GRAĐANI SVE ČEŠĆE DO GUŠE U KREDITIMA: Dugovanja prema banci više nisu 1.000 evra, znatno su POVEĆANJA

Pre samo dve godine građani Srbije su u proseku bili zaduženi oko hiljadu evra, a oni sada u proseku bankama duguju 1.650 evra.Po korisniku bankarskog računa navodno oko dve hiljade evra.

Za to su zaslužne niske kamate, rast standarda, odnosno veće zarade. Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS) građani trenutno otplaćuju čak 145.290 stambenih zajmova. Prosečan iznos stambenog kredita je 3,7 miliona dinara što je oko 31.000 evra.Kašnjenje u njihovoj otplati iznosi 0,9 odsto. Za dve godine kreditni rast stambenih zajmova je 16,8 procenata.

Podatak da je prosečni iznos stambenog kredita 31.000 evra ukazuje da su građani bili oprezni i da se za krov nad glavom nisu zaduživali za velike sume. Oprez je razumljiv, jer je reč o obavezi na 20 i neretko 30 godina. Kreditni bum nije samo zabeležen kod stambenih zajmova, već i kod gotovinskih. Za godinu dana građani su ih uzeli u vrednosti od čak 500 miliona evra.

Naši građani su među najmanje zaduženim u regionu, a tu se poredimo sa zemljama bivše velike države. Podaci tamošnjih centralnih banaka pokazuju da su kreditno najzaduženiji Slovenci koji duguju oko 5.500 evra, slede ih Hrvati sa više od 4.400 evra, pa Crnogorci sa oko 2.400.

Kolika plata toliki i dugovi, jer su na začelju zaduženosti građani onih zemalja u kojima su i prosečne plate niske. Tako u BiH duguju oko 1.600 evra, a Makedonci 1.500.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da podatak o prosečnoj zaduženosti svih građana kod banaka nije relevantan, ne pokazuje pravo stanje, već da je mnogo bitniji onaj koliko duguju samo oni građani koji uzimaju zajmove, kreditne kartice, dozvoljene minuse. A taj podatak je sasvim drugačiji i višestruko veći.

"To što ljudi uzimaju više kredite može da se tumači dvostruko. S jedne strane da nam raste standard pa da ljudi procenjuju da je sada pravo vreme da reše stambeno pitanje. Ne treba zanemariti činjenicu da je cena stanova nikad veća. S druge strane, jedan broj kredita je uzet upravo da bi se vratili veliki dugovi, a reč je o zajmovima za refinansiranje. Ne možemo da zaključimo da Srbiji sada ide bolje, veliki broj kredita se uzima iz iznudice. Po logici stvari kada čovek uzme kredit to znači da on nema dovoljno sredstava i da se zadužuje na teret budućnosti. Mi živimo u nesigurnom vremenu što vidimo po međunarodnoj situaciji zbog Ukrajine, u tržišnoj privredi gde nema sigurnosti radnog mesta", navodi Savić.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da ovoliko zaduživanje stanovništva nije opasno.

"Trend je očekivan i primeren privrednom rastu poslednjih godina. Mereno i prema zaduženosti naših suseda ne možemo reći da su naši građani posegnuli za više zajmova od njih, a to su Hrvatska, BiH. Krediti podržavaju potrošnju i sam ekonomski rast. Do pre nekoliko godina u ukupnoj masi zajmova građanstvu najveći udeo imali su gotovinski krediti, veći nego stambeni. Sada se situacija menja i udeo stambenih se povećava što je dobro, jer su to sigurniji krediti, manje rizični finansijskom sektoru. Po pravilu kod njih je kašnjenje u otplati mnogo manje", napominje Grubišić.

Da rast zaduženosti stanovništva može da bude opasan uvidela je pre nekoliko godina Narodna banka koja je reagovala tako što je skratila rok za otplatu gotovinskih zajmova. Oni se mogu sada otplaćivati samo na šest godina, s tim da ukupna kreditna opterećenja ne mogu biti veća od 60 odsto zarade, a u slučaju manjih primanja i 40 odsto.

(Espreso / Politika)