TREBA LI NAM NUKLEARKA? Srbija jedna od retkih zemalja u okruženju koja ne mora da UVOZI STRUJU

U vreme kada energetska kriza trese i najrazvijenije ekonomije sveta, i kada se teško vidi svetlo na kraju tunela, stiže vest da Evropa dobija najveću nuklearku ali i još jedna dobra domaća, a koja govori da je stručna javnost vrlo opredeljena za činjenicu da i Srbiji treba "nuklearka". Ona bi, kako tvrde, i našem energetskom sistemu, obezbedila dodatne količine struje, i za potrošnju i za izvoz.

Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora nedavno je dobila Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo sa proizvodnjom struje u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje.

Srbija je danas, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Srbija godišnje u proseku proizvede 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. To praktično govori da su kapaciteti koje imamo dovoljni da proizvode i viškove za izvoz, ali bi nam nuklearka mogla obezbediti i dodatnu stabilnost, i profit.

Mnogi istovremeno tvrde da Srbija nema te pare - jer nuklearka navodno vredi i više od 10 milijardi evra, ali se s vrha vlasti moglo čuti da bi Srbija mogla da kupi udeo od pet do 10 odsto u nekoj nuklearki u regionu.

U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Sloveniji.

- Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat, ali ja tvrdim da imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu moguda postanu vrsni stručnjaci - rekao je nedavno za Blic inženjer i stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković za koga ne postoji dilema oko pitanja "Treba li Srbiji nuklearka?".

Naš sagovornik smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.

- Preduslov da se one grade jeste da se ukine moratorijum, a benefiti su nesporni. Dobijanje energije iz nuklearki je značajno jeftinije i pouzdanije, a to je investicija koja je već srednjoročno isplativa, ne dugoročno - dodaje Zdravković.

Kada govori o ceni investicije navodi primer, ali dodaje i da je cena od 10 i 15 milijardi evra "prenaduvana."

- Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to jeste velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana - rekao je Zdravković.

Imamo struje i za izvoz

Posmatrajući region situacija se dosta razlikuje od Srbije - Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki Krško u Sloveniji. Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, a Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba.

U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.

S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete, a stabilan sistem ima i Mađarska.

(Espreso/Blic.rs)