KAKO VAM ZVUČI INVESTICIJA U LEGO KOCKE? Neki setovi bi MOGLI doneti VELIKI PRIHOD!

Naročito ako uzmemo u obzir to da su centralne banke pre nekoliko meseci govorile da će se inflacija stabilizovati do kraja godine i da je samo prelazna, što najnoviji podaci demantuju jer inflacija nastavlja rast, a sada ipak priznaju da se ipak radi o dugoročnom problemu.

Novac vredi sve manje

Realna kupovna moć plate će opadati kako raste inflacija, tj. za istu platu će se kupiti manje proizvoda. Na to se ne može puno uticati, eventualno se mogu promeniti kupovne navike i kupovati jeftinije verzije sličnih proizvoda, piše portal Indeks.

Inflacija tehnički nije rast vrednosti stvari, nego pad vrednosti novca kojim se te stvari kupuju. Šoljica kafe je uvek šoljica kafe, njena vrednost same po sebi se nije promenila inflacijom, nego se promenila, tačnije pala, vrednost novca koji se daje u zamenu za tu kafu. Jednostavno, novac vredi sve manje. A to vredi i za novac koji koristimo svakodnevno i novac koji držimo u štednji. Godišnja inflacija od 5 procenata znači da je vrednost vaše ušteđevine pala 5 odsto. Kako novac manje vredi tako i novac u štednji manje vredi.

Stoga neki rešenje nalaze u usmeravanju štednje iz banke i investiranju u stvari koje ne gube vrednost, tj. cena im raste uporedo (ili više) od inflacije. U prošlosti (a i sada) ljudi su koristili zlato da bi zaštitili svoju ušteđevinu od pada vrednosti nacionalnih valuta. Kupovina zlata se smatrala begom od pada vrednosti valuta, tj. inflacije.

Zlato je do 1971. bila osnova svetskog finansijskog sistema jer su sve valute bile vezane za dolar, a dolar za zlato. Cena mu je zadnjih 15 godina narasla više nego trostruko, s otprilike 500 dolara za uncu 2007. na današnjih 1.570. Ali 2012. je cena pala s 1.370 na 900 dolara za uncu do kraja 2013, tako da ima svoje oscilacije.

Kriptovalute

Moderna opcija za investicije su kriptovalute, koje dugoročno imaju fantastične stope rasta cene. Realno, sve kriptovalute prate rast i pad cene bitkoina, pa u kontekstu rasta ili pada cene kriptovaluta slobodno možemo govoriti isključivo o bitkoinu. Ali treba napomenuti da iako ostale valute prate rast/pad cene bitcoina, ipak te oscilacije nisu istog intenziteta. Znači bitkoinom se može dosta sigurno predvideti smjer kretanja cene svih kriptovaluta, ali ne i intenzitet.

Što se tiče bitoina, s cene od 1.000 dolara 2017. je došao do današnjih 48.000 dolara. Ali taj put je bio pun velikih oscilacija. Prvi rast je bio od 1.000 na 19.000 dolara (kroz 2017), da bi do početka 2019. pao na 3.800 dolara, kada opet raste na 12.000 do sredine godine, da bi pao na 5.400 dolara u petom mesecu 2020. U ovu godinu ulazi s 35.000 dolara, penje se na 64.000 dolara u aprilu kada slijedi "korekcija" do 31.000 dolara, novi rast do 53.000 dolara, pa opet blagi pad i na kraju rast do 68.000 dolara i najnovije "korekcije" na trenutnih 48.000 dolara.

Uglavnom, kriptovalute mogu biti dobra investicija za one koji su spremni da ih drže na dug rok i dovoljno su mentalno snažni da ne paniče jer onda postoji opasnost da prodaju u trenutku kada cena pada zbog straha od daljnjeg pada. Oscilacije su puno učestalije i drastičnije od zlata.

Može li se štedeti u lego kockama?

Jedan od načina štednje i ulaganja koji je zadnjih dana popularizovan u javnosti su kolekcionarski predmeti, točnije lego kocke. Kolekcionarsko tržište je jako široko i svaki segment je priča za sebe. Neko tko je kolekcionar antiknog namještaja ne može transferisati svoje znanje (osim elementarnog) na stare novčiće. Potrebno je puno jako specifičnog znanja da bi se moglo odrediti koji kolekcionarski predmet vredi, a koji ne. Ali izgleda da je tržište lego kockica sve popularnije za investicije.

Internet stranica BrickEconomy vrlo studiozno prati kretanja cena različitih tipova lego kockica, statistiku i analize.

To ne znači da vaše stare lego kockice, pomešane i pogubljene, automatski vrede određeni novac. Postoje pravila. Može se trgovati samo potpunim setovima ili pojedinačnim minifigurama. Ako nedostaje kockica iz određenog kompleta, on je bezvredan. Znači vaše stare lego kockice su verovatno bezvredne, osim ako nemate savršen komplet.

Ali to ne znači da se ne može kupiti određeni komplet (na stranici se koristi izraz "set") danas, čekati da više ne bude u proizvodnji i nakon par godina će mu porasti vrednost. To i jeste definicija dobre štednje i investicije, imati nešto danas što neće gubiti na vrednosti kao novac za vreme inflacije (ako govorimo o štednji) ili će mu čak rasti vrednost (investicija).

Koliko raste cena lego kocki

Pregled nekoliko setova lego kockica otkriva da im cena stabilno raste iz godine u godinu, posebno nakon što određeni set prestane da se proizvodi. Možete čak i naručiti unapred, pre nego što se pojavi u prodavnicama.

Godišnji rast najpopularnijih setova je od 10 do 20 odsto. Stabilno, iz godine u godinu. Ali treba paziti, nema svaki set jednak potencijal. Jako retke i zanimljive minifigure su posebno vredna roba; Mr. Gold minifigura iz 2013. se danas prodaje za 4.880 evra, a 2013. se mogla kupiti za 2,49 evra. No to je limitirani primerak pa mu vrednost posebno brzo raste. "Protector of Ice" set, koji se masovno proizvodio u normalnim količinama (nije limitirano izdanje) 2015, danas vredi 62,88 evra, a u godini kada se proizvodio mogao se kupiti za 4,99 evra.

Naravno, uglavnom vredi pravilo da što je starije izdanje seta to više vredi. Na primer, set "Samurai Stronghold" iz 1998. ima konstantan rast cene; 2018. se mogao kupiti za 130-200 evra dok se danas prodaje za 300.

Postoji na hiljade setova i minifigura pa ih nema potrebe sve nabrajati. Ali BricEconomy navodi i statističke podatke na temelju celog tržišta, a ne samo pojedinih figurica. Godišnji rast prosečne cene figurica po godini proizvodnje se kreće od 4 do 7. No to ne znači da je to vrh; neki setovi i minifigurice imaju rast i do 40 odsto godišnje, a nekima se uopšte ne trguje. Cena ne zavisi samo od toga koliko je setova proizvedeno neke godine (može biti od 100 do 400+), nego o puno faktora, ali primetno je da većina setova i minifigurica ima pristojan godišnji rast.

Treba biti oprezan

Bitno je naglasiti da za svaku od navedenih načina štednje i investiranja treba imati neko određeno znanje o tim tržištima. Najrizičnije je investirati u kriptovalute, zbog jako velikih oscilacija i nesigurnosti oko samih kriptovaluta jer se ipak radi o novitetu.

S druge strane, zlato i kolekcionarski predmeti poput lego kocki su puno starija tržišta i već dobro prihvaćena u svetu. Zlato također osciluje u ceni, ali puno manje od kriptovaluta. Ono što otežava štednju ili investiranje u kriptovalute je što je potrebno veliko znanje, ali postoje kompanije i pojedinci koji vode računa o tome u ime korisnika, baš kao i kod zlata. Lego kocke imaju impresivne rezultate i tu je možda najjednostavnije "sakriti" svoju štednju. Ali treba paziti; nisu sve lego kocke jednako vredne i neće sve imati jednak rast vrednosti.

Motiv za preseljenje štednje iz banaka u neki od ovih oblika štednje/investicija je jednostavan. Ako inflacija iznosi 5 odsto godišnje, a banka vam isplaćuje kamatu od 0,5 odsto, na vaš novac onda realno gubite 4,5 procenata vrednosti ušteđevine na godinu. Dodatno, država osigurava novac u banci, tj. ako banka propadne, za što je iznimno mala verovatnoća, isplatiće vam vaš novac (do 50.000 evra). Rizik je puno manji nego kod zlata, kriptovaluta i lego kocki, ali ste uz inflaciju i slabe kamate na štednju na sigurnom gubitku.

U svakom slučaju treba biti oprezan i dobro razmisliti o tome gdje štedeti i investirati.

Bonus video:

(Espreso/Index)