NBS povećala projekciju rasta BDP-a u 2021. na 6,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2021. godinu sa šest na 6,5 odsto, izjavila je danas guverner Jorgovanka Tabaković.

"U novoj projekciji rasta BDP-a u ovoj godini uvažili smo sve rizike, uključujući i mogući nov talas pandemije, ali ako bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju rast bi mogao da bude i veći od 6,5 odsto", kazala je Tabaković na prezentaciji izveštaja o inflaciji za avgust.

Ona je istakla da je revidirana i projekcija rasta BDP-a u srednjem roku i očekuje se da će on biti između četiri i pet odsto.

"Prema našoj novoj projekciji, koja uzima u obzir procenjene efekte planiranih infrastrukturnih projekata, učešće građevinarstva u BDP-u u srednjem roku, umesto ranije očekivanih šest odsto, trebalo bi da dostigne nivo od oko sedam odsto, a rast gradjevinskog sektora pozitivno će uticati i na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, kao i na sektor finansija i sektor poslovanja nekretninama", istakla je Tabaković.

Dodala je da bi učešće ukupnih fiksnih investicija u nominalnom BDP-u narednih nekoliko godina trebalo da dostigne i premaši nivo od 26 odsto, nakon čega će se u dužem vremenskom periodu zadržati na visokom nivou.

Guverner je istakla da inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće oko centralne vrednosti cilja.

"Iako veća nego što je bila početkom godine, inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona sa istim režimom monetarne politike. Tome najviše doprinose očuvana stabilnost deviznog kursa i usidrena inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede", navela je Tabaković.

Podsetila je da je, nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, medjugodišnja inflacija u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto.

"U narednom periodu, prema našoj projekciji, medjugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja NBS od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto,pri čemu će se najverovatnije do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona", kazala je Tabaković.

Istakla je da posle prošlogodišnjeg smanjenja od svega 4,9 odsto, ove godine izvoz robe i usluga treba da bude povećan za preko 20 odsto, čime bi dostigao nivo od oko 27 milijardi evra.

"Imajući u vidu takva kretanja, NBS je revidirala je projekciju tekućeg deficita za ovu godinu sa 4,6 odsto na četiri odsto BDP-a, pri čemu rezultat u prvoj polovini godine pokazuje da je moguć i bolji ishod", kazala je Tabaković.

Govoreći od prilivu stranih direktnih investicija ona je navela da je on u ovoj godini dostigao 2,2milijarde evra.

"Povoljnija kretanja od očekivanih beležimo i u javnim finansijama, gde je fiskalni deficit u prvoj polovini godine, usled visokog rasta poreskih prihoda, bio znatno manji od projektovanog i iznosio je 1,4 odsto BDP-a. Takav rezultat ostavlja prostor za rast kapitalnih investicija države, koje su za prvih šest meseci povećane za blizu 15 odsto, dok bi njihov projektovani nivo na nivou godine mogao da premaši sedam odsto BDP-a", kazala je Tabaković.

Izvesno je, prema njenim rečima, da će javni dug ostati ispod kriterijuma iz Mastrihta od 60 odsto BDP-a, što ističu i medjunarodne institucije i rejting agencije.

Guverner je navela da učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ne samo da nije povećano tokom pandemije već je dodatno smanjeno i trenutno iznosi 3,6 odsto.

"Prioritet monetarne politike u narednom periodu svakako ostaje očuvanje postignute cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem privrednom rastu i stvaranju povoljnog investicionog ambijenta. Кao što smo to i do sada radili, pažljivo ćemo sagledavati i domaće i medjunarodne faktore i njihov potencijalni uticaj na inflaciju, bankarski sistem i na dalji tempo privrednog rasta i u slučaju potrebe prilagodjavati svoje mere u interesu naših gradjana i privrede", poručila je Tabaković.

(Espreso / Agencije)