NIŽE PENZIJE BRŽE RASTU: Od januara povećanje za 5,5 odsto

Za devet godina, od 2012. do danas, prosečna penzija je sa 23.024 porasla za 6.359 dinara i trenutno je 29.383 dinara. Kada počne isplata januarskih primanja seniorima će ček biti uvećan za dodatnih 5,5 odsto, što znači da će prosečni penzioner u Srbiji primati mesečno nešto manje od 31.000 dinara.

Poslednje četiri godine beleži se kontinuirani realni rast penzija za 14 odsto, međutim, treba imati u vidu da je od 2012. do 2017. postojao kontinuiran pad. Kada je promenjena vlast pre devet godina, neto iznos prosečne godišnje penzije iznosio je 23.024 dinara. Prema tadašnjem kursu evra, koji je bio nešto veći od 113 dinara, to je bilo oko 203 evra. Sledeće godine iznos je bio 24.085 dinara, a teške reforme dovele su do toga da je 2015. pao na 23.466 dinara, a takođe zbog jačanja evra i porasta kursa, u evrima je penzija sa 205, pala na 192 evra. Sledeće godine dinarska vrednost prosečnih primanja najstarijih bila su 23.799 dinara, međutim, evro je tada skočio na 123, te je penzija pala na 190 evra.

Godine posle toga beleže rast i u dinarskoj vrednosti, kao i u evrima, pošto od 2018. godine kurs nije mnogo varirao. Prosečna penzija u prvoj polovini ove godine, odnosno u periodu od januara do juna iznosi 29.383 dinara, odnosno oko 250 evra.

- Svi koji primaju ispod 30.000 dinara žive u bedi. Da ne govorim o onih 100.000 penzionera čija su primanja ispod 10.000 - kaže Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost".

"Penzioneri su i dalje najugroženija populacija u Srbiji. Mnogo njih ima više od 75 godina i ne mogu ništa da rade ili su teško bolesni."

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, za "Novosti", objašnjava da realni rast treba da isključi efekat inflacije, odnosno da se realnim rastom meri kupovna moć penzije.

- Prosečna inflacija u narednoj godini će najverovatnije iznositi između pet ili šest odsto, što znači da će rast penzija prema švajcarskoj formuli biti približno jednak rastu cena, odnosno da neće biti njihovog realnog rasta - kaže profesor Arsić:

- Međutim, ako se penzijama doda vanredna uplata u iznosu od 20.000 dinara i ravnomerno rasporedi na 12 meseci, to ima za posledicu uvećanje svih čekova za 1.667 dinara mesečno. Kada se uzme u obzir i ova finansijska podrška, primanja najstarijih će u narednoj godini imati realni rast, pri čemu će visina tog rasta biti drugačiji za različite nivoe penzija - pojašnjava.

Profesor objašnjava da će sa vanrednom uplatom realni rast prosečnih primanja penzionera, uz inflaciju od šest procenata, u narednoj godini biti oko pet odsto. U tom slučaju za najstarije čija su primanja niža od proseka rast će biti veći od pet, dok bi čekovi koji su veći od proseka imati manji rast od toga.

- Da je hipotetički švajcarska formula promenjena tako da penzije više prate rast zarada, njihov realni rast u narednoj godini bi bio neznatno veći jer se u 2022. očekuje skroman realni rast zarada - objašnjava prof. Arsić:

- Smatram da je rasprava o promeni načina indeksacije u pravcu većeg uvažavanja kretanja zarada pri određivanju penzija legitimna, ali mislim da ne bi trebalo žuriti sa promenama, jer je ovaj način uveden tek prošle godine. Nije dobro da se pravila često menjaju jer to stvara neizvesnost, a brzopleto uvedena nova mogu da budu fiskalno neodrživa - kaže.

Prema podacima iz Biltena javnih finansija koje objavljuje Ministarstvo finansija, realna stopa rasta od 2012. godine poredeći sa prosečnom penzijom prve polovine 2021. godine iznosi svega 0,7 posto. To pokazuje da penzioneri sada mogu da kupe više proizvoda nego 2017, i to za 14,2 odsto više, ali isto su toliko mogli da kupe i 2012, pre smanjenja.

Ono šta je uočljivo jeste da ukoliko se 2012. godina uzme kao godina sa kojom poredimo, i izračunamo sve stope realnog rasta koje su usledile, vidimo da je 2017. godine stopa rasta pala za 12 odsto u odnosu na tu početnu 2012. godinu. Što bi značilo da iako je novčano te godine prosečna penzija bila viša nego pet godina pre toga, kupovna moć penzionera je iznosila 88,1 odsto onoga što su mogli da kupe 2012. godine. U poslednje tri godine evro stoji na istom nivou, ali inflacija raste.

Profesor Arsić naglašava da se u narednoj godini očekuje nominalni rast zarada od sedam do osam odsto i inflacija između pet i šest procenata, što znači da bi realni rast zarada mogao da iznosi oko dva odsto.

- Realne zarade će u 2022. rasti nešto sporije od bruto domaćeg proizvoda, prvenstveno usled inflacije koja ih usklađuje sa proizvodnjom i produktivnošću. U Srbiji su one poslednjih nekoliko godina rasle znatno brže od BDP što dugoročno nije održivo, jer nije moguće da u dužem periodu realni dohoci, a time i potrošnja rastu brže od proizvodnje - objašnjava profesor.

Primera radi u 2020. realne zarade su povećane za 7,7 odsto, dok je BDP opao za 0,9 procenata. Eventualni pokušaj države da u 2022. godini podigne standard ili podstakne proizvodnju dodatnim povećanjem plata u javnom sektoru bio bi kontraproduktivan, jer bi više podstakao inflaciju nego proizvodnju i standard.

(Espreso / Novosti)