KOLIKE ĆE BITI PLATE TOKOM BOLOVANJA ZBOG KORONE? Sve se menja, privatnici ne poštuju preporuku, odluku donose sami

Nova informacija vezano za bolovanje pojavila se u javnosti, a to je da bi za radnike na odsustvu mogle da se donesu značajne promene.

Zvanična najava da bolovanje zbog korone neće biti plaćeno za sve koji nisu vakcinisani, a jesu zaraženi ovim virusom, praktično bi značila manju platu za 35 odsto za sve dane odsustva.

I to bi bila značajna promena prvenstveno u javnom sektoru, gde je više od pola miliona radnika do sada praktično bilo zaštićeno. I plus za oko 140.000 radnika u javnim, lokalnim i držvnim preduzećima kojima je bolovanje tokom korone i izolacije takođe bilo plaćeno 100 odsto. Koliko bi bila promena u privatnom sektoru zavisilo bi od poslodavca, jer je do sada on isključivo i donosio odluku hoće li radnika zbog korone uskratiti za deo zarade.

Svi koji rade u javnom sektoru i državnim firmama, a koji su bili na bolovanju zbog korone, imali su do sada tokom odsustva punu platu. To je bio slučaj i u mnogim privatnim firmama, ali ne i pravilo, jer je odluku o visini zarade tokom korona bolovanja kod privatnika, donosio sam poslodavac. I ona je često značila umanjenu platu za 35 odsto za sve dane odsustva.

Sada, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ukoliko se neko zarazio koronavirusom, a nije primio nijednu dozu vakcine, neće mu biti plaćeno bolovanje.

"Ako ste se zarazili tuđom krivicom, a primili ste dve vakcine, vi imate pravo na bolovanje ako ste u državnom organu, vojsci ili slično. A ako niste vakcinisani, nećete imati plaćeno bolovanje", rekao je Vučić.

Osnov za ovakvu meru, prema našim nezvaničnim saznanjima, mogao bi se naći u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i to u članu 84. u kome se kaže da “osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad”.

Ta mogućnost je predviđena i u objašnjenju prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja od strane Ministarstva rada i socijalne zaštite, od 24. marta prošle godine. U odeljku “Osvrt na pojedina prava iz radnog odnosa” u tački 6 stoji “Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Ipak, postoji mogućnost da se posebnim dokumentom, odnosno uredbom, jasnije definišu uslovi kada osobe koje nisu vakcinisane neće imati pravo na bolovanje. Taj dokument bi pored Zakona o zdravstvenom osiguranju mogao da se bazira i na Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Vlada je, podsetimo, u aprilu prošle godine donela preporuku da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog virusa korona isplaćuje cela plata. Ova preporuka je i dalje je na snazi jer, kako je Ministarstvo rada istaklo, ona nije i vremenski ograničena na period vanrednog stanja.

Tada je Vlada preporučila poslodavcima da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

Zakonom o radu propisano je inače da je plata za vreme bolovanja za prvih 30 dana odsustva u iznosu od najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci.

Istovremeno postoji mogućnost da plata bude i veća, ali to se reguliše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu u samoj kompaniji.

(Espreso/Blic)