RASHLAĐIVANJE STANA KLIMOM POSTAJE NOVI LUKSUZ! Troškovi struje preko 8.000, ali postoji način da se uštedi

Prosečan račun za struju od oko 3.000 dinara mesečno može biti i duplo veći ako vam je uključen klima uređaj po 10 sati dnevno.

U zavisnosti od toga da li radi danju ili noću, ali i od proizvođača, račun može da iznosi i do 8.000 dinara.

Klima uređaj troši kilovate isto kao i grejalica ili TA peć, ali s obzirom na to da rade tokom dana, kad je struja i četri puta skuplja, nije ni čudo što se računi toliko uvećavaju.

Računica i zvanične informacije Elektrodistibucije Srbije pokazuju da najgore prolaze građani koje klima ubaci u "crvenu" zonu koja je najskuplja. Tada stiže i vreo mesečni račun od približno 8.000 dinara za otprilike deset sati rashlađivanja klimom "dvanaesticom".

Račun i do 8.000 dinara

Evo koliko je mesečni utrošak struje za uključivanje klime do deset sati dnevno svakog dana:

Zelena zona od 1.920 - 2.560 dinara

Plava zona od 2.880 - 3.840 dinara

Crvena zona od 5.760 - 7.680 dinara

U toku dnevne "zelene" tarife račun će iznositi nepunih 3.000 dinara. I hlađenje u "plavoj" zoni nije jeftino. Koštaće vas približno 4. 000 za isti broj sati hlađenja. Ispostavlja se dakle da je klima pravi luksuz.

Kako uštedeti?

Ove godine, čini se, mnogo smo ranije nego svih prethodnih počeli intenzivo da uključujemo klimu. Vreli talas koji nas je iznenadio već u junu učinio je mnoge račune za struju većim i pre nego što nam je došlo pravo leto. Rashlađenim prostorijama je teško odoleti, ali kad stigne račun postaje papreno vruće.

Danas gotovo svaki stan ima po najmanje jedan klima uređaj. Može se uštedeti ako se klima umereno koristi, a veliki uticaj na potrošnju ima i kvalitet i proizvođač samog uređaja.

Zabluda je da će se manje struje potrošiti ako češće isključujete klimu. Za efikasnije hlađenje i manji utrošak energije bolje je da radi punom brzinom tokom celog dana. Umanjiće se račun, a soba će biti konstantno hladna. Za još efikasniju uštedu preporuka je da se klima podesi na višu temperaturu te da razlika između temperature spolja i u prostoriji ne bi smela da bude više od sedam stepeni.

Za građane koji sebi ne mogu da priušte ovaj luksuz hlađenja uvek su tu i isprobane metode poput otvaranja prozora i pravljenja promaje, a dosta pomaže i sađenje visokih stabala, trave i ostalog zelenila.

(Espreso/Blic)