MAJSTORI ZARAĐUJU I DO 2.000 EVRA MESEČNO! Manjak zanatlija vrtoglavo povećao cenu njihovog rada!

Manjak kvalitetnih majstora u Srbiji doveo je do povećanja njihovih plata, koje idu i do 2.000 evra. Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije ističe, za "Novosti", da će nedostatak zanatlija uticati na poskupljenje troškova održavanja svih sistema, od infrastrukture do stambenih objekata, a deo toga će morati da plate građani.

Potreban vodoinstalater za hitne intervencije, plata od 1.000 do 2.000 evra. Sve je više oglasa poput ovog u kojima se traže iskusni i kvalitetni zanatski radnici i nudi zarada koju većina samo može da sanja. Sudeći prema objavama, vodoinstalateri su na ceni. I električarima, molerima, keramičarima, zidarima i zavarivačima se nudi plata veća od prosečne, a kreće se uglavnom od 60.000 do 120.000 dinara.

Odlazak naših kvalitetnih majstora u inostranstvo u potrazi za boljom zaradom i uslovima života doveo je do njihovog deficita i poslodavcima je sve teže da nađu kvalifikovanu radnu snagu, pa zato i nude visoke iznose plata koje su mnogima nedostižne.

Jedno preduzeće objavilo je oglas u kojem traži vodoinstalatera i navodi da je zarada 240.000 dinara. Kako nam objašnjava poslovođa te firme, Đorđe Živadinović, to je moguća plata, a na razgovoru se procenjuje potencijal radnika.

- Kvalitetno radimo, traženi smo, imamo dosta klijenata, a sada sezonski ima mnogo posla i onda smo u mogućnosti da dajemo visoke plate - ističe Živadinović, za naš list. - Kod radnika cenimo stručnost, znanje, učinak. Ako neko kopa ceo dan cevi i gubi zdravlje, mora da bude plaćen. Naravno da će radnik koji donese više intervencija imati bolju zaradu, nego neko ko kilavi i uradi jednu dnevno.

On dodaje da majstori rade uglavnom osam do devet sati, a ako ima prekomernih sati, onda se dogovara dodatno plaćanje.

Rodić objašnjava da su navedene zarade rezultat ponude i potražnje na tržištu.

- Nijedan pravi majstor neće da radi za bagatelu - ističe Rodić. - Oni koji su ostali u Srbiji hoće da budu plaćeni kao u zemljama srednje Evrope, kao što je to u Češkoj, Slovačkoj ili Sloveniji. Školovali smo kadar, a nismo vodili računa o njemu. Radnici su otišli u inostranstvo zbog boljih zarada i uslova rada, i sada plaćamo tu cenu. Trenutna situacija je gospodin majstor i proleter kupac.

On smatra da će najveći problem biti u održavanju svih sistema, od infrastrukture do stambenih objekata, kao što su putevi, tuneli, javna rasveta, liftovi, vodovod, kanalizacija, elektroinstalacije, klime. Majstori koji su ostali, kako navodi, moraće da budu bolje plaćeni, što znači da će i njihove usluge poskupeti. Troškovi održavanja će biti veći, a deo toga će morati da plate građani.

Trenutno domaćim građevinskim firmama nedostaje oko 60.000 radnika, a ako posmatramo ukupne potrebe našeg društva taj broj bi bio duplo veći - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. - Zato se za različite vrste poslova angažuju majstori iz različitih krajeva sveta, iz BiH, Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske, Pakistana, Indije, Turske.. To je uglavnom priučena radna snaga, a ne kvalifikovani kadrovi.

Zbog nedostatka majstora, mnoga domaćinstva u Srbiji prinuđena su mesecima da čekaju termin da bi obavila veće radove na kućama. Slična situacija je i u Nemačkoj. Kako prenose njihovi mediji zanatske firme u toj zemlji suočavaju se sa značajnim nedostatakom radnika, a najtraženiji su elektro i vodoinstalateri. Navode primere porodica koje moraju dugo da čekaju slobodan termin majstora, pa mnoge poslove sami završavaju.

(Espreso/Novosti)