PROBLEMI PRILIKOM PODIZANJA KREDITA MOGU BITI OZBILJNI! Zašto uvek nedostaje "jedan papir"?

Iako su potpuno prebacivanje na Internet i digitalizacija uzeli maha i u srpskom bankarstvu, a građani žele da sve obave onlajn, bez mnogo "cimanja" i odlazaka do šaltera, u praksi je situacija malo drugačija. Banke reklamiraju da se krediti mogu dobiti za dan ili dva, uz "samo dva, tri, klika“, ali kada krenete u "nabavku" svih potrebnih papira sve se komplikuje.

Pre svega, dokumentacija koja je neophodna za dobijanje kredita može da se dostavi onlajn, ali je najčešće potrebno otići u banku makar samo radi stavljanja potpisa. Da se tu javlja još nekoliko "problema“ pokazuje primer našeg čitaoca Gorana Matića (49).

Prema njegovim rečima, banka u kojoj je aplicirao za gotovinski kredit dovela je u pitanje i samu verodostojnost dokumenata koje je predao.

- Kada sam uzeo iz firme u kojoj radim sve papire i potvrde koje su mi tražili u banci, ispostavilo se da na tim dokumentima nema pečata firme, i tu je nastao problem – kaže za 24sedam Matić.

Naime, kompanija u kojoj je on zaposlen ne koristi pečat, što je dozvoljeno zakonskim rešenjima u našoj zemlji, ali to za banku nije bilo validno.

- Službenica banke mi je rekla da se prvi put susreće sa dokumentima koji nemaju pečat i da nije sigurna da to može "da prođe“. Zbog toga sam morao da sačekam i više od 10 dana da banka "odluči“ šta dalje, umesto da dobijem kredit, kao što sam mislio, u roku od dva dana – ističe naš sagovornik.

Još jedan krug potrage za papirima

Prema njegovim rečima, na kraju je morao da dokaže u banci da firma u kojoj je zaposlen ne koristi pečat, pa je opet "obišao krug“ u potrazi za novim papirima.

- Morao sam da uzmem iz firme potvrdu da ne koriste pečat i taj "dokaz“ predam banci. Tek nakon toga dobio sam novčanu pozajmicu koju sam tražio – kaže Matić.

A u nekoliko banaka koje se naš portal kontaktirao, dobili smo sličan odgovor. To je da prihvataju dokumentaciju bez pečata, ali uz potvrdu o tome.

- U skladu sa važećim propisima, Banka Inteza u svakodnevnom poslovanju prihvata dokumentaciju bez overe pečatom ukoliko se kompanija na to opredelila svojim statutom, ugovorom ili odlukom o osnivanju da ga ne koristi, uz obaveznu prateću izjavu klijenta – kažu za 24sedam u Intezi.

Slično su nam potvrdili i u Rajfajzen banci.

- Mi prihvatamo dokumentaciju i bez pečata, ali u toj situaciji tražimo i potvrdu iz firme da su se opredelili da ne koriste pečat – naglasili su nam u Rajfajzenu.

Jasne instrukcije NBS

U centralnoj banci Srbije objašnjavaju da su banke u obavezi da u vezi sa ugovornim odnosima koje zaključuju sa svojim klijentima, prihvataju nepečatiranu dokumentaciju drugih privrednih društava koju im klijenti podnose. To se, kako dodaju, odnosi, na primer, na dokument koji je izradila kompanija koja je poslodavac klijenta.

- Banke ne mogu zahtevati da se takva dokumentacija overava pečatom, osim ako bi se radilo o licima za koja je zakonom propisana obaveza korišćenja pečata, kao što su na primer državni organi. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, banke imaju navedenu obavezu čak i u slučaju kada je internim aktima određenog privrednog društva propisano da to društvo ima i koristi pečat u svom poslovanju – kažu za 24sedam u Narodnoj banci Srbije.

Kako podsećaju, NBS je izmenila relevantne podzakonske akte iz svoje nadležnosti još pre usvajanja izmena Zakona o privrednim društvima u 2017. godini.

- I to na način da je njima nedvosmisleno utvrđeno da banke ne mogu zahtevati ni na dokumentima svojih klijenata korišćenje pečata, niti odbiti pružanje platnih usluga samo zbog toga što klijent u svom poslovanju sa bankom ne želi da koristi pečat. Tim povodom, NBS je krajem novembra 2018. svim bankama dostavila mišljenje u vezi sa neobaveznošću korišćenja pečata preduzeća i preduzetnika u pravnim poslovima sa bankama, u kome je još jednom istaknuto da banka ne može zahtevati od kompanija da prilikom zaključivanja ugovora sa bankom koriste pečat, bez obzira na to da li je unutrašnjim aktima tog društva predviđeno da društvo ima pečat – objašnjavaju u NBS.

Ima ipak i izuzetaka...

Međutim, oni ističu da postoji jedan izuzetak kada banka ipak može da zahteva da njen klijent koristi pečat na sopstvenoj dokumentaciji.

- Naime, u slučaju kada su kompanije kao klijenti banaka prethodno već zaključile sa bankom ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg dinarskog ili deviznog računa, kojim je bilo predviđeno da će dokumentaciju u vezi s tim računom overavati pečatom, pri čemu su u kartonu deponovanih potpisa, kao sastavnom delu okvirnog ugovora o platnim uslugama, otisnuli pečat, banka ima pravo da u skladu sa tim ugovorom zahteva da se pečatom overe zahtevi ili druga dokumentacija koje ta kompanija ispostavlja banci – navode u NBS.

Takođe, i u tom slučaju, kako kažu, procedura za prestanak korišćenja pečata kod tih dokumenata je vrlo jednostavna.

- Dovoljno je da kompanija banci preda pismeni zahtev kojim će zahtevati da više ne upotrebljava pečat i banka će biti dužna da po tom zahtevu ubuduće i postupa. Kako bi sprovela zahtev te kompanije da više ne koristi pečat, banka ima pravo da zahteva da joj se dostavi novi karton deponovanih potpisa koji neće sadržati pečat ili drugi dokument kojim se određuju osobe koje su ovlašćene za raspolaganje novčanim sredstvima sa računa, ali nema pravo da zahteva bilo koji drugi ili dodatni dokument – rekli su za naš portal u centralnoj banci.

Prema podacima kojima NBS raspolaže, banke u gotovo svim slučajevima postupaju u skladu sa navedenim propisima.

- To pokazuje i izrazito mali broj žalbi građana i privrede koje, preko kontakt centra Vlade Srbije, Narodna banka dobija u vezi sa zahtevima da se pečat koristi – kažu u NBS.

(Espreso/24sedam)