NOVO POSKUPLJENJE GORIVA! Cena nafte raste, a to će se odraziti i na SRBIJU

Cena sirove nafte tipa „brent”, koja se prerađuje u Srbiji, je prvi put od oktobra 2014. godine, premašila 87 dolara po barelu, a to poskupljenje, kako stvari stoje, još uvek se neće odraziti na poskupljenje goriva na srpskim benzinskim pumpama. Ipak, naftaši kažu da je to upozorenje i za Srbiju.

Tako bar kažu iz pojedinih naftnih kompanija i Udruženja naftaša, što je za sada utešna informacija za vozače koji ne treba da strahuju da će ovaj svetski trend imati narednih dana posledice na njihove džepove.

- Bez obzira na maksimume koje cena nafte dostiže na svetskom tržištu još uvek je rano govoriti o uspostavljanju trenda koji bi imao uticaj na naše tržište i cene goriva na benzinskim pumpama-navode iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Iz jedne naftne kompanije pak kažu za “Blic Biznis” da je to tačno ali ako se nastavi ovako drastičan skok cena na svetskom tržištu i oni će morati da koriguju maloprodajne cene.

-Sve zavisi kako će se na svetskoj berzi reguulisati odnos ponude i potrežnje i reakcije kompanija na strah izazvan novim sojem korone omrikonom. Čini se da je njegov uticaj prenaglašen i nadamo se da će se narednih dana sve smiriti. Ako tako bude onda ovo iskakanje iz okvira “brenta”, koji se kod nas koristi za preradu, neće uticati na maloprodajne cene. Međutim, ako nastavi da raste onda će biti pomeranja i na srpskim benzinskim pumpama jer svetski trend se neminovno prenosi i na naše tržište-kažu nam u jednoj naftnoj kompaniji.

Ipak, pored svetskih trendova koji utiču na cenu goriva, postoje i oni srpski koji se vezuju za akcize, koje bi mogli da dovedu do poskupljenja. Tako bar nalaže Zakon o akcizama po kome bi u toku ove godine trebalo da usledi usklađivanje nominalnih iznos akciza sa indeksom portrošačkih cena u 2021. godini. Po pravilu to se uglavnom dešava u februaru, ali može i kasnije, a koliko će to povećanje iznositi, zavisi od zvaničnih statističkih podataka, koji se budu objavili.

Tomislava Mićovića, generalnog sekretara UNKS-a upravo to usklađivanje više brine nego ovi svetski trendovi.

- Ako se akcize povećaju za 7,9 odsto onda bi ovaj namet na benzin i dizel trebalo da bude povećane za 4,5 do 4,7 dinara, ali s obzirom na to da one ulaze u osnovicu za PDV to bi značilo povećanje ukupnog fiskalnog opterećenja od oko 5,5 dinara po litru gorivo. Zbog ovakve akcizne politike Udruženje naftnih kompanija nadležnim organima je predložilo smanjenje ovog oporezivanja koje ne bi narušilo budžetske prihode. Nadam se da će to biti uskoro uvaženo -objašnjava Mićović.

Dok se to ne uvaži cene srpskog goriva upravo zbog ovog nameta biće među većim u regionu, jer u prosečnoj ceni litra benzina od 165,79 dinara njihovo učešće je 57,84 dinara a kod evrodizela od 173,45 dinara, akciza je 59,48 dinara, što je znatno više nego u drugim državama.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), od 10 januara,od država u regionu najskuplji benzin se toči u Grčkoj – 1,737 evra ili oko 204 dinara po litru, Albaniji sa 1,516 evra, Hrvatskoj 1,466, a slede Crna Gora 1,42 i Srbija u kojoj litar košta 1,41 evro. Najjeftiniji benzin je u Bosni i Hercegovini – 1,202 evra ili nešto više od 140 dinara za litar.

Što se tiče dizela on je najskuplji u Albaniji – 1,5 evra, Hrvatskoj 1,486 evra, Grčkoj 1,477, a u Srbiji 1,475 evra. Najpovoljniji je u Severnoj Makedoniji – 1,094 evra.

Treba napomenuti da je Crna Gora juče već korigovala cene pa će one u naredne dve nedelje biti veće.Litar benzina eurosuper 95 i 98 benzina poskupeli su za po tri centa, pa će u naredne dve sedmice koštati 1,45 evra, odnosno 1,49 evra,dok će eurodizel poskupiti šest centi i koštaće 1,34 evra.

Srpski vozači pak ne znaju da li je uzrok stalnih poskupljenja goriva svetska berza ili pak bahatost naftnih kompanija.

- Ta obrazloženja da cene rastu zbog svetske berze je izlizana fraza koja služi samo kao opravdanje naftašima. Ako je tako zašto onda naftaši ne snize cenu kada barel padne na svetskoj berzi. To se dešava samo kada dođe do drastičnog pada, kao što je bio u jeku pandemije korona virusom, kada su i naši morali da snize cenu jer bi bilo neprimereno da je bilo drugačije. I to što su tada radili bilo je značajno manje od onog što su radile druge države -kaže Dejan M. iz Beograda.

(Espreso/Blic)