastupa, građanin može da pošalje kopije računa ako ih je platio ili da ih ignoriše i čeka „utuženje“.

Nešto jednu, nešto tri, pet godina pa i 10 godina

Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine – bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, kao i za dugove po osnovu ugovora sa osiguravajućim društvima. Pet godina je vreme relativnog zastarevanja poreza na imovinu i drugih poreza, a apsolutni nakon deset godina, što je i kranji rok za zastarevanje svih dugova.

Ukoliko plati dug, nema pravo na povrat novca i ako se utvrdi da je potraživanje duga zastarelo, jer zapravo dug uvek ostaje dug, samo posle nekog vremena ne može da se prinudno naplati. Čak i plaćanje jednog dinara po nekom računu automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i da mora da ga plati.

To „utuženje“ je već neko vreme ne tužba sudu već zapravo „predlog o izvršenju“ za javnog prinudnog izvršitelja. Kada se javni izvršitelj obrati građaninu , odnosno dužniku, sa „zaključkom o izvršenju“ vreme je za reakciju. U roku od osam dana mora se izvršitelju izraziti prigovor o zastarevanju duga, koji on prosleđuje sudu.

- Zastarevanje ne postoji automatski, niti se sud o tome brine po službenoj dužnosti, već mora da se reaguje prigovorom. Tek kada sud odluči o zastarelosti, građanin je miran po tom dugu - napominje Ristić.

Ukoliko je rok od godinu dana od dana kada je trebalo da se plati račun istekao, sud će po pravilu da presudi u korist građanina.

Međutim, opomene koje šalje država, recimo Poreska uprava ili izvršitelj, koji se u ovom slučaju smatra državnim organom, imaju sasvim drugačiju težinu. Svaka takva „opomena“ zaustavlja tečenje rok za zastarevanje dok dužnik ne odgovori žalbom.

Poreski savetnik i sudski veštak Ivan Raonić kaže za 24sedam, da zbog toga i nisu česti slučajevi da zastari poreski dug, čiji je relativni rok zastarevanja inače pet godina a apsolutni (za pauzama ako ih ima) 10 godina.

- Može eventualno da se desi da zastari dug za poreza na imovinu građana, jer to prikupljaju lokalne samouprave. Recimo da se poreska rešenja ne puste odmah u izvršenje, zbog toga što porski obveznih traži odlaganje, pa krene vraćanje, žalba, vraćanje...

Ali i to je malo verovatno. Važno je znati da dug počinje da važi već u januaru tekuće godine za prethodnu – napominje Raonić.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)