"IZGARANJE" NA POSLU DODATO NA LISTU BOLESTI! Stručnjaci savetuju kako da preživite STRES na radnom mestu!

Izgaranje na poslu, nekada svetski trend, danas je sve češća pojava i u Srbiji. Procene su da pogađa dve trećine naših građana, a Svetska zdrvastvena organizacija dodala je izgaranje na poslu i na listu bolesti. Stručnjaci savetuju, da iako naizgled bezazlen problem, može da bude i veoma opasan, ali i da se ovaj zdravstveni problem može prevazići i preduprediti.

Ako se ne možete opustiti ni na odmoru, osećate se umorno, imate utisak da ste prenatrpani obavezama, te nevoljno radite, nesigurni ste, otuđeni i umorni dok ste na poslu, onda su ovo neki od alarmantnih znakova da bolujete od izgranja ili pregorevanja.

- Pregorevanje na poslu je ogroman problem koji danas pogađa veći deo populacije . Prema novijim podacima Međunarodne zdravstvene studije “Budućnost zdravlja” skoro dve trećine građana naše zemlje odnosno 66 odsto pati od hronične iscrpljenosti na poslu - kaže za "Blic Biznis" dr sci. med. Petar Vojvodić.

Na poslu možete pregoreti i kada je radno vreme duže od zakonski predviđenog rada od 8 sati, ali i kada postoje, učestali radni vikendi, niska primanja, nepravedno nagrađivanje, te nedostatak podrške rukovodilaca.

Osoba koja doživljava izgaranje često nije svesna da joj se nešto dešava, uglavnom joj bliske osobe ukazuju uspori sa poslom. Sve češće oseća krivicu što ne provodi više vremena sa porodicom i prijateljima, razdragana je i emotivno reaguje.

Psiholog Ljiljana Vojvodić smatra da je ova bolest opasna i da sama reč “izgaranje” govori mnogo.

- Mnoge kompanije nastoje da se posao završi, radi se prekovremeno, a opasnosti po zdravlje su ogromne. U takvim okolnostima, bolje je dati otkaz nego trpeti loše uslove. Ljudi moraju da shvate da je bitnije zdravlje nego novac i uspeh - kaže Vojvodić.

Stanje u našoj zemlji pritom je slično onom u zemljama u regionu, a najpodložnije profesije za nastanak ove bolesti su one koje su okrenute ka radu sa ljudima.

Govoreći o simptomima, naša sagovornica kaže da se pacijenti najviše se žale na otežan rad i koncentraciju na radnom mestu, kao i na činjenicu da ne mogu da opuste sa porodicom i prijateljima. Žale se i na razdražljivost, ispade u ponašanju, apetit, nedostatak volje i energije, beznađe, a mnogi su skloniji i uzimanju alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Posledice dolaze i mnogo kasnije

Sagorevanje na poslu se ne dešava trenutno i stres se može taložiti više od godinu dana dok prvi vidljivi problemi ne isplivaju na površinu, upozoravaju poznavaoci. Rešenje,ipak, postoji tvrde. Jednostavno prvo je dobro izbegavati stresne situacije, ali promeniti i ponašanje van posla.

Među prvim koracima je i shvatanje sopstvenog stanja i odlazak kod psihologa. U Srbiji mnoge veće kompanije imaju psihologe koji mogu pružiti savet zaposlenom , a postoje i besplatna psihološka savetovališta širom Srbije u kojima se može zatražiti stručna pomoć. Savet je i da se ne treba čekati dugo do posete psihologu, jer za svaku bolest pa i ovu, prevencija je pola posla.

- Vreme van posla se mora kvalitetno provoditi, pomaže i fizička aktivnost i redovan san, dok dugoročno trpljenje, bez da pomognete sebi i promenite način života, može da dovede do ozbiljnih telesnih i psihičkih oboljenja čak i do ideja o samoubistvu - mišljena je Vojvodić.

I psiholog Ljiljana Jagodić dodaje da se pojava suicidnih misli povezuje sa karakterom ličnosti.

- Generalno dosta zavisi od osobe i karaktera. Suicid je stadijum kada je osoba prilično obolela i samoubistvo doživljava kao spasenje - kaže Jagodić.

(Espreso/Blic)